Sewen

Postole tisne
Duša ni da pisne.
Tanke su šjole,
Pa noge zabole.
Stivajen brime
U kratko vrime,
Oću se smirit
I sviton izmirit.

O pustih žuja
Manta me, ljulja,
Kalupi kruti,
Da se izuti...
Ma tiran svoje
Znan bit će boje,
Forcu ću skupit,
Valja istrpit.

Jer s druge bande
Priko verande,
Kad jutro svane
Nestat će rane
I reć će svit,
Naš mora bit
Trpi od jida
Ma nije se prida!