Moj Sin Denis Garagic - PRAVDA ZA DENISA

subota, 28.02.2015.

DENIS – KO? I OPET "SLAVNI" UKC TUZLA

(postovi pisani 12. i 25.04.2009.) KO ? KO MI TE UKRAO? KO? KO UGASI SJAJ U TVOJIM OCIMA? KO? KO PREKIDE TVOJ VESELI SMEH? KO? KO MI TE UZE ZAUVEK? Hipokratovi krivokletnici Interne klinike tuzlanskog UKC-a : Mario Krizic i Salih Azabagic - 23.07.2005. Samira Hasic - 24.07.2005. Fahir Barakovic - 25.07.2005. Uz pomoc i spasavanje “obraza” UKC-a i kolega-diletanata, sudskog vestaka Cihlarz Zdenka Zbog Cihlarzovog visokoumnog, vrlo “profesionalnog” misljenja (da bi Denis SVAKAKO umro, cak i da su blagovremeno utvrdili PRAVU DIJAGNOZU) Hipokrat se verovatno prevrce u grobu. Uz svesrdnu pomoc zastitnika lika i dela “uspesnih” pojedinaca iz “slavnog” UKC-a, tuzlanskih tuzilaca Iveljic Ive Koval Slavena Jadna li si zemljo Bosno i Hercegovino! Jadni li su gradjani sa ovim i ovakvim “profesionalcima” koji se povlace po svim institucijama sistema. Sistem koji pociva na cvrsto uvezanim kriminalnim, korumpiranim i polupismenim predstavnicima sa mafijaskim manirima u svim sferama ovog drustva samo smak sveta moze dokrajciti. GADITE MI SE "GOSPODO" !!! DA LI JE BIH DRZAVA U KOJOJ SE SAMO MAFIJA RAZVIJA I SIRI KA EVROPI? IZGLEDA DA JESTE! Mafija VLADA ovom drzavom. Na svim nivoima, nazalost i u pravosudju, pa eto i u medicinskim JAVNIM ustanovama. Po svemu sudecu “kolo” vodi, a ko bi drugi nego “slavni” UKC Tuzla! Vec cetvrtu godinu tvrdim da je Javna zdravstvena ustanova Univerzitetsko klinicki centar u Tuzli, a posebno Interna klinika, CRNA RUPA. Jos me niko nije demantovao. A “slavni” je naravno pod navodnicima, jer samo njihova “vrhuska” protura u javnost te SAMOhvale. Eh, kad bi samo zaposlenici UKC-a progovorili, pacijente da ne spominjem … Naravno da NECE, ni jedni , ni drugi, treba cuvati posao, treba se cuvati osvete! I tako ide kako ide, sve “super”, “vrhunski”, “napredno”, a u stvari JADNO I BEDNO! Uostalom, ko god se malo bolje informise shvatice da se UKC u stvari kiti tudjim perjem. Bilo koja iole komplikovanija operacija u UKC-u odvija se SAMO uz asistenciju domacih “slavnih”, a operativni zahvat vrse stranci. To je poznato. A za postoperativnu negu neka je jadnom pacijentu “bog na pomoci”. Od januara se pocelo “suskati” o FARMACEUTSKOJ MAFIJI u kojoj se u najnegativnim kontekstu spominje upravo “slavni” UKC. Godinama se u ovoj zdravstvenoj ustanovi desavaju cudne stvari. Osim sumnjivih smrtnih ishoda “lecenja” pacijenata na ovoj “prestiznoj” klinici, a koje tuzilastvo NE ISTRAZUJE, na videlo polako isplivavaju i pljacke (milionske) na racun pacijenanata i drzave. A “fino” su se svi “uvezali”, slicno cvrstim vezama i “saradnji”sa tuziocima i sudskim vestacima, zbog cega u Tuzli advokatima ni na pamet ne pada zastupanje gradjana u tuzbama protiv UKC-a. Znaju advokati (meni su potvrdili) za tu cvrstu spregu. Zato sumnjam da ce SIPA uspeti. Bice sprecena u samom startu, ili ce eventualni “proces” razvlaciti kao u slucaju trakavice sa profesorima i sudjenju “sici” - vozacu Vlade TK Jasminu M. Dakle u Tuzli (pa i BiH) tuzioci i sudije uglavnom dokazu da je sve “pojela maca”. Hoce li isto biti i sa FARMACEUTSKOM MAFIJOM? Najverovatnije - DA! Prenosim tekst iz "Slobodne Bosne" od 02.04.2009.godine, a koji je objavio tuzlanski portal "Tuzlarije" 10.04.2009.godine : "Slobodna Bosna piše SIPA odlučuje ko će biti nasljednik Nedreta Mujkanovića Tužilaštvo Tuzlanskog kantona dobilo je tokom januara službenim putem od Suda Bosne i Hercegovine opsežnu dokumentaciju o kriminalu koji je počinjen prilikom nabavke lijekova sa esencijalne liste po znatno uvećanim cijenama za potrebe Univerzitetskog kliničkog centra (UKC) u Tuzli, čime je načinjena šteta od nekoliko desetina miliona maraka. Iako je u prvi mah bilo neobično da je predmet koji bi trebao biti nadležnost državnoga suda prebačen na kantonalni nivo, instrukcije državnog tužitelja Drewa Engela da se provjere svi navodi u prijavi grupe građana o desetinama miliona maraka teškom kriminalu, pojasnile su situaciju, najavljujući jednu od najopsežnijih akcija kontrolnih organa na razbijanju farmaceutske mafije u BiH. Dokumentacija je također proslijeđena Regionalnom centru SIPA-e u Tuzli. Prema uvjeravanjima koja smo dobili iz više izvora u ovoj državnoj agenciji, vrlo brzo će inspektori SIPA-e ući u UKC Tuzla kako bi provjerili nabavku lijekova. Curenje informacija već je napravilo opću pometnju u Kliničkom centru, posebno što će provjera poslovanja obuhvatiti ne samo nabavku lijekova i medicinske opreme nego i višemilionske investicije na izgradnji novog bolničkog krila na Kliničkom centru. KO JE NEDRETOV NASLJEDNIK Interesantna je koincidencija da se istraga SIPA-e poklopila sa raspisanim konkursom za izbor novog generalnog direktora UKC-a, tako da bi istraga mogla direktno utjecati na konačni izbor. Na nedavno objavljenom konkursu za izbor novoga direktora, najozbiljniji kandidati su aktualni vršilac dužnosti direktora dr. Elmir Čičkušić, te dr. Enver Zerem, također jedan od prvih suradnika Nedreta Mujkanovića. Oba ljekara, inače univerzitetska profesora, imaju izuzetne stručne reference i karijere su napravili u Kliničkom centru u Tuzli. Međutim, s obzirom da će istraga SIPA-e biti usmjerena prema razotkrivanju lanca nabavke lijekova sa esencijalne liste, Enver Zerem mogao bi biti interesantan istražiteljima jer je u proteklom periodu bio na čelu Komisije za esencijalnu listu lijekova Tuzlanskog kantona, ali i Federacije BiH. Podsjetimo, dr. Zerem profesor je na Medicinskom fakultetu u Tuzli i direktor za edukaciju i istraživanje na UKC-u. Vrhunska stručnost dovela ga je u najuži tim Nedreta Mujkanovića, baš kao i njegovog takmaca Elmira Čičkušića, međutim Zeremov ugled i stručnost dovedeni su u pitanje sumnjivim radnjama koje su pratile rad Komisije za esencijalnu listu lijekova na čijem je on čelu. Na ovu poziciju ga je svojevremeno postavio ministar zdravlja Federacije BiH Safet Omerović, kome će Zerem zauzvrat biti mentor magistarskog rada koji je odbranio na Medicinskom fakultetu u Tuzli. Kako smo doznali, ministar je zadržao istoga mentora za doktorat koji bi u rekordnom roku trebao braniti. U periodu dok je Zerem na čelu Komisije za esencijalnu listu lijekova kantonalni zavodi i fondovi zdravstvenog osiguranja nabavljali su lijekove protivno zakonu po maržama od 10 do 1.300 posto, iako je dozvoljena marža bila od osam do deset posto. Primjerice, najveći dobavljač lijekova za UKC Tuzla bio je ovdašnji Bosnafarm, koji je prema dokumentaciji kojom raspolažu Državno i Kantonalno tužilaštvo na razlici između dozvoljenih i naplaćenih marži zaradio desetine miliona maraka. Enver Zerem je kao prvi čovjek Komisije morao signalizirati Zavodu zdravstvenog osiguranja Tuzlanskog kantona da su zaračunate veće marže, a čak i ako nije, direktorica ovoga Zavoda Šehzada Salihbašić morala je BiH i Tužilaštvu BiH protiv Safeta Omerovića, optužujući ga da je znao za sukob interesa svog kuma Ivana Prlića, a i pored toga ga je stavio na čelo Stručno vijeće Agencije za lijekove. U prvoj prijavi dostavljenoj Tužilaštvu Prlića se optužuje da je u sukobu interesa jer posjeduje brojne apoteke: čitav lanac Lupriv apoteka u Mostaru, lance apoteka Cortex u Splitu, veledrogerije Farmos u Mostaru i farmaceutske kuće Crofarm u Ljubuškom. Na drugoj strani CIK BiH, ukoliko bude reagirao na ove pritužbe, ima obavezu da sankcionira ministra Omerovića zato što je znao za sukob interesa, a i pored toga je dao saglasnost Prliću. Kao sankcija mogla bi uslijediti čak i smjena ministra Omerovića. U međuvremenu je od strane uposlenika UKC-a Tuzla protiv ministra Safeta Omerovića, prema pouzdanim informacijama, podnijeta i krivična prijava zbog nesavjesnog rada te navodnih propusta u poslovanju sa Centrom za srce dr. Emira Kabila. Ove navode smo pokušavali provjeriti, ali smo od dr. Emira Kabila dobili uvjeravanja da je kompletno poslovanje Centra za srce u skladu sa zakonom, a da za vrijeme boravka na UKC-u, prije osnivanja privatne klinike, nije imao mogućnost odlučivanja o nabavkama i raspodjelama novca. Inspektori SIPA-e će posebnu pažnju posvetiti kontroli Kliničke apoteke, preko koje su lijekovi nabavljani, a u dokumentaciji kojom raspolažu inspektori evidentno je da su se kao esencijalni lijekovi nabavljali čak i osvježavajući napici. Naravno, samo dio lijekova sa esencijalne liste bio je plasiran preko UKC-a, dok je najveća količina prodanih lijekova Zavodu zdravstvenog osiguranja plasirana preko apoteka širom Tuzlanskog kantona. Također, po nalogu Državnog suda bit će provjereni i navodi da je na relaciji Bosnafarm-UKC utajeno nekoliko miliona maraka PDV-a. Stoga je za očekivati da će se SIPA nakon UKC-a prebaciti upravo u Bosnafarm i Zavod zdravstvenog osiguranja Tuzlanskog kantona. Mehmed Pargan " "Slobodna Bosna" - 29.01.2009.godine, pise Emir Hodzic "Slobodna Bosna" - 02.04.2009.godine, pise Mehmed Pargan Izbor komentara na isti post mog bloga na blogger.ba koji je najavio UKIDANJE 01.03.2015.godine: "gđo Nevenka iskazujem poštovanje i divljenje zbog borbe, koja se ponekad učini kao protiv vjetrenjača. Želim da znate kako niste sami. Barem virtualno i u duhu mnogi obični ljudi su uz Vas. Ustrajte, jer LJUBAV sve pobjeđuje. I istina na koncu pobjeđuje." Objavio/la Bacak 28. Aprila 2009. u 20:32 "Gospođo Nevenka,šaljem Vam veliki pozdrav iz Pule,redovito čitam sve što napišete,suosjećam se s Vama i nadam se da će istina na kraju pobjediti.Majka ste velikog srca i šaljem Vam veliku pusu iz Pule!" Objavio/la Gost_8709 19. Maja 2009. u 15:19 Oznake: KUCA MRAKA

- 11:26 - Komentari (0) - Isprintaj - #

petak, 27.02.2015.

