Sewen

Ja mislin da je umrit skroz lako,
Zatvoriš oči i slušaš dok se ne umoriš.
Mene će samo zamantat i leć ću ka svako,
I ćer će mi reć, stari pa ti goriš...

Strest ću se tu večer i trajat će do zore,
A onda će se naglo popravit moje stanje.
Otić ću da ne vide i sist malo uz more,
Da mu rečen da ću ga viđat sve manje.

I kad prođe neko vrime, doć će moje vrime,
Svi smo na kraju nekako zadovoljni i sami!
I neću se sitit ko mi to zaziva ime,
Samo ću otić u svitlost koja me mami.