Sewen

Suva je zima i zabija san se doma,
Ode su zime ono baš koma!
Zašto smo tako ranjiva vrsta?
Zašto svi u crtanom imaju četri prsta?

Tako me žuljaju neke misli glupe,
Tako se nagomilaju, tako se skupe,
A nije mi ništa šta bi mi tribalo bit,
I onda pizdim - di ide ovi svit?!...

U ovim godinama nikad pametniji ni jači,
Al malo to ikome osim meni znači.
I baš zato šta meni znači, zato sam bitan!
Odlutan bez micanja ka da svitom skitan...