DENIS I IGOR

(post pisan 09.04.2009.) Danas (09.04.2009.), pre 27 godina, Denis je bio presrecan. Dobio je malog brata. Obozavao ga je. "Mama, place mali", trcao je da ga umiri. Gubitak starijeg brata Igor je tesko podneo. Noc 23/24.07.2005.godine, kada je Denisu pozlilo, Igor je proveo na putu za Podgoru. Sok je bio preveliki kad mu je 25.07. javljeno da se vrati. Devet meseci je bio na bolovanju, na raznim pretragama, terapijama, snimanjima. Vodili smo ga i u Beograd na kliniku za srce "Ostrog". Nema sta nije snimao, a neku konkretnu dijagnozu niko nije utvrdio. Kad su u UKC-u “lupili" jednu glupost, van svake pameti (ne zelim je ni spominjati), poslala sam nalaze u Zagreb gde mi je potvrdjeno da se bas radi o gluposti. Zvuci mi vrlo, vrlo poznato! Tada sam se okrenula alternativi i podizanjem imuniteta povratila Igora u normalu, koliko je to moguce nakon dozivljenog stresa zbog iznenadne smrt starijeg brata. Denis je Igoru bio uzor u svemu. Cak je i srednju skolu Igor birao prema svom uzoru Denisu – elektrotehnicku. Denis mu je bio SVE. I danas, jos uvek, ceka da se Denis vrati. Cini mu se, otisao je na put sa kojeg svakog casa moze "banuti"u njihovu zajednicku sobu … Komentar na isti post mog bloga na blogger.ba koji je najavio UKIDANJE 01.03.2015.godine: "Draga Nevenka, Od prošlog suđenja sam jednostavno zanijemila...Ostala sam bez teksta. Nekoliko puta sam htjela dopuniti blog ali jednostavno sam zurila u računar i ništa nisam mogla napisati...Nestalo je riječi... Vaši sinovi su preslatki, rastužile su me ove slike iz djetinjstva...sjetila sam se svog djetinjstva, Cece i mene... SMRT U KRIVO VRIJEME Već nestalo si, dijete, korakom hitrim, a da nisi upoznalo život sneni, dok mi, stari, u mrežu poznih ljeta zapleteni, još uvijek kročimo stazama životnim. Tek pogled i jedan dašak, Zemljina zraka i svjetlosti dana, život te dadne samo na časak, a onda te nađosmo zauvijek uspavana. U tom dašku i pogledu jednom, možda se igre i čari svog života skriše, dok se ti, prepadnut, od života sakri. A kad smrt i oči naše jednom ugasne, možda nam se učini da ne vidješe ništa više nego oči tvoje." Objavio/la gordanasi 16. Aprila 2009. u 10:11

- 16:14 - Komentari (0) - Isprintaj - #

četvrtak, 26.02.2015.

DENIS – SUZA MOJA

(post pisan 25.03.2009.) Sunce moga sunca. Duso moje duse. Radosti moja prva. Suzo moja vecna... U sebi zovem Te - cujem Te. Pogledom trazim Te - vidim Te. Ruke Ti pruzam - nema Te. Nema Te SINE - boli me… Izbor komentara na isti post mog bloga na blogger.ba koji je najavio UKIDANJE 01.03.2015.godine: "IN A SON'S DREAMS A MOTHER'S HOPE IN A SON'S ACCOMPLISHMENTS A MOTHER'S PRIDE IN A SON'S HAPPINESS A MOTHER'S JOY IN A SON'S DEATH A MOTHER'S ETERNAL SORROW..." Objavio/la gordanasi 25. Marta 2009. u 10:20 "S obzirom da sam i sam, medicinar, ali ne u BiH i s obzirom na ovu tragediju koja se odigrala, iako ni dan danas nije ni meni samom najjasnije sta se je desilo, citao sam vasu temu na Sarajev-x, cak htjedoh napisati post, ali mislim da s onim podatcima opet ne bih bio dovoljno informiran, a sta god da kazem u bilo koju/ciju korist vaseg sina nece vratiti. Iskreno mi je zao, i voljeo bih da se vi pobrinete najvise o sebi danas. Ako vam je lakse zbog pisanja bloga i postavljanja tema, ako vas to trosi, kako god. Ja sam i sam vrlo vezan s majkom i ne znam ni sam sta bi bilo da se meni tako slicno nesto desi, ali ako je poenta ovog svega bila da ljudi procitaju i cuju za ovaj slucaj, u tome ste uspjeli, i ako moje saucesce ista znaci, vrlo mi je zao da se je ovo sve moralo desiti." Objavio/la Nosferatu_ 16. Aprila 2009. u 5:45

- 16:50 - Komentari (0) - Isprintaj - #

srijeda, 25.02.2015.

DENIS – SLIKE GOVORE

(post pisan 08.03.2009.) Denis je vec u 16-oj godini (u prvom razredu srednje skole) samoinicijativno posao na kurs za racunare. Prvi racunar je dobio tek kasnije. Bio je presrecan. Koliko ga je sve interesovalo, koliko je bio aktivan, dinamican, govore njegove preporuke "EMAUS"-a i "UNICEF"-a, te ove slike. Denis je zaista za svog kratkog zivota ostavio brojne tragove. Ponosna sam na svog predivnog sina GARAGIC DENISA! Izbor komentara na isti post mog bloga na blogger.ba koji je najavio UKIDANJE 01.03.2015.godine: "Sigurna sam da ste jako ponosni na Denisa.A ko ne bi bio? Mnogi ,u životu, i ne prođu pored takvih ljudi kao što je Denis." Objavio/la kika1942 10. Marta 2009. u 0:31 "jako mi je žao to što se desilo tvome sinu koliko je ljudi još greškom ljekara izgubilo živote , to se tačno ne zna" Objavio/la mojmiha1 10. Marta 2009. u 19:00

- 15:49 - Komentari (0) - Isprintaj - #

utorak, 24.02.2015.

DENIS – BESMRTNI TRAGOVI

(post pisan 27.02.2009.) DENIS GARAGIĆ Adresa: Rate Dugonjića 4, 75000 Tuzla ¨ GSM: 061-722-161¨ E-mail: denisga@bih.net.ba BIOGRAFIJA Ime: Denis Prezime: Garagić Pol: muško Datum rodjenja: 16.08.1979. Mjesto rodjenja: Tuzla, Bosna i Hercegovina Edukacija • Septembar 1994 – Juni 1998 Elektrotehnička srednja škola Tuzla- stečeno zvanje: Elektrotehničar za računarsku tehniku i automatiku • Juli 1995 – Septembar 1995 Kompjuterski centar “IDAC” Tuzla – škola računara – Windows verificirani • August 1997 HO "EMMAUS Int." Toulouse, Francuska – radionice za mlade – volonterski rad • Juni - Juli 2000 NGO “MOST” Split, Hrvtska – radionice na temu tzv. "Realitetne terapije" od William Glassier-a, američkog psihologa – volonterski rad • Novembar 2001 UNICEF Sarajevo – seminar na temu "Brza procjena i reakcija" • 1999- i trenutno student na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Tuzli, odsjek Tehnička informatika Strani jezici • Engleski jezik - vrlo dobro poznavanje (govorno i pisano) • Njemački jezik – dobro poznavanje (govorno i pisano) Kompjuterske vještine • Microsoft Windows operativni sistemi • Microsoft Office • Internet, e-mail • Grafički programi • Rad u mrežama • Osnovno održavanje hardvera i softvera Druge vještine • Vozačka dozvola "B" kategorije od aprila 1998.godine – iskustvo u vožnji vozila sa pogonom 4x4, i svih vrsta mini kombija. • Planiranje i realizacija projekata • Finansijski i logistički menadžment • Organizacione sposobnosti • Sposobnost prihvatanja novog znanja vrlo brzo • Sposobnost prekovremenog rada Iskustvo • Oktobar 1995- Septembar 1998 Elektrotehnička srednja škola Tuzla o Voditelj kompjuterskog centra pri Elektrotehničkoj školi, system co-administrator elektrotehničke kompjuterske mreže o Inskturkor na kursevima računara za školske profesore i učenike • April 1996- Maj 1997 NGO "Zemlja djece" Tuzla o Insktruktor škole računara za tinejdžere • August 1997 HO "EMMAUS Int." Toulouse, Francuska o Volonterski rad u omladinskom kampu • Februar 1999- Septembar 2000 HO "EMMAUS Int." Tuzla Wave ’99 and Tuzla Wave 2000 Internacionalni omladinski festival o Projekt koordinator trodnevnog internacionalnog festivala mladih sa preko 300 učesnika iz cijelog svijeta o Planiranje i pripremanje festivala o Planiranje transporta i smještaja za sve učesnike festivala u okviru budžeta o Nadgledjanje i menadžment osobljem o Pripremanje sastanaka i korespondencija sa članovima tima o predstojećim obavezama o Planiranje i provodjenje edukacijskih, kulturnih i socijalnih programa festivala u okviru budžeta o Pripremanje admnistrativnih izvještaja za praćenje razvojnih aspekata festivala o Volonterski rad • April 2000 – Juni 2000 HO "EMMAUS Int." and NGO "Forum Solidarnosti" Gračanica o Instrukor škole računara u izbjegličkom kampu "DUJE" u Doboj Istoku • Novembar 2001 – Mart 2002 – UNICEF Sarajevo o Individualni consultant UNICEF-a na projektu "Brza procjena I reakcija" Denisovu biografiju sam nasla u njegovom kompjuteru. Znam da je aplicirao za neka radna mesta u stranim ambasadama, OHR-u itd. Odlicno je baratao engleskim jezikom (nemackim slabije), a prevodjenjem je sebi zaradjivao dodatni dzeparac. Prvi polovni racunar Denis je dobio u drugom ili trecem razredu srednje skole. Inace je od 1995. – 2000.godine neprestano i nesebicno ucio druge, i mladje i starije... Bio je voditelj kompjuterskog centra pri Elektrotehničkoj školi i instruktor na kursevima računara za školske profesore i učenike, instruktor skole racunara za tinejdzere u NGO "Zemlja djece" i izbeglickom kampu "Duje" u Doboj Istoku. Aktivno je ucestvovao u volonterskom radu u HO "EMMAUS Int." i "UNICEF". Denis je bio nemirna dusa, uvek u pokretu. Sve ga je interesovalo! Cak je zavrsio i prvi stepen skole za manekene. Bavio se i sportom (karate, pa kung fu), a poseban hobi mu je bio izrada lampi u svojoj podrumskoj "radionici" . Prvu lampu je izradio za mene, ostale je poklanjao dragim prijateljima. U garazi je ostalo drvo koje je Denis pripremao za izradu jos jedne, velike lampe. Nije stigao, smrt ga je odnela zauvek. To drvo sam postavila u dnevnu sobu. Nedavno sam dobila i jedan video snimak iz tuzlanskog tinejdzerskog centra "Telex". Mislim da je iz 1995. ili 1996.godine. Snimak mi je poslao Denisov predavac, inace forumas "Sejtan" na tuzlanskom forumu Tuzlarije. Na snimku se vidi moj Denis u beloj majici, desno na samom pocetku videa i u 55-56-oj sekundi, drzi olovku u levoj ruci (bio je levak), te iza voditelja (1minut i 36 sekundi). Hvala Ti sine sto si bio upravo takav kakav si bio. Hvala Ti sto sam Te imala, sto si bio sin kakvog bi svaka majka pozelela. A ja? Ja sam PONOSNA MAJKA. I uporna. Obecala sam Ti Deno i obecanje cu ispuniti. Po cenu zivota. Proklinjem i proklinacu do kraja zivota ljudske i profesionalne bednike, jadne, prodane duse : 1. Mario Krizic i Salih Azabagic, 23.07.2005. 2. Samira Hasic, 24.07.2005. 3. Fahir Barakovic, 25.07.2005. 4. i ostali ucesnici - pomagaci, zna se!

