Sewen

Kad me slomi dan, znam da me čekaš doma,
Znam di ću doć poslin nervnog sloma.
Znam di je moje misto u srcu tvome,
Znam di idem, a znam i kome...

Nikad se neću priviknit bez jubavi tvoje,
Ti si sve ono što znam da je moje.
I mi smo jedno na ovom ledenom svitu,
Mi pripadamo u samu svjetsku elitu.

Bili smo prevaranti naših snova,
Život je jeftin bija ka sitna lova.
I onda se svidilo dušama trajat u dvoje
Toliko si moje, koliko i ja tvoje.

Kad me slomi dan, znam šta mi tilo ište.
Ti si to pristanište i moje svetište.
Znam di je moje misto u srcu tvome,
Znam di idem, a znam i kome...