Sewen

Noć mi je sakrila miseca sjaj,
Obećavala je, al je promašaj.
Nagrca san se vode prid snove,
Pivajući pismu, di nas blagoslove...

Samo sam umislija da smo vridni riči,
Jel nam ova farsa u ovim vrimenima priliči?!
Kraće smo pameti nego šta smo smili...
A ko će nas pitat, di smo jučer bili...

Jubav i dalje vrti sve oko svoje osi,
Jubav i dalje tira svoje i prkosi.
Nekako ćemo se morat stivat u nizu
Daleko smo jedno od drugog, a opet blizu.