Sewen

Lako za zgužvane košulje.
Lako za neoprane čaše.
Kako će neprospavane noći.
Srce da promaše.

Lako za tvrdu šutnju.
Lako sa sićanja kvarna.
Kako ću iznit s ramena...
Jer ova je tuga stvarna.

Da mi je zaspat u nadi.
A dvor se od želja gradi.
I krovom nebo golica.
Znam da sam sanjalica...

I zaspat cu opet u grču.
Pa mi sve more trču,
Misto ka kralj na tronu.
Ja na ladnu betonu...