Sewen

Tuga, bez pauze tuga
Sliva se damski,
Ja sam joj sluga.

Tuga, bahato me gleda,
Sve je to planski
Bez ikakva reda.

Gdje sam pogriješio
Tog nisam svjestan.
I ima li malo
Za mene mjesta
Pod nebom od zvijezda...

Ako treba, platit ću
Sat života, vratit ću
Svaku laž izigrat ću,
Nemoguće, slagat ću!
Da mi se tuga s duše skine,
Da popuni srca udubine...

Svi su mene učili
Da zašećerim dok mogu.
Da je život čista slast
I kad potuče te do nogu!

Svi su mene učili
Da zasolim šta se da
Život proleti u tren,
I više nemaš vrimena.

Samo ja se nisam da,
Sam sam sebi uzima,
Sam sam sebi bija kriv
Živija a ne bija živ.

Samo ja se nisam da
Sam sam sebi otima,
Sad kad propalo je sve
Kasno je za umirit se.

Svi su mene učili
Svak je pravi savjet da
A što sam ja odabra?!
Zrno papra crnoga...

Bio sam na suncu
Bio sam u hladu,
Bio sam za tebe
Jedini u gradu.
Jer nisi htjela ti
Da te srcem zavolim
Da ti dam što mogu dati
Evo prestat ću te zvati.

Prošao sam svjetlo
Prošao sam tamu
Ostavljam te sretnu
Ostavljam te samu.
Jer nisi htjela ti
Da te srcem zavolim
Da ti dam što mogu dati
Evo prestat ću te zvati.

Ljudi su za tebe, tek nanizane brojke,
Ti za ljubav ne znaš osnovne sastojke.

Mene nije strah biti sam,
Snaći ću se, sad se odmaram.
Mene nije strah, a što ćeš ti
Samo prazni zidovi su ostali!

Pamti ovo srce bolje dane,
U sjećanju puno lijepog stane!
Nižem ih, pletem u vijenac snova
Stara sam garda, starog sam kova.

Pamti ovo srce iskre žive,
Životi danas tek su stative,
U ono vrijeme, mi smo se htjeli,
Sve što smo htjeli, danas nas dijeli.

Al' zaspat ću miran jer znam
Nema više ničeg da pokušam,
Možda od sebe sam previše dao,
Pa sam pretjerao,
Ma od srca bi
Al' među nama, to se sad ne govori...

Šetamo moj Grad i ja
Tjerani marčanim jugom,
Dok se pod dlanovima srca
Pomjeraju tektonske ploče.

I loše mi je, plačem,
Ispijena lica nad sudbinom mrzlom.
Dok okovi me trijezne,
Mojih turbulentnih misli...

Priznao sam neprijateljstvo duši svojoj,
I pao pred ogledalom ničice.
Oskudan, kako sam i zaslužio,
Nespokojan i polulud....

Eh da umrem kao pseto
Jer željan sam, željan sam - želja....

Najbolje u cilom gradu
Mala radi pašticadu!
Ni sarma joj loša nije
Onda ne znam šta bi prije.
Kad se tista počnu dizat
To je za prste polizat!

Riba plava, riba bila
Već sam priša 105 kila
Meso lešo il' pečeno
Zapapreno nauljeno,
Od te puste spize njene
Imam lipe uspomene.

Kroz želudac ljubav klizi
Obožavam rizi-bizi
I sve šta se žlicom jede
A mačak u meni prede
Rado mi se opet mrsi
Volim kada se isprsi!

Sad bi i ja tebi kuva
Umočija bi bez kruva
Ja te nutkam, šta se stidiš
Da se nikad ne zasitiš.
To šta taknem, mora prokuvati
Tako rade dušo svi Hrvati!

Ko da si pitala me ti
Kad mi u srce ušla si;
Nisam se ni snašao,
Nisam te pronašao,
Prvi put.

Jer nije sve na prvu naj,
Al nema veze, pričekaj,
Brzo ću se snaći ja,
Srce mi je buktinja,
Drugi put.

I što te više znam
Više ti pripadam.
Evo predajem se!
Skrati mi mlade muke,
Uzmi se s obje ruke,
Predajem se!

Kao da sam u ponoru,
Ponirem,
Kao da sam na umoru,
Umirem,
Al za tobom mrem,
Ušećeren...od boli,
Samo me voli!

Beštije su ka i ljudi
Isto pate, isto ćute.
Di se Maza sada budi
U čije će Toto skute...

Demetrij je negdi faca
Kad je čovik ubojica.
Di se Romeo sad baca
Šta li radi Pahuljica.

Bog Viktore, medo slavni
Bog Končita, ljupka ljamo,
Di je Joksim sada glavni
I mi s njima pripadamo!

Zauvik je oša Prika
Mališa ne piva više,
Sve prolazi, nima lika
Sve nestaje, sve se briše...

