Sewen

A moj Kara, ode i ti u vična lovišta.
I nisi ka ni drugi, ponija ništa!
Dobro, nisi baš puno ni ima...
Pitan se, jel ti na kraju bilo zima?

A moj Kara, došla bolest po svoje,
Češće se putevi rašivaju nego kroje!
To je danas tako došlo među svit,
Ko bi prije ovo moga i pomislit?!

A moj Kara, ja ti želin ako ima raja
Da ti radost nikad nema kraja.
Sad si ladan, od svega štuf i sit...
I opet ću jednu suzu skrit...