Sewen

Opet jača, opet bisni,
Skupljadu se stari gromi,
Dok tancaju iznad mista
Da me bar jedan pogodi.

Ma nevera isto proć će,
Na ta vrata di je ušla,
Mene nije saslušala,
Nit je tebe omekšala.

Godi mi studen priko ramena
Duša mi žeđa, a natopljena,
Nek studen stegne kako i med,
Nek se na duši napravi led.
Nevera žile iz zemlje čupa,
Na mojoj grani ni jednog pupa.
Briga me šta se nad mistom mota,
Gora je ona, od mog života.