Ni slutio nisam da mrziti mogu
I da ću leđa okrenuti Bogu.
Da ću zbog tebe u cipele crne
I da će zbog tebe dan da utrne...

Ni slutio nisam da mrziti hoću
Na prosjački štap da zbog tebe doć ću
Da ove oči, sklopit ću s tugom
A ti ćeš bez stida otići drugom...

Nema smisla i neću
Da ti poželim sreću.
Al' možda srce i sazna
Da ti je stigla kazna.

Kada se opet nasmijem
Il' malo više popijem
A život poraze skupi
Možda i mržnja otupi!

Jutro ima okus meda,
Slatko straga, slatko sprijeda,
Sva su svitanja u boji
Boja meda baš ti stoji!

Zbog tebe se čudom čudim,
Radi tebe, sretan budim,
Ružmarin je nepcu lik,
Ti mom srcu zauvik.

Nebi moga zamislit,
Proć bez tebe dan
Ako moj si otrov,
Ja sam otrovan.

Nebi moga izmislit
Bolji način da,
Smirim se i zaspim
Na tvojim rukama!

Misec sedmi, ah šta žeže
Ko će kući da me sveže,
Danju lipo, noću banja,
Ka i poker, veća, manja.

Ona stoji zamišljena
Kosa plava, nakvašena,
Brončan ten, a misli vruće,
Triba pomoć da se svuče.

Koji prizor, koja slika
Ja iz loze ljubavnika,
Proša sito i rešeto,
Na ulici, in the ghetto.

Lipotica ka iz priče
Krenuli smo mi uz piće,
Organizam oslabit će,
Pomagajte, evo sviće.

Sve od sebe ja san da,
A našta san nabasa?!
Satrala me ka debila
Smršavija san šest kila.

Totalna san šteta
Pa san sa kreveta
Ni disat mi neda
Sad san pčela ća ne daje meda!
Sad san trut
Ištrukan i žut!

Izgubio sam bitku s vjerom
I krenuo sam drugim smjerom
Tamo tebe neću sresti!
Sunce svijetlom razum drži
Kad si blizu zna da sprži
U trenu sam ostao bez svijesti.

I ne znam da li sanjam to
Tko je sve pokvario
Za dobro, potreban je samo par,
Za loše bilo tko i gotova stvar.

Nije ljubav svjetsko čudo
Padaju ti pusti sni.
Što kad zavoliš se ludo
Ostavi bez milosti?!

Najljepše svitanje zore bi odabrao
U svakom trenu čekam od tebe znak
Osmjeh za doručak...

Najljepše zalaske sunca tebi bi dao
Al' za tu naviku, ti kažeš - prekasno
Poluglasno...

I gdje ću sad, težak i sam,
Pa se u tuzi umaram,
I pijem suze, pijan i sam
Pa nazdravljam...

Utopit ću se ja u njima
Uvijek si bila mojih misli tema,
Do mojih obala stigla je plima,
Utopit ću se, nek me nema...

Mi smo uvik banda bili
U misli smo zabravili
Sve šta drugi nije tija
Di još nije zaplovija.

Mi smo uvik svoji bili
Gledali nas pa se krili.
Sve su to tek teki gosti
Utrali smo straj u kosti!

Opasna mi družina
Ka natrijeva lužina
Od sviju su veći
Zato se ne kreći!

Opasna ekipa
Sve je tip do tipa
Stupovi će časti
Neprestalno rasti!

To smo mi
Uzmi ili ostavi!

Gledali smo zvijezde,
Bila je vedrina
Dalmacija, bila boja
I didova stina.
Stvorili smo bajku
Trajat će do sride,
Tako je u Dalmaciji
Slike brzo blide.

Ja san jedan galeb
Velika mi krila,
Srce pumpa forcu
U sto deset kila.
Tija san poletit
Pa san, žginca nogu
Sad mi je u gipsu
I vanka ne mogu.

Lovu san na ženske spiska
Zbog ničeg mi nije žao.
Sad me češe i pritiska,
Kako sam blesavo pao.

Doć ću sebi priko zime,
Zapamtit ću sva ta lica,
Zapamtit ću svakoj ime
Galeb je i zimska tica.

Naša je ljubav ko kolo sreće
Ja nikad ne znam tko ga okreće,
Isprazniš dušu, zaliječiš rane
Pa nove stvoriš za naredne dane.

Ja više ne znam čime se baviš,
Ne gubiš vrijeme da me ostaviš
Nije te briga, duša se kida
Samo se vratiš bez imalo stida
U moja četiri zida...

A ja naivan za ljubav
Opet pustim da me sječeš,
Samo podijeliš mi karte
Bez da išta rečeš.
A ja slijep sam protiv tebe
Znam da sebi ne pomažem
Ko na najlošiju kartu
Na tu ljubav sve ulažem.