- 14:37 - Komentari (0) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 23.02.2015.

DENIS – NE IDI …

(post pisan 25.02.2009.) "...Visoka je gora zelena, Široko je more duboko, Velika je ljubav Tvoja, Još je veća čeznja moja. Zlato moje, zlaćano, Milo moje, mileno. Ne idi od mene, Zlato moje. Ne idi od mene, Zlato moje, zlaćano Milo moje, mileno." 25.07.2005.godine, 12:03 h, poslednje Denisove reci mobilnim telefonom iz Interne klinike UKC-a : "Tata, ponesi mi punjac za mobitel". Tata mu nije stigao doneti punjac za mobitel. Nakon samo 27 minuta Denisovo srce je zauvek prestalo kucati. Uzalud su ga reanimirali 45 minuta (od 12:30 go 13:15), uzalud su ga tek u 12:30 h prebacili na odelenje intenzivne, posle 3 dana ignorisanja! Uzalud, uzalud… prekasno … prokleti… 43 meseca … PRAVDA? Ima li je u BiH? I za koga?

- 10:34 - Komentari (0) - Isprintaj - #

nedjelja, 22.02.2015.

DENISOVI PREKINUTI SNOVI

(post pisan 06.02.2009.) Danas, na dan kad je rodjen Denisov tata i ja, samo pet godina kasnije, zao mi je sto sam se uopste rodila. Vreme prolazi, a mene sve veci teret pritisce, gusi, bol je neizdrzljiva. Zasto? Zasto nemam svog sina kraj sebe? Sta je on bilo kome skrivio? Nikome nista! Kako preziveti, kako ici dalje, bez njega, mog ljubljenog ceda? Moj Denis... Divan mladic, prekrasna dobra dusa. Bio je omiljen u drustvu, u skoli, u komsiluku. Svi su ga voleli, i deca i stariji. Imao je puno prijatelja, sirom sveta. Iako u BiH nema blize rodbine (njegov otac je ostao rano sam, bez igde ikoga), a najbliza rodbina s moje strane je daleko, u Hrvatskoj i Srbiji, ipak, cesto na njegovom grobu zateknem cvece, svecu, poruku. Bilo je dirljivo naci poruku s ruzom od drage prijateljice iz Cazina : "Bila je cast poznavati osobu poput tebe. Predugo te nema. Tvoja prijateljica LejlaH". I jos poruka sa cvecem : "Dragi Denise, neka ti je laka zemljica. Andjeli te cuvali. Mama od Marija, Ana". "Dragi Denise, nikad te necemo zaboraviti". Verujem da zaista nikada nece biti zaboravljen. Mnogo puta sam se iznenadila koliko ga je ljudi poznavalo. Svojom iskrenoscu, dobrotom, vecitom potrebom da pomaze drugima, ostavio je trag iza sebe, trag nezaborava. Ponosna sam sto sam njegova mama i sto je ON MOJ SIN. Denisov zivotni san i stihove sam nasla medju papirima koje je cuvao: "Denis zauvijek zivi u Vasem srcu. Svaki otkucaj Vaseg srca svjedoci o Denisu Veliki pozdrav" Objavio/la staklena 15. Februara 2009. u 21:55

- 13:18 - Komentari (0) - Isprintaj - #

subota, 21.02.2015.

DENIS – 3,5 GODINE TISINE

(post pisan 25.01.2009.) "Pomiluj Bože, one koji su, žedni proleća, iščezli kao osmeh tih među zvezdane svetove. Pomisli, Bože, na njih u čas kad prosipaš cvetove povrh kutova svih. Zakloni, Bože blagi, svojim glasom naš smeh, i naš glas, ako radosni budemo u dan kad, žedni života i mladosti, oni odoše od nas; zaseni svetlošću večnom njihov vid, o, Bože blagi, jer mene je stid časa zemaljske radosti. Zakloni, Bože, srcem svojim naše srce u čas kad se proleće rađa, kada cvetanja, kada sunca moć budu u nama tugu ubili; kad prođe najpre čas, pa dan, pa noć, a mi se ne setimo njih ni časa kad smo ih izgubili. Zakloni, Bože, zemaljske stolove i čaše od njih, koji više ne sedaju za prolećne gozbe naše; od njih, čije duše sad kruže iznad vrline i zlosti; na čijem srcu mladom cvate ruže u čas kad su u šumi lasta i ljubav u srcu našem prvi gosti." (Desanka Maksimovic) 3,5 godine tisine, muka, cutanja, zataskavanja zlocina, cekanja zastare i sramnog pokusaja zastite ubica u belom, Hipokratovih krivokletnika. 3,5 godine sve BH institucije se kriju iza (ovde uobicajenih reci) "nismo nadlezni". A ko je nadlezan? Korumpirani tuzioci, sudski vestaci, VSTV? ONI CUTE! Hoce li konacno POCETI raditi svoj posao? Hoce li vise prestati stititi svoje prijatelje, rodjake, stranacke kolege i okrenuti se sprovodjenju zakona ove drzave? Hoce li institucije sistema ikada profunkcionisati? Snose li i gradjani deo odgovornosti? Dokle ce cutke posmatrati vladavinu mafije? Dokle misle cutati? Dok im se ne desi nesto slicno? Ja necu da cutim. Svaki dan, svaki tren, podsecam ceo svet na zlocin ucinjen mojoj porodici, mome sinu, prekrasnom mladicu kojem prokleti dzelati u belom oduzese zivot u 26-oj godini. Namerno? Zbog nemara? Neznanja? Oholosti? Bolesne sujete? Zbog svega nabrojanog jer im je receno da je Denisova dijagnoza "teski kardioloski slucaj". Dakle, svesno su zanemarili misljenje kolega dr Keser Dragana, koji je doveo Denisa na Internu kliniku. Jesu li ubili moga sina namerno? Tri godine je proslo od javnog saopstenja UKC-a objavljenog u "Dnevnom avazu" 25.01.2006.godine. Saopstenje je svakako i jedan vid priznanja greske lekara bez obzira sto je pazljivo i vesto sroceno, kako ne bi bilo "omca oko vrata" UKC-u koje se tako plasio Kasim Muminhodzic, tadasnji medicinski direktor i zestoki protivnik ovog saopstenja. Dovoljno je uporediti samo jedan nalaz, napisan ujutro 25.07.2005.godine, na dan Denisove smrti, sa nalazom obdukcije I SVE JE JASNO! Samo sudskom vestaku Cihlarz Zdenku i tuziocima Iveljic Ivi i Koval Slavenu nije HTELO biti jasno. Ali o njihovom moralu i profesionalnoj etici vec sam pisala. Nalaz Samire Hasic u ponedeljak 25.07.2005.godine na dan Denisove smrti i nalaz obdukcije od 26.07.2005.godine (ova dijagnoza stoji i na otpusnoj listi 25.07.2005.godine ??? sto je jos jedan dokaz laziranja dokumentacije koju smo trazili) dovoljan je dokaz GRESKE - POGRESNE DIJAGNOZE! Prvu pricu o tragediji moje porodice pod nazivom "PRAVDA ZA DENISA" pocela sam 07-02-2008. godine na tuzlanskom forumu "TUZLARIJE". Forum je jako dobar, postavljeni dokumenti su jasni i citljivi. Izbor komentara na isti post mog bloga na blogger.ba koji je najavio UKIDANJE 01.03.2015.godine: "Draga Nevenka, Nemam šta puno komentarisati osim da vam kažem da podržavam svim srcem vas i vašu borbu protiv ubica u bijelom. Razumijem kako se osjećate i znam da je jako teško živjeti od uspomena i sa velikom prazninom u srcu koje niko i ništa ne može popuniti. Čini mi se da ta praznina postaje sve veća svakim danom... Voli vas Gordana" Objavio/la gordanasi 27. Januara 2009. u 22:22 "Zelim vam samo reci da ste sve ucinili svjesnim o ovim kako Gordana rece ubicama u bijelom i hvala vam zbog toga... svjesna sam da vam to vjerovatno ne znaci mnogo, jer mnogo vise ste izgubili, ipak veliko HVALA! Divim Vam se na snazi!!! pozdrav ..." Objavio/la mejica 30. Januara 2009. u 2:02 Oznake: KUCA MRAKA

- 09:53 - Komentari (0) - Isprintaj - #

petak, 20.02.2015.

DENISOV ODLAZAK DZELATIMA UKC-a

(post pisan 23.01.2009.) Danas (23.01.2009.), nakon 3,5 godine ili 42 meseca, kako Denisa na rukama iznesosmo iz stana, jos cujem njegov glas i tiho izgovaranje "tu sam, tu sam"…na svaki moj poziv Deno. Plasila sam se ponovne "smrti" iz koje smo ga tek bili povratili, pa sam ga neprestano zvala da se javi, dok smo ga nosili niz stubiste. Cesto cujem i razmisljam o te dve reci: TU SAM, TU SAM..., kao da je moje sunce predosecalo da se vise nikada nece vratiti u stan i da vise nikada nece biti TU. Nikada se moje cedo vise nije vratilo kuci! Ostao je papir sa poslednjim njegovim rukopisom : izmereni pritisak 23.07. u 23h. A na Internoj klinici, tu noc su, i dalje do jutra 24.07.2005., jos uvek bili dezurni Mario Krizic i Salih Azabagic, oni isti diletanti koji su prethodno popodne oko 17h Denisa vratili kuci posle inekcija koje su mu dali za snizenje krvnog pritiska. Tu noc na prijemnom u tzv.dnevnoj bolnici Interne klinike, Denis je ocu ispricao kako zna da je bio mrtav i da je video crne patke. Ipricao mu je i cudan san za to kratko vreme soka ili klinicke smrti : sanjao je oglas u novinama o prodaji crnog auta – Pezo 406. Prodavao se za 50 KM. Hteo je nazvati da ga kupi Enisi, ali nikako nije mogao videti broj telefona koji treba nazvati. Mario Krizic i Salih Azapagic - dzelati ! Hoce li ikada biti kaznjeni za svoj zlocin? Da, hoce! Ja sam svoj zivot posvetila tom cilju, obecanje svom voljenom sinu cu ispuniti! Sta su sve ti diletanti zamisljali, sta su radili, sta su preduzeli? Cak je i protokol jedna prepravljana brljotina! Na njihovom nalazu od 23. i 24.07.2005.godine upisan je broj protokola 6694 od 25.07.2005. Drugi protokol, broj 3695 bez datuma, je vidno prepravljan, a stoji potpis Barakovic Fahira koji se na Klinici pojavljuje tek 25.07.!!? Ko su ova dvojica diletanata? Bednici koji su zasluzili da ih se izbaci na ulicu, daleko od pacijenata. Ko ih stiti i dozvoljava ubistva zbog njihovog nemara, neznanja, sujete, oholosti? Pogotovo sto su neke njihove kolege bile zgrozene cinjenicom da smo imali takvu nesrecu da ti BAKSUZI budu dezurni! Nazalost oni nisu jedini. UKC je pun takvih diletanata, nazovi doktora! To se gotovo svakodnevno potvrdjuje! Proketi da ste Mario Krizic i Salih Azabagic! Izbor komentara na isti post mog bloga na blogger.ba koji je najavio UKIDANJE 01.03.2015.godine: "Razmišljala sam kako čovek da se "oduži" bilo kome ko oduzme nečiji život.Postoji li kazna koja se kaznom može nazvati.Da li će nam biti lakše ako i pravda dođe. UKC Tuzla je koncentrat nadobudnih ,nezasitih,oholih ljudi.Istina,upoznala sam i neke koji ne pripadaju tom izopačenom soju.Ali i oni su šapatom ukazivali na propuste.Niko glasa ne diže.Najviše što smo dobili je :žao nam je.Pa tek će vam biti žao. Danas je tri meseca od smrti moje mame.Ne mogu sebi oprostiti što sam naivno poverovala u "ugled" UKC i dozvolila da moja mama padne u ruke lekara na ginekologiji. Pazite kad idete kod lekara.Mogli bi vas lišiti svake prilike za život. Moja mama je umrla u 66 god., i ne mogu da oprostim vreme koje su mi uskratili sa njom.Ne mogu da oprostim što nikad neće videti moju decu,što se naši mali planovi nikada neće ostvariti,milion dobrih stvari koje nećemo podeliti. Ona je ostavila kćerke iza sebe. Pomislite i na to da lekari nisu samo Denisu skratili život.Oni su zatrli i sve one koji su mogli ostati posle njega.Koliko je to života?Koliko daleko u budućnost dosežu njihovih ruku dela?" Objavio/la kika1942 24. Januara 2009. u 0:51 "Često se postavlja pitanje: Kada bi preminuli mogli samo govoriti, koliko bi doktora završilo tamo gdje im je mjesto. A nažalost život je takav, trnovit, zato majko, znajte Boga ima, a On sređuje račune. Doista mi je žao, poznavao sam Vaše sina iz grada" Objavio/la mehmedinovics 24. Januara 2009. u 19:54 "i danas kad vidim Denisove slike sjetim se nasmijanog mladica.Bio je draga i umiljata osoba poznavala sam ga jos od 1997-god iz TTC-a bio je u kompjuterskoj sekciji a ja u plesnoj bilo nam je super svim au to vrijeme jer smo se sklonili sa ulice i ucili nove stvari. Zao mi stvarno jer Tuzla je izgubila divnog mladica radi tudjih gresaka.Na dusu svima zbog ovoga.Zna se koja im je kazna-zivot za zivot.Pozdrav draga majko-majka sam i sama i znam sta znaci imat dijete" Objavio/la Gost_4001 19. Maja 2009. u 13:04 Oznake: KUCA MRAKA

- 00:26 - Komentari (0) - Isprintaj - #

četvrtak, 19.02.2015.

