Sewen

Vrime se miša, mokro i suvo
Teplo i ladno - pričljivo, gluvo.
Na prstima skoro stađuni hode,
Koža se stiska i godina ode.

Vrime nas tiska, dalje nas tira,
Digod nas gleda, digod i dira,
Čovik istrpi glad za lipotom,
A neko se pozdravi sa životom.

Negdi smo zapisani svi,
To se glasno i ne govori,
To se prešuti...

Jer niko odgovor ne zna,
Koliko nam je od vrimena,
Ostalo za bilo šta...

S nama il' bez nas,
Doći će kraj,
Ako odeš prva
Tamo me dočekaj.

Ako odem prvi
Ja ću tebe znaj
Da ne bude ovo,
Zadnji oproštaj...