Sewen

Ne čini li ti se da ljudi pretjeruju
Kada kažu da sam loša osoba?!
Ti najbolje znaš da sam ljubav htio,
Samo ljubav...
Još uvijek me tvoje oči gledaju,
Čuvam ih samo za naše tišine,
Čuvam ih u predahu između pisama,
Čuvam ih zauvijek...

Ne vjerujem ljudima.
Nikada mi nisam vjerovao.
Oni su skloni ranama i krvarenju.
A mi, mi smo posebni,
Nismo željeli gledati krv po zidovima,
Po umazanom tlu...
Zato smo je vratili zemlji iz koje smo ponikli.

Prevario sam se kad sam mislio da te neće tražiti.
Prevario sam se kad sam mislio da će nas ostaviti.
Ali uspjeli smo ih sve prevariti.
Uspjeli smo pobijediti strahove.
Nadrasli smo čežnju koja nas je vodila
I sad smo slobodni...
Ti i ja, slobodni da biramo svjetlo.
Ukazanje nedodirljivih...

Wir sind frei wie die Nacht,
Wir haben macht.
Wir wollten unsterblich sein
Und nie mehr alein.
Wir fliegen frei...

Jučer su mi pokazali tvoje stvari;
Novčanik i ogledalce, zeleni kaput...
Otkud im?
Zar je to sve što imaju?
Ne sjećam se da smo bili toliko nesmotreni
Ostavivši tragove...
Ali to nije bitno, jer Oni znaju
Da ova usta šute,
I da mogu imati ovo tijelo, ali dušu ne,
Duša leti beskrajima sa tobom,
U kraljevstvu ljubavi i patnje...

Wir sind frei wie die Nacht,
Wir haben macht.
Wir wollten unsterblich sien
Und nie mehr alein.
Wir fliegen frei...