DENISU - O JEDNOJ MLADOSTI

(post pisan 01.01.2009.) Ne volim praznike. Ni jedan praznik. Denis ih je voleo. Sve … Voleo je cestitati, slaviti - bozice, bajrame, rodjendane… Voleo je poklanjati prijateljima sitnice, lampe koje je sam radio… Voleo je sve sto mladost voli. Poslednja Nova godina koju je Denis docekao sa svojim prijateljima bila je 2005.godina. Poslednju cestitku prijateljima sirom sveta poslao je na e-mail adrese. Iskoristio je moj crtez koji sam na racunaru crtala misom u programu “Paint”. Sam je dopisao reci za srecnu Novu 2005.godinu. Ta njegova cestitka je ostala u racunaru. "I sutona celog sneg je tiho pado, umoran i gust. Veceras bih nekog ugledala rado; Ali njega nema. Put je davno pust. Samo s bledog neba beloj zemlji slece Pahulje kroz mrak. O, kako je bolno kad ti doci nece Neko koga cekas, a spusta se mrak." (Desanka Maksimovic) Nikada vise necu docekati svoga sina. Prokleti da ste dzelati u belom : 1. Mario Krizic i Salih Azabagic, 23.07.2005. 2. Samira Hasic, 24.07.2005. 3. Fahir Barakovic, 25.07.2005. 4. I ostali ucesnici - pomagaci, zna se koji! "Od mene do njega moze se samo mostom duge. Od mene do njega moze se samo jezerom mesecine. Od mene do njega moze se samo srebrnom i strmom stazom ptice. Mostovi, reke i staze, kojima ljudi hode, oko njega obilaze. On je kao suncevo plameno ostrvo odvojen sjajem od svega sveta." (Desanka Maksimovic) Denis je obozavao Josipu Lisac. Isao je na njene koncerte, kupovao svaki novi CD. Kad je on bio u stanu, tu je bila i Josipa. Na stolu su ostali stihovi ispisani Denisovom rukom : "Jedna mladost. Jedan svijet nade raste tiho u srcu tvom. Drugi za te ovaj svijet grade s malo prave istine u tom..." SINE MOJ, od poslednjeg pogleda na Tvoje zatvorene okice, koje nikada vise necu videti, MOJ ZIVOT JE ZAUVEK POSTAO TVOJ. Volim Te dusice moja i volecu Te vecno! TI SI UVEK TU Izbor komentara na isti post mog bloga na blogger.ba koji je najavio UKIDANJE 01.03.2015.godine: "Postovana Svaki put kad citam novi post na Vasem blogu osjetim tugu. ne mogu ni zamisliti kako se osjecate. zelim da znate niko ko procita ono sto ste napisali ne ostaje ravnodusan." Objavio/la staklena 1. Januara 2009. u 10:55 "od svakog dana ukradem po malo snage da pročitam sve što ste napisli.Nemam snage da sve odjednom primim.Čini mi se da bih uvenula.Kad bi bar tuga mogla da uvene,a da krug života još jednom zavrti drage ljude ispred naših očiju.Hoćemo li se ikada više sresti?" Objavio/la kika1942 20. Januara 2009. u 16:27

- 10:13 - Komentari (0) - Isprintaj - #

srijeda, 18.02.2015.

DENIS – SECANJA ZIVE ZAUVEK

(post pisan 27.12.2008.) Na danasnji dan (dok ovo pisem 27.12.2008.godine), pre 41 mesec, 27.07.2005.godine sahranjen je moj sin Denis Garagic. Moj sin, moj prijatelj, moj savetnik, moje sunce koje se zauvek ugasilo. Ne, jos uvek ne verujem da je to istina. On je tako prisutan, uvek tu, uvek uz mene, u mojim mislima svakog trena… Na danasnji dan (dok ovo pisem 27.12.2008.godine), pre 43 meseca, odnosno dva meseca pre njegove sahrane, 27.05.2005. godine, Denis je sedeo u kaficu "Kazan mahala" sa svojom prijateljicom Selmom. Imao je sa sobom stihove omiljene "Besmrtne pesme", uzeo je olovku i napisao Selmi posvetu na engleskom : "SECANJA ZIVE ZAUVEK... POSLE MENE SECANJA CE OSTATI" Dva meseca kasnije, 27.07.2005.godine, Selma se zauvek oprostila od svog dobrog prijatelja Denisa, recitujuci mu poslednji put stihove koje je voleo. Ta posveta je bila veliki sok. Videla sam je kod Selme, uramljenu na zidu, posle nekoliko meseci. Pricala mi je kako su nekoliko dana pre Denisove smrti, vracajuci se iz grada oko ponoci iz sveg glasa pevali "Omer beze". Pricala mi je kako su cesto u drustvu razgovarali o smrti. Otkud mladima ta tema? Denis je, kazu, uvek govorio : "Kad ja umrem voleo bih beli kovceg, voleo bi da mi zapalite svecu i proucite fatihu i nemojte plakati, ako me volite". Tu pricu sam cula kasnije, ali, kao da sam znala, zahtevala sam beli kovceg za mog sina, moju cistu, milu dusicu. Beli kovceg je stigao iz Visokog. Kasnije sam se prisecala nekih detalja. Pred odlazak na odmor, a da ispucam stari film u fotografskom aparatu, izasla sam na balkon gde je Denis pio jutarnju kafu da ga slikam. Okrenuo je glavu prema ulici i rekao "ma sta ces me slikati". Kasnije mu se ta slika ipak svidela i trazio je jos kako bi dao svojoj skolskoj drugarici Almi.To je poslednja njegova slika, 16.06.2005.godine. Na toj slici je u majici u kojoj smo ga 23.07.2005.godine u teskom stanju na rukama izneli iz stana. Na odmoru u Podgori noc 23. na 24.06.2005.godine probudila sam se sa ruznim osecajem. Sanjala sam grozan san: ratno stanje, jedan lik iz serije "Crna hronika" me pokusavao ubiti, Denisa sam spasila noza podigavsi ga kroz prozor. San je bio isprepleten cudnim situacijama, strasan, pa sam ga zapisala. Vrativsi se s odmora, dala sam kolegici da procita. Tek, mnogo kasnije saznala sam da se lik iz serije, glumac, zove Rijad Ljutovic. Cudno, njegov broj telefona (071…) i mobitela (090…) nasla sam u Denisovom telefonskom dzepnom notesu!? Mesec dana kasnije, 23.07. Denisu je pozlilo, a noc 23. na 24.07.2005.godine proveo je na prijemu Interne klinike. Vise se nikada nije vratio kuci. 19.07.2005.godine Meho i ja smo slavili 30 godina braka, sami. Denis je otisao da i on slavi. Naime, tog leta je polozio sest ispita, vise nego potrebno za uslov upisa poslednje, 4-te godine engleskog jezika. Bio je neumoran, s lakocom je redovno upisivao svaku narednu godinu, nakon promene fakulteta (elektrotehnike). Prethodni dan Denis i ja smo zajedno birali poklon tati za godisnjicu braka. A meni je Denis poklonio buket cveca. Bio je to poslednji poklon tati i meni. Bambus iz poslednjeg Denisovog buketa je jos uvek tu, na stolu, vec cetvrtu godinu... A onda 23.07.2005.godine, subota... U gostima su bili Denisova baka (moja mama) i tetka (moju sestru od strica) sa malom Dankom: Denis ih je "preuzeo" na koridoru, na pola puta iz Slavonije. Pozvala sam ih da iskoriste vrele dane na lekovitom Panonskom jezeru. Ispricale su mi kako Denis svo vreme puta nije prestajao govoriti o svojim planovima u buducnosti, o diplomskom za koji je vec odabrao predmet kod jedne beogradske profesorice (Ivane Trbojevic), upisivanja studija nemackog koji je dobro govorio, o postdiplomskom, o kupovini stana… Te subote smo bili svi u gradu, videle smo Denisa sa Selmom, ispred slasticarne "Pikolo mondo". Popodne je osetio jaku bol i gusenje. "Mama, reci Igoru da me brzo vozi u hitnu", mislila sam da se sali, kao sto je cesto znao. Nazalost, nisu otisli u hitnu, vec na Internu kliniku, gde diletanti Mario Krizic i Salih Azapagic nisu shvatili ozbiljno njegove tegobe . Tog dana 23.07. oko 22,30 Igor je otisao na more, a oko 23,30 Denisa smo posle vracanja iz "klinicke smrti" na rukama izneli iz stana. Dok smo ga nosili niz stubiste stalno sam ga zvala da ne bi opet pao u sok iz kojeg smo ga tek povratili. Na moje "Deno", on je odgovarao "TU SAM". Cesto cujem i razmisljam o te dve reci : TU SAM, TU SAM..., kao da je predosecao da vise nece biti tu, da se vise nikada nece vratiti u stan. Suprug je celu noc na Internoj klinici bio uz njega. Denis mu je tada ispricao kako zna da je bio mrtav i da je video crne patke. Ipricao mu je i cudan san za kratko vreme dok je bio u soku (klinickoj smrti) : sanjao je novinski oglas o prodaji crnog auta – Pezo 406, za 50 KM. Hteo je nazvati da ga kupi Enisi, ali nikako nije mogao videti broj telefona koji treba nazvati. Ranije te veceri desilo se jos nesto jako cudno. Dok sam pakovala mladjeg sina na more, cula sam, gotovo pod prozorom ruznu pticu. Ne znam kako je zovu, ali se secam da sam prvi put u zivotu cula tu pticu godinu dana ranije, tacnije 02.05.2004.godine. Nista mi taj zvuk nije znacio, a suprug mi je rekao : «ta ptica donosi smrt». Vec sutradan Denis mi je rekao : "mama, zvala je baka". Upitno sam ga pogledala da nastavi, a on posle duze pauze kaze : "deda je sad dobro, sam dise". Kako to "sam dise"? Onda mi je tek rekao da je moj otac nastradao i da je u komi. Vozio je bicikl, a jedan momak je jurio autom putem iz Silasa prema Tenju i naleteo na tatu. U 83-oj godini, izuzetno dobrog zdravlja, njegov organizam se borio 45 dana. Tata se nije probudio iz kome. Preminuo je u osjeckoj bolnici 17.06.2004.godine. Sada se secam i nekih komentara posle sahrane kako je Denis neobicno, jako, najvise plakao!? Igor je na moru proveo samo sledeci dan i noc. Sa bratom se vise nikada nije video. Spavaju li mirno Mario Krizic i Salih Azabagic? Spava li mirno Samira Hasic? A Fahir Barakovic? Datum 25. Ruzan datum. Evo samo par primera : 25.05.1995. – Kapija – zlocin nad zlocinima 25.07.2005. – Denis Garagic – zlocin tuzlanskog UKC-a 25.12.2005. – Damir Mujkanovic, mladi uspesni inzenjer kojem posle saobracajnog udesa u UKC-u nije uradjen snimak unutrasnjih organa. Intervencije posle nekoliko dana bile su uzaludne. Jos jedan zlocin "ubica u belom"? 25.12.2008. – obesio se generalni direktor UKC-a Nedret Mujkanovic. Zasto? Cudno. Zao mi je sto nije docekao sudjenje povodom moje tuzbe. Iz UKC-a nikada nismo dobili odgovor na nas zahtev o sprovodjenju interne istrige. Nikada nismo dobili rezultate rada komisija povodom Denisove smrti. Zasto? Da li zbog ptice grabljivice, kopca, kako zovem Muminhodzic Kasima? Kaze Kasim : "ne mozemo mi svakog slati na ultra zvuk". Pacijent sa teskim kardioloskim simptomima je "svako" za ultra zvuk? Ili nije Kasimov privatni pacijent? Ni prijatelj? Ni stanacki kolega? Kaze Kasim da ce javno saopstenje (o pogresnoj dijagnozi), na kojem smo insistirali, njima (UKC_u) biti "omca oko vrata". Ma nemoj, Kasime? Dakle, priznanje?! Vidi se iz teksta da su pazljivo birane reci kako bi izbegli "omcu oko vrata". Cudna koincidencija. "Sve sto se jednom desi, ne mora se nikad ponoviti. Ali, sve sto se desi dva puta, desice se sigurno i treci put." (Paolo Koeljo - "Alhemicar") Pravda? Cekam je … mora doci. Iako je spora, ipak je dostizna! Samo se treba naoruzati… strpljenjem. Izbor komentara na isti post mog bloga na blogger.ba koji je najavio UKIDANJE 01.03.2015.godine: "moram priznati da sam izdrzala dva pasusa, ali onda sam pocela da placem. Nasmejala sam se samo u jednom trenutku, kada sam procitala da je cuo da moze kupiti auto za 50 KM. Jednom sam sanjala, tada jos nisam imala nikakav auto, da je u radnji yugo za 100 eura, nov. Htela sam ga kupiti ali se radnja otvarala tek popodne. Mlad, perspektivan i pun zivota, takvim bih ga opisala iz Vaseg posta." Objavio/la srcempisem 28. Decembra 2008. u 10:08 "izgleda da ni sami nismo svesni šte sve srce može izdržati.Danas su materice.Običaj kod pravoslavaca je da deca od majke dobiju poklon.Ja sam danas mojoj mami odnela cveće na grob.Znam da joj nikad više ništa neću darovati jer su joj lekari skratili Život i osudili na smrtnu kaznu bez čekanja. Čini mi se da je vaša bol svakim danim sve veća.Da li se ikada bar malo istanji. Nauči li čovek da živi sa bolom?I ja mrzim svaki četvrtak i 23-ći u mesecu ,jer sam je tad poslednji put poljubila." Objavio/la kika1942 29. Decembra 2008. u 0:01 Oznake: KUCA MRAKA

