Sewen

Uvik smo tražili za se budućnost frišku.
Svi naši snovi su bili oduvik daleki
I jutros mirišen onu pogaču višku.
Misto cvjećarne njene, dućan je neki.

Kako smo stigli samo sve rokove probit.
Mladost je jedno, u mladosti se ne sluša.
Nisan se nada da ću tolike friževe dobit.
Al mogu bit sritan,u neke sam godine uša.

I sićan se sve manje sitnica
I sićan se sve manje lica.
Na mene to ne liči.
Izgubljene su riči.

Al sad je tren dok sam budan
Dok još ne izgledan čudan.
Da rečem to šta znan.
Pa da opet odem nasmijan.