Sewen

Svaki dan od podne do jedan na jedinoj klupi u parku sidi,
Zamisli se,zatvori oči da nikoga na svitu ne vidi.
Pari se luda al ima neki lipi osmjeh i moga bi se s njim zarazit.
Nema me priko vikenda u ovom dilu grada jer tad je neš opazit.

Izila si marendu, popila sok, plakala na telefon nekome ko te nije tija...
Nekome ko se s tebon nije smija i samo je šale zbija.
Ne daj se srićo, pokisne čovik pa se sa prvim suncem osuši.
Ne brini se, sve se opet izgradi i da se sto puta sruši.

Vitar joj puše s leđa i tira joj kosu u usta i u oči.
Parin ćiribimbaš i straj me dikod da od straja ne skoči.
I stane vikat da san neki manijak, neki bidni i siroti.
A ja bi se branija prid sudom i samo divija njenoj lipoti.