- 11:19 - Komentari (0) - Isprintaj - #

utorak, 17.02.2015.

MRZIM 25 - ti

(post pisan 25.12.2008.) Mrzim svaki 25-ti datum u godini. Mrzim broj 25, mrzim ga od 25. jula 2005. godine. Mrzim dan 25-ti kad moj sin zauvek ode od mene, od tate, od brata, od rodbine, od prijatelja… Dok ovo pisem (25.12.2008. godine, 00:23), u ovo doba pre 41 mesec, srce moga sunca je jos uvek kucalo. A imao je samo 25 godina. I voleo je praznike. Voleo je obilaziti drugarice i drugove za bajrame, bozice, voleo je otici na ponocku… Voleo je poeziju i tuzne melodije, posebno "Zajdi, zajdi jasno sonce". Voleo je "Besmrtnu pesmu" i Radetovu izvedbu stihova "Cekaj me"… Denisova omiljena pesma... Nasla sam je u njegovom racunaru, tekst je snimljen u maju 1999.godine... Cekaj me sine moj, ja cu sigurno doci … Za prvu godisnjicu 25.07.2006. godine Bukovcicem, mestom vecnog Denisovog pocivalista, razlegli su se tuzni zvuci klarineta sa Denisovom omiljenom melodijom "Zajdi, zajdi…" Izbor komentara na isti post mog bloga na blogger.ba koji je najavio UKIDANJE 01.03.2015.godine: "vidio sam link ovog bloga na blogu nefs.blogger.ba ovo je stvarno pretužno i nema riječi utjehe kada se dijete izgubi čuvajte sebe i uspomenu a stalno govorite o istini da se ne zaboravi jer time spašavate živote druge djece i radite dobro djelo za sve nas" Objavio/la Gost_4949 nermin 26. Decembra 2008. u 12:55 Oznake: PRAVDA ZA DENISA

- 10:23 - Komentari (0) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 16.02.2015.

UBICE U BELOM (UZ BLAGOSLOV DRZAVE?)

(post pisan 22.12.2008.) Ubijajali su nas u ratovima, ubijali su nas i jos uvek ubijaju na ulicama, u tranvajima, u stanovima, u skolama… ubijaju nas non - stop na svakom mogucem i nemogucem mestu, od ruke svake naizgled normalne osobe. Ubijaju nas uglavnom bez adekvatne kazne. U poslednje vreme sve cesce nas ubijaju i oni koji bi TREBALO DA NAS SPASAVAJU I LECE! UBIJAJU NAS I DOKTORI! Sto je jos gore : ubijaju nas doktori uz BLAGOSLOV DRZAVE! Ne verujete? Kada je pokrenuti proces zavrsio presudom za nesavesno lecenje, za smrt pacijenta zbog nemara, neznanja, bahatosti, sujete, nedavanja mita…? Tuzioci, sudije i sudski vestaci stite "elitu" u belom iz prijateljskih, porodicnih, stranackih, te "ja tebi – ti meni" ili "vrana vrani oci ne kopa" razloga. Ako eventualno i bude pokrenut sudski postupak, on ce po pravilu trajati godinama. Bosna i Hercegovina je na svim poljima pala na dno, u kaljugu iz koje ce se tesko izvuci. Korupcija i kriminal vlada u svim segmentima drustva, nazalost i u onima koji treba da je suzbijaju i kaznjavaju, pa ne cudi apatija gradjana ove drzave. Umesto da izadju na ulice i svakodnevno se bore protiv ove kuge, gradjani cute i trpe. Zasto? Kristalno je jasno da je ovde moral, etika i profesionalnost na dnu dna! A Evropa, sta to bi? Daleko je BiH od Evrope, predaleko… Tragicni slucajevi lekarskih greski i nesavesnog lecenja nase gradjane bas i ne interesuju mnogo, sve dok im neki ubica u belom ili "doktorka smrt" ne pokuca na vrata. Najvise mrzim ono "bog je tako hteo", kakav bog? Djavo, djavo u belom je tako odlucio! Prokleti da su svi izrodi Hipokratovi! Cast retkim izuzecima. Rekla bih : u svakom kukolju se nadje i poneko zrno zita. Zalosno, ali je tako. Prezentiracu samo par primera ubica u belom ili doktora "smrt" koje sam ja zapazila u stampi (samo u poslednje vreme), STRASNO je to. NAPOMENA: Ovo ja samo par slucajeva koje sam pomenula na blogger.ba u svom postu od 22.12.2008. 1. Garagic Denis, moj sin, koji je preminuo 25.07.2005.godine na Internoj klinici UKC-a Tuzla zbog nemara, nesavesnog lecenja i POGRESNE DIJAGNOZE cak 4 lekara – diletanta (tri ekipe od 23. do 25.07.), cetiri Hipokratova krivokletnika : - Mario Krizic i Salih Azabagic (prvi dan), - Samira Hasic (drugi dan), - Fahir Barakovic (treci dan). "SAN", 22.08.2007.godine 2. Svjetlanu Zukic, mlada zena iz Sarajeva koju je usmrtila Amila Cvijetic - Koldzo, u medijima prozvana "doktorka smrt". Sutra, 23.12.2008.godine nastavlja se sudjenje ovoj Hipokratovoj krivokletnici. U ovom slucaju postoji jedna, jedina, NEPOBITNA CINJENICA : pacijent Svjetlana Zukic i beba su bile potpuno ZRAVE do pojave, odnosno "intervencije" Amile Cvijetic-Koldzo, “doktorke smrt“. S obzirom da je poznato kako (ne)radi pravosudje u BiH, moze li na kraju ispasti da je pacijent "kriv"? Kod nas je SVE MOGUCE. Vise na blogu Svjetlanine sestre : "Moja sestra Ceca" (bloger.ba) i novom (blog.hr). "SAN", 17.09.2008.godine 3. Jasmina Bratic, tragican slucaj mlade zene iz Mostara : "Dnevni avaz", 09.09.2008.godine 4. Anica Anic, tragican slucaj iz Zenice : "Dnevni avaz", 16.09.2008.godine 5. Vidosava Blagojevic, jos jedan tragican slucaj iz Zenice : "Dnevni avaz", 06.10.2008.godine 6. Slavisa Kandic, jos jedna greska lekara UKC Tuzla : "Nezavisne novine", 04.11.2008.godine JOS "BISERA" IZ BH ORDINACIJA : 7. Sarajliji ranu napali crvi : "AS", 13.06.2008.godine 8. Istraga protiv sarajevske lekarke : "SAN", 13. i 14.09.2008.godine 9. Dete s napadom gusenja cekalo karton pola sata-Zenica : “AS”, 27. i 28.09.2008.godine 10. Naldi Hrvat iz Sarajeva godinama “lecili” epilepsiju : "Express", 30.10.2008.godine "SAN", 01-11-2008 02:00 : "Ljekarskih grešaka ima, ali ih niko ne prijavljuje Pogrešno postavljena dijagnoza, propisani pogrešni lijekovi, primijenjena neadekvatna terapija… Operacija uspjela, pacijent podlegao. Iako pritužbe na nesavjestan rad ljekara u Bosni i Hercegovini nisu rijetkost, iz kantonalnih ljekarskih komora FBiH upozoravaju da se nezadovoljni pacijenti ili članovi njihovih porodica rijetko kada odlučuju prijaviti slučaj, dok u Komori doktora medicine RS-a prije završetka godišnjeg izvještaja ne žele iznositi nikakve podatke. Pogrešan pristup Praveći paralelu između ”čaršijskih priča” i prijavljenih slučajeva, Braco Hajdarević, predsjednik Ljekarske komore Hercegovačko-neretvanskog kantona, za ”San” izražava ogorčenje zbog, kako kaže, neargumentovanog pristupa ovom vrlo osjetljivljivom području. - To stvara izuzetno ružnu sliku jer se iskorištava nečija tuga. Ja ne kažem da ljekarskih grešaka nema, ali se ljudi prije odlučuju da slučaj plasiraju u medije, nego da ga prijave nadležnom etičkom komitetu. U našem Etičkom komitetu bilo je slučajeva da ljudi dođu prijaviti neki nemar, ali onda kada trebaju dati svoje podatke, od svega odustaju. I zbog toga se kod nas ne vodi niti jedna provjera nekog lječničkog postupka, osim ona koju sam ja sam samoinicijativno zatražio - kaže Hajdarević. On pri tome napominje da je na pojavu većeg broja tužbi bitno uticalo i nepostojanje sistema naknade štete, jer oštećeni smatraju da će, nakon pozitivnog završetka krivičnog postupka, lako ostvariti odštetni zahtjev. - Zbog toga se ne obraćaju nadležnoj komori ili ministarstvu zdravstva da ispita neki slučaj, već preko krivičnog postupka pokušavaju doći do naknade. Međutim, ti sporovi obično dugo traju i imaju neizvjestan ishod - kaže on. Oduzimanje licence Inače, po osnovu liječničke greške postoje četiri vrste odgovornosti, disciplinska za ograničenje ili oduzimanje licence koju propisuju nadležne ljekarska komore, građanska, odnosno naknada štete, krivična i prekršajna, a koja podrazumjeva novčanu kaznu za manja oštećenja, mada njihova praktična primjena nije zabilježena u BiH. Ni Etički komitet Ljekarske komore Kantona Sarajevo, kako saznajemo od predsjednika Slobodana Loge tokom ove godine nije zaprimio niti jednu prijavu. - Za vjerovati je da se greške dešavaju i svaki građanin je slobodan da prijavi bilo kakvu neprijatnost ili nešto za šta smatraju neprimjerenim u odnosu doktor i pacijent. Međutim, kod nas ljudi još uvijek nisu stekli takvu naviku - kaže Logo za ”San”. V.Tatić Kaznene mjere Prema Krivičnom zakonu FBiH, doktor koji primjeni očito neprikladno sredstvo ili očito neprikladan način liječenja ili ne primijeni odgovarajuće higijenske mjere, zbog čega prouzrokuje pogoršanje zdravstvenog stanja neke osobe, kažnjava se zatvorskom kaznom do tri godine, a ako to učini iz nehata kaznom zatvora do jedne godine." Ovo je samo deo "bisera" iz BH, odnosno federalnih ordinacija. Ima jos, naravno, samo sto se CUTI, a prica se tamo gde ne treba, na sedeljkama. Treba javno govoriti i pisati na adrese odgovornih, ako takvih uopste ima u ovoj drzavi sto se zove Bosna i Hercegovina, posebno u ovom gradu sto se zove Tuzla. Treba i oni (odgovorni) da ZARADE svoje (vrlo dobre) plate, zar ne? Pa… nastavimo… cutati… Doktori ,sestre.... banda nezainteresovana i bahata.... Greske ljekara Hipokratova zakletva Izbor komentara na isti post mog bloga na blogger.ba koji je najavio UKIDANJE 01.03.2015.godine: "Iskreno mi je zao zbog Vaseg gubitka... Moj tata je izgubio zivot zbog ubica u belom! Ne odustajem u ratu protiv njih!" Objavio/la justicija 3. Januara 2009. u 20:01 "žao mi je zbog vaše lične tragedije i volio bih da mogu kako pomoći ali ja jednostavno više ne vjerujem ni u pravo ni u pravdu :-( toliko me zla ljudskog i društvenog pogodilo da ja stvarno ne vidim načina kako ubiti ovu zlu hobotnicu u kojoj su političari, ljekari , pravnici, teolozi i ostala sitna buranija u kojoj svako gleda samo svoj kratkoročni finansijski interes" Objavio/la baklava. 13. Januara 2010. u 14:00 Oznake: PRAVDA ZA DENISA

