Sewen

Nismo svi isti
Ja ljubav nisam pisao.
Ja sam je dirao,
I takvu memorirao.

Nismo svi ko ti
I ovu ti misao
Bez rezerve dajem
Opet se ne kajem.

Možeš bježati, al' nećeš pobjeći,
I tebe će jednom netko prijeći.

Ne mogu mjenjati ludost svoju
Ni sebe nekad ne mogu shvatiti.
Neka mi nisu baš svi na broju
Netko će jednom i mene prihvatiti
Nećeš ti
Za tebe ne važi
Idi i ne traži...

100% si mi u svakoj kapi krvi
I nećeš se javiti, ja moram prvi.
A tako mi fali to srce da nasmije
Svatko na svoj način bol svoju krije.

100% su mi želje rasparani snovi
Ja sam kao lovac što nikad ne lovi.
Izgubit ću se svijetom dok za tobom lutam
Ne znam protiv srca ni kako da ga sputam.

Da me ponos bar proguta
Pa da skrenem sa tog puta...

Meka je granica između naših duša
A ni jedna ne pušta, ni jedna ne sluša.
I kao da smo spleli bodljikavu žicu
Ostale nam samo suze su na licu...

Nekako sam ravnodušan spram svijeta,
Kao ova neponovljiva jesen
Što odavno je otkupila ljeto za malu cijenu!

Nekako sam u suprotnosti sa svima
I nema tu usporedbe, nema tu riječi
Kojom bi ublažio ovu moju proždrljivost vremena!

Samo brojeve vidim, a zbrajati ne znam.
Lakše je nepismenom se smijati!

Kao da skupljam trofeje,
A tko će prašinu brisati na njima?..

Skrenuo sam pogled da me ne prepoznaš
Da iz njega ništa o meni ne doznaš.
Duša mi je žuta kao knjiga stara
Prašinu s nje spremam po vrhu ormara.

Zaleđene oči, stara ljubav ima
Blago ti se nama, ludo nesretnima.
Proglasit ću sebe carem,
Tuga nam je vječna barem!

Skrenuo sam pogled, da ne vidiš sjaja
Još me obećanje razdvaja i spaja
Tisuće je želja, ispunit ih neću
Odlazim a tebi, poželjet ću sreću!

Hej, ja sam pred vratima
Još mi ne izlaziš iz glave
Ti riječima ko alatima
Postavljaš neke nove brave.

Hej, ja sam i opet ću doći
Što meni su dani, tebi su sati
Prolazi sve i ovo će proći
Ostaju pogrešni citati

Volim te još, tog se ne sramim
Privlačim sreću i tugu mamim
Volim te više i od višeg više
To tebi ne važi, to se ne piše
I ostat ću iza vrata u mraku
Al bar sam na svježem zraku...

Ni jednu bol prebolio nisam,
A stalno se novom kitim.
Ko da radim protiv sebe
Mjesto srce da zaštitim.

Dok tebe onda upoznao nisam
Znao sam teška samoća što je
Al umljenost spoznah bez tebe
U tome se duša raspoznaje.

Život mi ko kružni tok,
Za sreću istječe rok.

I sad unazad hoću
Promatram te dugo,
Što imah danju i noću
Sad ni jedno ni drugo,

I sad unazad gledam,
Dok predamnom stojiš,
Te slike nikom ne dam,
Jer samo se ti brojiš!

Priteklo me vrime pa se kajem,
Šta sam šolde minja mojim rajem.
Ode su mi godine ka ure,
Pa mi fali južine i bure.

Tuđina je i zlatna i blatna,
I karta je ova nepovratna.
Tu pod suncem nemoš pronać lad,
Ni to grodzdje nima isti slad.

Ako sam se privarija sine,
Ne daj da se ta jubav prikine,
Ako sam se privarija ćeri,
Svoje tiće ka domu usmjeri,
Svi smo prošli i rata i mira,
Svetinja je, u nju se ne dira!

Kao strijele hladne kiše,
Sve u srce pogodiše,
Od njega ništa ne osta
Ko da nisam ranjen dosta?!

Ko što potres kuću sruši
Tako si na mojoj duši,
Ostavljen je trag da sjeća
Na ljubav ovog stoljeća.

I nemam mira, nemam sna
Ovaj život čista mi ironija.
I kad se smijem, duša jeca,
Pa me preko grudi sve presjeca.

Nemam volje da ublažim,
Još te u svakome tražim,
Još će miljun sunca zaći
Al te neću nikada pronaći.

Moš bit bisera gladan,
Ma onda si samo jadan.
Ako ne valjaš bratu.
Džaba ti život u zlatu.

Moš imat trista čuda.
Al nemoš uteć od suda.
Kad se plati, rasčisti.
Svi smo na kraju isti.

Ništa ponit neš.
Ni kuću, ni keš.
A ti još pitas se.
Kome će sve kad me ne bude?

Kvragu pare kad je duša suva.
Živi ljutski i Bog nek te čuva...

More mi brblja na uvo,
Primiče se plima,
Al još sunca ima.
Dopola mokro, a otpola suvo
Srcu mi je malo,
Skoro nije stalo:

Pretvaram se, onako, šta ja znam
Parin sam sebi smišan.
Naletiće dan kišan.
Pretvaram se da nisam sam
Ka luđak pričam
I priču veličam.

Mi dvoje, zagrljeni, sritni
Do beskraja i dalje di nas oće...
Mi sanjari, svi smo sitni
A straj me, straj me proće...

Apropo bojkota i bune
Nemoš bojkotirat debila!
Jer spominjanjem debila
Debilu daješ krila!

Neka on pizdi šta oće
Ma proće!

I nemojte se više obazirat
Nećemo radit dramu.
Zna se di će takvi i slični,
Zna se šta ide u septičku jamu!

Neka on pizdi šta oće
Nadoće...

Nike stvari još su tu.
Da me na te sićaju,
Ona majica na rige.
Bačena priko katrige...

U kantunu stara borša.
Pa me guši ka i morša.
Nisi stigla; ostala je.
A ja ne znam u njoj šta je.

U ormaru šal je karo.
Sve mi pari pusto, staro.
I koltrine tvoje vise.
Smrznit ću se, čini mi se.

Ovo nisu snigovi, ovo nisu smetovi,
To su crte dugovanja.
To su znaci tugovanja.

Priko neba mojega, zabranjeni letovi,
Kad izgubiš onu nit.
Ne znas vise sritan bit.