Sewen

Mašo moja, sitin se ritko,
A sićanje je ka mliko pitko.
Brzo se živi, nemoš to shvatit,
Isto ka i to da nećeš se vratit.

Mašo moja, ja bi te sluša,
U tvoje priče s gušton bi uša,
Nekih se sićan, a svaka je bliđa,
Ditinjstvo moje zaborav vriđa.

Mašo moja, ko platit to more,
Na kruv i mliko, mirišu zore.
Tu ću se sakrit i slomit bravu,
A onda vratit svom zaboravu.