- 11:23 - Komentari (0) - Isprintaj - #

nedjelja, 15.02.2015.

I OPET… KOLIKO KOSTA ZIVOT?

(post pisan 20.12.2008.) Prosla je jos jedna godina, TRECA, u cekanju istine i pravde. Drzavna institucija zaduzena za kontrolu rada pravosudnih organa ni da mrdne… Prosla je godina od moje prituzbe - prijave protiv tuzilaca Kantonalnog tuzilastva TK Iveljic Ive i Koval Slavena, a VSTV BiH jos cuti. U medjuvremenu predsednik VSTV-a Branko Peric odlazi na (“zasluzeno”?) novo radno mesto, a duznost novog predsednika preuzima Milorad Novkovic. 16.08.2008.godine, ponovo na Denisov rodjendan, upucujem novo otvoreno pismo – urgenciju VSTV-u, na ruke predsedniku Novkovicu. Ponovo je i dzambo plakat ispred “Merkatora” sa Denisovom slikom i pitanjem : "I opet… Koliko kosta zivot? A istina i pravda?" I opet… cekam… dokle? Garagić Nevenka -------------------------- (-------------------------) 75000 Tuzla e-mail: ---------- tel. ---------- GSM :---------- Visoko sudsko i tužilačko vijeće BiH Kraljice Jelene 88 71000 Sarajevo Bosna i Hercegovina n/r Predsjedniku VSTV-Milorad Novković Broj predmeta UDT : 5453/07 OTVORENO PISMO – URGENCIJA Poštovani gospodine Novković! Pre tacno godinu dana, 16.08.2007.godine, ovako sam zapocela otvoreno pismo – pritužbu Vašem prethodniku Branku Periću, a protiv tužioca Kantonalnog tužilaštva TK Tuzla, Ive Iveljića i Slavena Kovala, zbog nesprovođenja istrage protiv lekara Interne klinike JZU UKC Tuzla. Zbog pogrešne dijagnoze, nesavesnog lečenja, odnosno greške u proceni stanja pacijenta od strane lekara Interne klinike UKC-a Tuzla, moj 26-ogodišnji sin Denis Garagić preminuo je 25.07.2005.godine, nakon trodnevnog boravka u prijemnom prostoru pomenute klinike, takozvanoj dnevnoj bolnici. Prijavljeni tužioci NISU saslušali ni jednog svedoka, niti su uvažili elemente KRIVIČNOG DELA iz predočenih dokaza. Iz istih je nesporna POGREŠNA DIJAGNOZA, a zbog koje mom sinu nije BLAGOVREMENO pružena adekvatna STRUČNA pomoć. Aneurizma aorte se leci HITNOM hirurškom intervencijom, što lekari Interne klinike nisu znali, odnosno nisu hteli znati jer im je rečeno da se radi o teškom kardiološkom slučaju. Svojim nesavesnim i neprofesionalnim radom Ivo Iveljić i Slaven Koval štite kriminalne radnje, a meni uskraćuju pravo na pravično suđenje. Nažalost, novi Krivični zakon ne dozvaljava privatnim licima krivične tužbe. Zato očekujem da VSTV postupi po zakonima ove države. Za proteklu godinu dana od VSTV-a, odnosno Vašeg prethodnika, odnosno Ureda disciplinskog tužioca (u potpisu Anđelko Marijanović, Glavni disciplinski tužilac) dobila sam samo Potvrdu prijema pritužbe datirane 16.08.2007.godine, primljene 17.08.2007.godine, a ista je pod brojem predmeta UDT 5453/07 od 23.08.2007.godine. Uz potvrdu prijema dostavljen mi je i primerak brošure, citiram : “koja nudi vrlo korisne informacije o disciplinskim procedurama i može pomoći da razumijete Vaša prava, ali i način postupanja UDT-a po Vašoj pritužbi”. Svoja prava znam (kao i obaveze), a “korisne informacije” oštećeni građani mogu naći na internet stranici VSTV-a. Pomenuta brošura može oštećene građane samo odvratiti od namere da kod vas traže “svoja prava”, s obzirom na komotne, dugogodišnje rokove rešavanja pritužbi koje navodite u istoj. Pritužbe na rad sudija i tužioca u Bosni i Hercegovini se tako otežu u nedogled, pa nije ni čudo da ih je sve manje (sigurno ne zbog savesnijeg rada sudija i tužioca). Iznimku u ažurnosti VSTV-a čine “teški” slučajevi nesavesnog rada kao na primer zloupotreba službenog vozila u privatne svrhe (Slaven Koval). Da nije žalosno, bilo bi smešno. Nemam nameru ponavljati razloge i detalje pritužbe, sve je jasno iz obimne dokumentacije koja je dostavljena pre godinu dana, samo želim Vas lično podsetiti na predmet koji Vaš prethodnik nije završio. Očekujem da se lično angažujete i ubrzate istražne radnje, te zahtevate od Kantonalnog tužilaštva TK sprovođenje istrage po službenoj dužnosti i podizanje optužnice protiv JZU UKC, odnosno lekara odgovornih za smrt moga sina Garagić Denisa. Dokazi su jasni i nesporni, samo je pitanje koliko su pravosudni organi Bosne i Hercegovine u službi svojih građana, prava i pravde. Na kraju krajeva, postoji sud pravde i van ove države. Stoga, molim da što pre donesete odluku na pritužbu, kako bih mogla ispoštovati proceduru . Jasno Vam je da nemam poverenje ni u Vašu instituciju, jer poznato je da “riba od glave smrdi”, što znači, tužioci i sudije su nam upravo onakvi kako im dozvole nadređeni (VSTV), zar ne? Samo idealisti veruju da ovoj državi njeni građani nešto znače. Ja ne verujem, iz iskustva, nažalost. U prilogu dostavljam : 1. Kopiju otvorenog pisma - pritužbe od 16.08.2007.godine, 2. Opomenu pred tužbu br.01/4-14-1-3327/07 od 29.07.2007.godine upućenu na ime Garagić Denisa od strane UKC-a (koja dokazuje svu drskost i sigurnost UKC-a u pruženu podršku kriminalu od strane tužioca i sudskog veštaka Zdenka Cihlarža), 3. CD – snimak 15-minutnog priloga BNTV sa izjavom tadašnje direktorice Interne klinike Nade Pavlović Čavić kako (NI)su “učinili sve” i kako “svako mora od nečega umreti”. Nebulozniju izjavu ne bi dala ni potpuno nepismena osoba. Pa kako su doktori mogli učiniti “SVE” što je u njihovoj moći kad su potpuno promašili dijagnozu? U UKC-u Tuzla je, očito, svašta moguće! P.S. I ovo otvoreno pismo, kao i prethodno dostavljam medijima. S poštovanjem ! Podnosilac pritužbe : ___________________________ Nevenka Garagić, rođ. Manojlović Tuzla, 16.08.2008.god. (Denisov 29. rođendan) Oznake: PRAVDA ZA DENISA

- 14:36 - Komentari (0) - Isprintaj - #

subota, 14.02.2015.

SLAVEN KOVAL - KO JE TO?

