Sewen

Propija se u najgore vrime.
Oduvik je nevolja imala ime...
Posta je pijanac ka i ćaća
Vrime kad izvrti, povist se vraća...

Propija se ka da je i tija,
Di je nestalo ono lice punog smija?
Posta je lice sa ulice,
Ni vidit ni čut, di je pravi put...

I neće ga sutra bit,
Sutra valja umrit...
Ono šta zoveš ti dođe,
I nikad više ne prođe.

Prvi si na listi, prvi i isti.
A svit se vrimenom minja
Prid kraj, svića još tinja
Ma se ne vidi u masi
Pa se ugasi...