Sewen

Teške su noge od pustih skala,
Di san ka dite igra se ja,
Mladost je cvala, od srca joj fala,
Ma sad su vrata zatvorena.

Živilo odi, puno je svita,
Još sva imena napamet znam,
Rastra nas život - po svitu skita,
Ja san se vratija, doša san sam.

Ledene su ove skale,
I obrasle divljom travom,
None bi nam kušin dale,
I vrtile uvik glavom.

Ledeno je oko duše,
Ledeno je ispod tura,
Neki vrući vitar puše,
Zamrla je balatura.