(post pisan 18.12.2008.) Na stranici VSTV-a pise : "Sudije i tužioci moraju odrzavati visoke standarde" "Propust u primjeni profesionalnih i etičkih normi slabi i dovodi u opasnost povjerenje javnosti u pravosudni sistem. Vijeće je osnovano između ostalog i zato da osigura da sudije i tužioci obavljaju svoje službene dužnosti na način koji je u skladu sa etičkim i profesionalnim standardima. U Zakonu je data detaljna lista sa više od 20 disciplinskih prekršaja koje sudije i tužioci mogu počiniti ukoliko se on ili ona ponaša na način koji nije u skladu sa minimumom profesionalnih i etičkih standarda kako propisuje Zakon. Kada se sudija ili tužilac ponaša na takav način, princip odgovornosti zahtijeva disciplinski postupak i nakon utvrđivanja disciplinske odgovornosti sudije ili tužioca izricanje disciplinskih mjera." Da li bas sve funkcionise kako pise? Kako li ce zavrsiti "odrzavanje visokog standarda" u radu tuzioca Koval Slavena, doskorasnjeg vrsioca duznosti Glavnog tuzioca Tuzlanskog kantona, pa onda zamenika Glavnog tuzioca TK Cosic Sesenama? Zna se kako! Zavrsice se onako kako to obicno kod nas biva : ZATASKAVANJEM. Cudi jedino da nije zataskana i onaj "sitni" prestup zbog koje disciplinski tuzilac VSTV-a vodi postupak protiv Kovala - upotreba sluzbenog auta u privatne svrhe. Doduse, disciplinski postupak jos nije okoncan (u vreme kad ovo pisem), bar nije objavljeno, tako da jos uvek postoji mogucnost da se tuziocu “progleda kroz prste”. A zasto kazem “sitni” prestup? Ime Koval Slavena se bas ucestalo spominje u kojekavim cudnim i za poziv koji obavlja, skandaloznim okolnostima. Slucajno? Sumnjam. Bilo bi to previse “slucajnosti”. Kakogod, bio on sankcionisan ili ne, BH pravosudje je svakako izgubilo poverenje gradjana, a na evropskoj lestvici zauzima visoko mesto po korumpiranosti, rame uz rame sa politicarima i zdravstvom. Zanimljiva je izjava Glavnog tuzioca TK Cosic Sesenama povodom ocene prijavljenih kandidata za 2 mesta njegovih zamenika : svi kandidati od njega su ocenjeni odlicnom ocenom! Bravo Cosicu! Sve ide po ustaljenoj praksi (narode, verujete li vise svojim ocima, ili Cosicu?). SVI ZADOVOLJAVAJU "visoke" kriterijume VSTV-a. Cak i Slaven Koval, za kojeg samo ja znam tri brljotine : 1. Prijava za koristenje sluzbenog vozila u privatne svrhe, 2. Moja prijava, 3. Prijava za slucaj 14-ogodisnje devojcice... Pozabavicu se malo “likom i delom” ovog, po Cosicu “odlicnog” kandidata, za kojeg je VSTV ipak odlucilo da NE ZASLUZUJE ponovo mesto zamenika. “Tuzlanski list”, 13.01.2008. “Tuzlanski list”, …. 2007. “Dnevni avaz”, 22.10.2008. “SAN”, 23.10.2008. “Tuzlanski list”, 25. i 26.10.2008. “Dnevni avaz”, 16.11.2008. “Dnevni avaz”, 18.11.2008. I malo sire, osim tuzioca Koval Slavena, tu je jos mnostvo imena tuzilaca koji (ne)"moraju odrzavati visoke standarde", pa i oni sa "odlicnom" ocenom po, sada vec bivsem neslavnom Glavnim tuziocem Cosic Sesenamom: RTVFBiH 13.10.2010. A ovo je Ivo Iveljic: I jos malo (hronoloski) o "liku i delu" zvanom Slaven Koval: 1. Tuzlalive.ba, 12.03.2008. - KOVALU IZREČENA KOREKTIVNA MJERA, ALI NIJE OBJAVLJENA 2. Tuzlalive.ba, 15.10.2008. - VSTV: SUTRA INTERVJUI SA OSAM KANDIDATA ZA ZAMJENIKE GLAVNOG KANTONALNOG TUŽIOCA U TUZLI 3. Tuzlalive.ba, 21.10.2008. - NAPASTVOVANJE DJEVOJČICE U BISTARCU: SASLUŠAN ZAMJENIK GLAVNOG TUŽIOCA SLAVEN KOVAL 4. Tuzlalive.ba, 22.10.2008. - ISTRAGA I DISCIPLINSKI POSTUPAK PROTIV SLAVENA KOVALA 5. Tuzlalive.ba, 23.10.2008. - TUZLA: KOVAL NIJE OSUMNJIČEN, ALI POSTOJE INDICIJE 6. Tuzlalive.ba, 24.10.2008. - KOMENTAR: POLJULJANI STUBOVI DEMOKRATSKOG DRUŠTVA 7. Tuzlalive.ba, 07.11.2008. - ODGOĐEN IZBOR ZAMJENIKA KANTONALNOG TUŽITELJA 8. Tuzlalive.ba, 12.11.2008. - VSTV: SUTRA ODLUKA O ZAMJENICIMA GLAVNOG TUZLANSKOG TUŽITELJA 9. Tuzlalive.ba, 20.11.2008. - VSTV: RADOVANOVIĆ I ĆAĆIĆ IZABRANI ZA ZAMJENIKE GLAVNOG TUZLANSKOG TUŽIOCA 10. 24.08.2011. Zurnal.ba - Tuzla: Tri godine nakon napada na djevojčicu Umiju M. - Osumnjičeni i tužiteljica na godišnjem odmoru Konacno ipak : Tuzla, 20.11.2008 - RTVFBiH - Visoko sudsko i tužilaško vijeće nije izabralo Slavena Kovala za zamjenika glavnog kantonalnog tužioca u Tuzli "Visoko sudsko i tužilaško vijeće nije izabralo Slavena Kovala za zamjenika glavnog kantonalnog tužioca u Tuzli. Koval, koji je tu funkciju obavljao protekle četiri godine, podršku nije dobio i zbog napastvovanja četrnaestogodišnje djevojčice, što je razotkriveno u FTV-ovom političkom magazinu 60 minuta. Na njegovo mjesto imenovan je Stjepan Ćaćić, dok je Dragan Radovanović ostao drugi zamjenik glavnog tužioca Kantonalnog tužilaštva Tuzla." I finale (samo) prijave za koristenje sluzbenog vozila u privatne svrhe: Odbacuje se kao nedopuštena apelacija Slavena Kovala ... Slaven Koval (u daljnjem tekstu: apelant) iz Tuzle, kojeg zastupa Tomislav Ljubić, advokat iz Tuzle, podnio je 15. jula 2008. godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine... u dokaznom postupku nesporno utvrđeno da je apelant 8. januara 2007. godine angažovao vozača H. G. oko 12,45 sati da ga odveze do Kliničkog centra u Tuzli, kao i da je bio svjestan u trenutku angažovanja navedenog vozača da je on, po rasporedu, trebao voziti tužioca N. Š. u 13,00 sati na zakazani pretres u Općinski sud u Kalesiji. Također je nesporno utvrđeno da se vozač H. G. nije vratio u Tužilaštvo do 13,00 sati, da je zbog toga angažovan drugi vozač... Eto, od kakvog/ih "svetlog/ih" i "visokomoralnog/ih" lika/ova, mi gradjani ocekujemo PRAVDU!? Jadna je ta pravda, to tuzilastvo, ta drzavi, a posebno gradjani koji i dalje cute, NI GLASA DA PUSTE! 10.12.2008.godine : 60 godina od usvajanja Deklaracije o ljudskim pravima, na inicijativu Eleonore Ruzvelt koja rece : "Nije posteno traziti od drugih ono sto sami nismo spremni uciniti ". 60 godina izrugivanja i gazenja ljudskih prava na svakom delicu ove kugle, uglavnom, svakodnevno. A BiH? Kakva su ljudska prava u BiH? Pravo na ZIVOT prvenstveno? Danas bez problema, nekaznjeno, ubijaju na ulici, u tramvaju, u kuci, stanu, u prolazu, u zdravstvenim ustanovama, skolama... kako ko i gde stigne, kako kome padne na um... Ako nekada i usledi kazna, ubica ne treba mnogo brinuti, kazna je gotovo stimulativna («samo nastavi»). Onda se moram pitati od koga ja to (jos uvek) cekam PRAVDU? Da nije zalosno, nasmejala bih se grohotom! Koji nama "moralni" likovi pokrivaju pravosudje, koji likovi tuze, sude, odlucuju o sudbinama, o kaznama, koji "moralni" likovi nam obrazuju omladinu (sutrasnje jos bednije tuzioce i sudije), koji diletanti i sa kako stecenim diplomama nas lece, pardon ubijaju? Jad, jad i cemer je u ovoj jadnoj drzavi! Uostalom, cemu se cuditi? 13 godina ovu drzavu, pored ogromne "intelektualne" elite (silnih premijera i predsednika sa zamenicima, savetnicima i fuj kojekakvim dzabalebarosima) "vode" u stvari sestorazredni belosvetski i propali "eksperti" za nesto, a to nesto njihovim drzavama ne treba. Zato su ih poslali ovde da izbezumljenom narodu prodaju maglu do besvesti, a narod nikako da dodje do pameti. Ovo je crna rupa bez dna. Dobro rece Darvin : "Nisu losa vremena, nego covek." DODATAK - Nestali linkovi, tekstovi se mogu naci u PDF arhivi portala Tuzlalive.ba Januar 2008.godine Mart 2008.godine Oktobar 2008.godine Novembar 2008.godine Oznake: PRAVDA ZA DENISA

- 01:28 - Komentari (0) - Isprintaj - #

petak, 13.02.2015.

UHODANA SPREGA (TUZILASTVO, VESTAK, KLINIKA)?

