Sewen

Varam vrime lakše od ljudi,
Nekako sam s vrimenom na - vi!
U sto je ljudi, iljade ćudi,
A na vrime smo ka navikli...

Sve prve krikove sam uslika,
Već se odavna paučina vata.
Bija sam i ja jednom davno dika.
Sad sam samo stari s trinestog kata.

Zagrljen sa sjenom penjem se skalama,
Lifta se prije nisam boja...
Digod se izgubim u znanim kalama.
O teška li si starosti moja!