Sewen

Ka poruku u boci te je more donilo,
Baš u vrime kada mi je srce tonilo.
Ja sam tebe pita, ti si samo pristala,
Sad virujem da svakog čeka sritna obala.

Tebe volim na svitu najviše,
Bez tebe mi se i ne diše.
Život mi je bija teška suša,
Bez tebe sam izgubljena duša.
Ne dam nikom na te, ne dam na se,
Potpisali smo zauvik, nek zna se,
Gledat ćemo sritni naše tiće,
Naše zlato, naše lipo cviće.

Život je ka rulet, stalno slike privrti,
Obeća sam sebi, voliću te do smrti.
Vatru nam je Bog u ruke ladne stavija,
Sad znam da sam je čeka da bi s njom ostarija.