Sewen

Pet dana kiše
Tilo usiše
Niz oluke
Pet dana muke
Pet dana bruke.

Ka da smo Irci
Ajmo svirci
Zagudite življe
Po pravlje po krivlje
Divlje!

Nemam force za san
Cili ispripadan
Prosut ću se po tlu
I vratit se zimskom snu
Odvrnite žarulju!

Pet dana kiše
Ne mogu više...

Prolaze ljudi, ne pitaju
I rosna jutra svitaju
Nižu se mjesta, zapisujem.
Sve ovo ponovo potpisujem.

Jednom se živi i smije
Jednom te sunce ogrije
Jednom te samo kiša smoči
A ti na vrijeme zakoči...

Sa mnom u sobi su svi
Bez da su me pitali
Baš svi...
Duhovi prošlosti.
Nisam planirao maštati
Ne mislim se još opraštati.

U moju sobu su stigli
Iz moje me postelje digli.
Nisam se navikao pretvarati
Ne da mi se razgovarati
Ne da mi se sad sasjeć...
Potpisao sam već...

Sve sam vas imao, a vi mene niste
Samo ste gladne i hladne gliste.
Moj san je daleko od vaše istine blijede.
Moji snovi puno više vrijede.

Sve sam vas imao, lajave budale,
Sve sam vas cijenio i velike i male.
A svi ste zapravo mali, sitnice
I nemate lice...

Ti najbolje znaš kad treba stati
I kad ćeš hladnu kišu poslati
Da se ne vidi grijeh na licu
Kad doziva sanjalicu.

Ti najbolje znaš kad tuga prati
I kad se srce s dušom zainati
Tko će otključati tu staru bravu
I tko je u pravu...

Ja nisam onaj koji se veže
Kasnije bit će samo još teže.
Ti leti jatu ,a ja ću s plimom
Da tvoju vatru ne gušim dimom.

Ja sam ti rođen za slobodnjaka
A tebe poželjet će mati svaka
Ja tebe dajem, ti mene pusti
Al bit ću ti blizu ako zagusti...