Sewen

Mesečina, ko pokrivač moga osmeha
Odlazim a znam, da volet ću te doveka.
Nemojda me tražiš, jer me nećeš pronaći
Živi u svom svetu, ovde nisi domaći.

Ništa ti ne dugujem
Samoj sebi ja sam zla
Pusti me da tugujem
Duša ti ne pripada.

Ništa ti ne dugujem
Kad se srce nasmeši
Pusti me da tugujem
Nek me suza uteši
U životu i najbolji pogreši!

Mesečina, kao sena, tu ću zaleći
Sa usana tvoj šapat nesme pobeći
Preduboke reke, da ih možeš preć
Mostove smo davno porušili već.