Sewen

Triba san te volit, triba san te ženit,
Ko se nada da ću, bez tebe uvenit,
Potega san ručnu, niko mi ne triba,
Glumija san umjetnika, a bila si riba.

Sve su danas ženske fifice sa mašnom,
U tisnoj su robi s markiranom tašnom,
Zgazilo me vrime ,pritislo do bola,
Šta mi vridi da se kajem, ovo mi je škola

Možda bi još moga, jer još imam dara,
Cure vole zrile muške, a ja nemam para.
Oglasnik je krcat od poštenih žena
Svaka ima svoju priču, svaka usamljena

Moga bi započet, memoare pisat,
Složit neku priču, onda je obrisat,
Tek da ovo vrime, šta mi je ostalo
Potrošin u nešto vridno do čeg mi je stalo.

Duboko u meni, linija je tanka,
Al' imam problema kako ispast će na vanka,
Nisan to pokaza, nisan se dokaza,
Nisan čovik od morala, čista sam nakaza.

Da zaključim priču, dosta mi je kukat,
Znan da nisan puno kaza, nesmin te obrukat,
One neke stvari, naše su sitnice,
Žena si svom mužu, mater svoje dice.

Ako me još vidiš s grimasom na faci,
Okreni se zamnom, jedan kamen baci.
I neka me strefi, glava nek mi pukne,
Zaplete se jezik, zauvik umukne.