Sewen

Nemoreš ni zaplakat više,
Pa bi se malo nasmija,
Makar se namučija.
Iz petnih se žila kiše,
Zgruvan od vitra suva,
I gadnoga propuva.

I napunija san pune žepe,
Dikod se osvrnit znan,
Još nisan umoran.
Nek od mene zločesti srepe,
A dobri nek se ne boje,
Oni su najdraže moje.

I sad još dvaput ovako,
Nebi se bunija bit zdrav,
Dok se ne krivim - prav.
A moglo bi se desit lako,
Da uspijem kroz kuloare,
Protirat memoare....