(post pisan 16.12.2008.) Na moje otvoreno pismo od 16.08.2007.godine upuceno VSTV-u,Ustavni sud BiH se prvi oglasio i to u ime Doma za ljudska prava 20.08.2007.godine. Uz pismo mi dostavljaju formular APELACIJE koji popunjavam i saljem 11.09.2007.godine, te 13.09.2007.godine stize i potvrda prijema iste. Nakon gotovo godinu dana, na stranici Ustavnog suda BiH nadjoh saopstenje i najavu "67. sjednice Vijeća od pet sudija" koja ce se odrzati u ponedeljak 14.07.2008.godine. Ocito imaju pune ruke posla (zasto?) jer su na dnevnom redu te 67. sednice 184 apelacije. Moja apelacija od 11.09.2007.godine je pod rednim brojem 100. Naravno, poznavajuci (ne)efikasnost i (ne)zavisnost kompletnog BH pravosudja, nisam bila optimista i znala sam da ce apelaciju odbiti. Samo mi nije jasno zasto su mi uopste dostavljali formular apelacije, koji nisam ni trazila, a imali su kompletnu dokumentaciju i morali su znati da NEMA nikakve presude bilo kojeg suda u BiH, na osnovu kojeg bi oni reagovali. Dakle, uopste nista ne citaju, samo spakuju formulare! Nije ni cudo sto su zatrpani apelacijama. Posle gotovo 2 meseca od 67.sednice, tacnije 06.09.2008.godine stize mi i odluka Ustavnog suda BiH, koja, kao sto sam i pretpostavila, glasi : NISU NADLEZNI. Obrazlozenje : nema predmeta spora zbog odluke bilo kojeg suda u BiH, a obavestenja Kantonalnog tuzilastva nemaju svojstva presude! Koliko je tacna sve cesca konstatacija da postoji sprega izmedju tuzioca, sudskih vestaka i klinika, u slucajevima lekarskih greski (bar sto se Tuzle tice)? Koliko je istine u mom pitanju javno upucenom VSTV-u, pa i BH javnosti preko medija i dzambo plakata, a koje glasi : Koliko kosta zivot doktore? A istina i pravda tuzioce? Koliko stvarno kosta? Novac, novac je u pitanju? Zar je tako nesto moguce? Izgleda da jeste. Moguce, a ocito i uobicajeno! A ja to NISAM znala, nazalost. Sada znam, ali prekasno je. Strasna istina me proganja : zar je par stotina ili hiljada KM koje nisam pruzila doktoru (iako bi me, moram priznati, bilo stid same sebe), vredno jednog mladog zivota, zivota moga sina? Koliko je to nisko i jadno! U kakvo je to blato palo BH zdravstvo? To blato, ta kaljuga je nasa STVARNOST! Godine prolaze... Moje sunce vise ne sija... Ugasilo se zauvek, a ja jos cekam istinu, pravdu… u neverici, tuzi, neizdrzivom bolu, u nekoj praznini, puna besa, prezira... prema povrsnosti, drskosti i diletantizmu u ovdasnjoj medicini i pravosudju. 1. Mario Krizic i Salih Azabagic (23.07.2005.) 2. Samira Hasic (24.07.2005.) 3. Fahir Barakovic (25.07.2005.) Zelim vam dug, dug zivot, ispunjen besanim kosmarnim nocima. Vama i vasim zastitnicima. Neka vas Denisov molecivi pogled, pogled pun nade u ocekivanju pomoci, progoni i danju i nocu, sve dok ste zivi. Neka vas svaka moja suza zaboli kao ostrica maca zabodena duboku u srce (zar vasa srca jos kucaju?), kao otrovna strela u vasu dusu koju nemate i mozak koji ste zapustili. Prokleti da ste! Neka tako bude! In memoriam Denis Garagic Tuzla TVTK 2000 Znam da sam krenula u dugotrajnu i tesku borbu trazenja istine i pravde, odnosno kazne za krivce. Svaki zlocin zasluzuje kaznu. U ovoj sredini je normalno da jedan doktor, sudski vestak, kaze da bi pacijent svakako umro, cak i da je ustanovljena STVARNA dijagnoza (tri dana su izgubili, nepovratno!)? Da li je svestan svojih reci? Da li se on zakleo? Ili nije ni cuo za Hipokrata? Eh, koliko li je samo Hipokratovih krivokletnika u UKC-u? Krivokletstvo podrzava i menadzment UKC-a! Kako drugacije tumaciti izjavu Muminhodzic Kasima, tadasnjeg medicinskog direktora UKC-a, da ne mogu oni "svakoga slati na ultra zvuk"!!? Znaci, radi se o selekciji pacijenata : na one iz njihovih privatnih ordinacija, one sa "plavim" kovertama, one stranacki vazne, te nas nevazne, "obicne" gradjane, koji smo prepusteni na milost i nemilost "strucnjacima" tuzlanskog UKC-a. Sta znaci izjava Nade Pavlovic-Calic, tadasnjeg direktora Interne klinike UKC-a Tuzla da "svako od necega mora umreti" i da su oni (UKC) "ucinili SVE"!!? Sta to "SVE"? Da li je gospodja svesna da govori o 26-otogodisnjem mladicu? Da li je uopste svesna da nije moguce uciniti NISTA bez dijagnoze, odnosno sa POGRESNOM DIJAGNOZOM pogresna je i terapija! Uostalom, sta je to “sve”? Sta su to oni preduzeli iz oblasti kardiologije? NISTA! Cak ni obicni ultrazvucni snimak srca nije uradjen, da ne spominjem druge, preciznije (skuplje ?) i u kardiologiji OBAVEZNE nalaze. Ali, naravno, oni nisu znali dijagnozu, odnosno nisu HTELI poslusati doktora u Denisovoj pratnji 23.07.2005.godine. Zlocin, zlocin, zlocin … je to! A kazna? U odbranu lika i dela nesavesnih lekara, totalno bahatih diletanata, staju i tuzioci Ivo Iveljic i Slaven Koval (tada VD Glavnog tuzioca TK), te u (cini se uhodanoj) saradnji sa sudskim vestakom Cihlarz Zdenkom “aminuju” postupke lekara Interne klinike, te odbijaju sprovodjenje istrage jer bi po njima - tuziocima, odnosno “humanisti” Cihlarzu, Denis SVAKAKO UMRO!!? Koje li farse od tuzlanskog pravosudja i medicine. U svakoj drugoj drzavi (normalnoj, pravnoj) slican “humanista” i "dr" bi se lose proveo, a sudski vestak sigurno vise ne bi bio “vestak”! U svetu se pacijenti odrzavaju u zivotu aparatima, a iskljucenje istih (eutanazija) se smatra ubistvom, te se kivicno odgovara. Posto BiH nije normalna pravna drzava, sto dokazuju njeni pravosudni organi, moj sin je bez ikakvih posledica - sankcija po lekare, preminuo pred njihovim bezbriznim pogledima, a prakticno je tri dana umirao na Internoj klinici UKC-a Tuzla! Niko ni prstom nije mrdnuo da mu pomogne. Niko mu nije HTEO pomoci! Kao da je bio na ulici, a ne u “slavnoj” tuzlanskoj klinici, za mene - crnoj rupi i sramoti Tuzle! A zastitnici UKC-a, tuzioci Tuzilastva TK tvrde : NEMA ISTRAGE JER BI DENIS SVAKAKO UMRO! Zalosno i sramotno, tuzioci i vestaci! Interesantne su izjave nekih lekara Interne klinike, u razgovorima van klinike i naravno u CETIRI OKA, sta bi oni bili u stanju uciniti da se njihovom detetu tako nesto desilo! Ja ne bih prljala svoje ruke, gade mi se, ali cu se potruditi da im poremetim miran san, da ih stigne zasluzena kasna, kako se vise NIKADA i NIKOME ne bi desila slicna tragedija, zbog (ne)ljudskog faktora. Za mene je KRIVICA lekara tuzlanske Interne klinike nesporna. U potpunosti cu zanemariti odluku tuzioca i misljenje sudskog vestaka, jer je ocito da su se udruzenim snagama, svojski potrudili zastititi "nedodirljive", velike face u UKC-u Tuzla. To je potpuno jasno. Sto se tice BH pravosudja, zelim navesti jos jedan primer “azurnosti” sudova. Vrativsi se s odmora ovog leta, u postanskom sanducicu zatekoh izvestaj o prispecu preporucene posiljke dana 25.06.08.godine na Denisovo ime. Naime, Denis je opljackan 2004. godine, a Opstinski sud u Tuzli cak 4 godine vodi postupak za najobicniju kradju u kojoj su akteri uhvaceni odmah, na licu mesta, sa ukradenim predmetima! Treba li ovde komentar? A sto se tice presude AKO ne ucini novo krivicno delo), tek da kazem da je za osudjenim nedavno raspisana medjunarodna poternica... Pitanje je: koliko tek GODINA treba cekati PRAVDU u slucajevima koji zahtevaju dokazivanje krivice vestacenjem i saslusanjem brojnih svedoka? I to je nasa STVARNOST, nazalost. Ne znam za ostale gradjane, ali JA ne dozvoljavam nikome da me pravi budalom! Bas nikome! Smatram da svaki pojedinac MORA da se bori za svoja prava, osnovna ljudska prava, za svoj zivot, zdravlje, svoju egzistenciju, da bude uporan i ne staje na prvoj prepreci. Znam da ta borba zahteva dobre, jake zivce. Moramo se boriti sa svakodnevnom nepravdom, mobingom, ignorisanjem (na radnom mestu, u zdravstvenim ustanovama, opstinskim i komunalnim sluzbama itd.). Moramo se boriti za bolje sutra, moramo postovati SAMI SEBE. Ne smemo vise dozvoljavati da nas na svakom koraku prave budalama i glupim poslusnicima, pogotovo neke individue na “polozajima”, a u biti su “ljudske gnjide”. Ja cu se do kraja svog zivota boriti za (svoju) istinu i pravdu, a protiv korumpiranog pravosudja, pa makar do Strazbura. Necu odustati. Samo me smrt moze spreciti. Jos jednu kratku pricu cu ispricati, a tice se mirenja sa nakaradnim stanjem u drustvu, cak i kad su pravnici u pitanju (bio Glavni tuzilac u Tuzli), a dokazala sam tom pravniku da se MOZE kad se HOCE i kad se istraje. Negde 1998.godine medju prvima sam predala zahtev za otkup stana. Uz papire se trazio PS obrazac koji daje tadasnji SIZ stanovanja, kao i KC, geodetski izvadak lokacije zgrade. Nisam se slozila s pravnikom i direktorom firme da je MOJA obaveza prilaganje KC obrasca, te sam ostala uporna u tumacenju da je taj papir obaveza prodavca stana, odnosno moje firme. Nisu pomogla ni njihova uveravanja da ce mi refundirati tih 20-tak maraka. Sitnica jeste, ali princip je princip. Na salteru Tuzlanske banke u centru grada (korzo) uplacujem za PS obrazac, a sluzbenica (inace moja komsinica) kaze kako moram i za KC uplatiti. Kategorici odgovaram NE, to mora firma, a ona ce meni "ma moras Nevenka, svi uplacuju". Ja njoj kazem : "neka uplacuju, ja necu, prodavac uz ono sto prodaje mora obezbediti pratece dokumente". Tada se u razgovor ubacuje jedan gospodin, ne poznajem ga, i kaze "gospodjo, moracete uplatiti". Ja njemu ponavljam da nema govora, nece mene niko praviti budalom, toliko sam valjda pismena, logika kaze ono sto ja tvrdim. On meni : "gospodjo, ja sam advokat i drago mi je kad vidim da je neko uporan, ali ipak cete morati platiti". A meni puce film : "VI ADVOKAT i tako mi kazete? E, videcete, javicu vam ko je bio u pravu". Pitam kasnije komsinicu ko je gospodin, ona kaze advokat Sesenam Cosic! Prosle su 2 godine. Iako sam medju prvima predala zahtev, stan sam otkupila, cini mi se, u poslednjoj turi. Ali KC izvadak je firma obezbedila, jer sam ja ostala uporna. Kasnije mi je pravnik rekao da misli da sam jedina u Federaciji, kojoj je firma platila KC. Opet napominjem, nije u pitanju bio novac, vec princip. Obavestila sam moju komsinicu da kaze Cosicu da sam ipak JA bila u pravu. Taj advokat, Sesenam Cosic, postao je (iako neslavni) Glavni tuzilac Kantonalnog tuzilastva u Tuzli. Zanimljivo, zar ne? "Jaki" pravnici... Sve se moze kad se hoce. Samo treba biti uporan (i u pravu, naravno). Pravda je spora, ali je ipak dostizna. Ja cu je docekati, u to ne sumnjam ni jednog trenutka. Izbor komentara na isti post mog bloga na blogger.ba koji je najavio UKIDANJE 01.03.2015.godine: "Uzas je to sto se desilo meni je mnogo zao.. a i bijesna sam na doktore koji su tako neobrazovani... nemaju obraza da kazu istinu makar da se izvinu.. zato ce da gore u paklu u to sam sigurna.. Mora postojati pravde bilo kad bilo gdje. Znam da nikakve rijeci ne mogu vratiti vaseg sina. Ali ja sam sigurna kad tad ce ti ljudi platiti mozda ne od suda ili nekih visih kretena.. mozda im se jednostavno desi ono sto se vama desilo i vasem sinu" Objavio/la camina 16. Decembra 2008. u 22:24 "bol koji osjecate razumljiv je. nazalost, vas zivot sad ima takav smisao kakav vam je sudbina dodijelila. ne zelim vas sazaljevati jer bi to za vas bio najgori feedback javnosti. predlazem vam da objavite online peticiju i nju reklamirate da bi sto vise ljudi je posjetilo, a u njoj sto konkretniji zahtjev (od koga sta konkretno trazite, pogotovo sto je propusteno). vjerujem da cete tako fokusirati paznju javnosti i velikim brojem potpisa natjerati nadlezne da postupe po konkretnom zahtjevu. uz vas sam, kao i milioni drugih gradjana ove, oprostite na izrazu, jebene nam, drzave u kojoj zivot ne vrijedi pisljiva boba, a oprati se od svake odgovornosti za novac moze. sretno" Objavio/la Gost_728 16. Decembra 2008. u 22:24 "Meni smeta jer nisu uopce kaznjeni a krivi su. Drugi sute jer se njima nije desilo e pa ovo bgm moze svakom da se desi ljudi trebaju oci da otvore i da razmisle. a nasa je drzava je uzas. i vlast sve je na nuli. A samo cekam kad ce ti ljudi biti kaznjeni. A znam da vi zivite za taj dan ovo sigurno ne moze proci nekaznjeno" Objavio/la camina 18. Decembra 2008. u 22:11 "Svaka Vam cast sto ste ovako javno odlucili da progovorite protiv doktora na ukc Tuzla.Strasno mi je zao zbog Vaseg gubitka i svjesna sam da ne postoje rijeci utjehe,koje bih Vam mogla reci.Vec dugo vremena trazim mjesto gdje bih ovako javno i jos kad bih mogla i vikala na sav glas,od muke zbog onoga sto sam ja licno dozivjela na ukc-u.Vec par godina sanjam doktora Mandzica koji me porodio i pri tome patio 18h,a da ne spominjem kako me udarao po butinama,i pregledao kao sto se ni zivotinja ne pregleda.Sok i stres koji sam pretrpjela od tog covjeka ce me pratit cijelog zivota.Samo zahvaljujuci Allahu sam sve to prezivjela,a mozete zamislit jos se hvale sa saradnjom sa zapadnim bolnicama a takvo nesto je nezamislivo na zapadu.Ja sam zivjela par godina na zapadu i u njihovim bolnicama je prije svega kultura ponasanja na zavidnom nivou naspram kulture nasih tzv.doktora,a da ne govorim o drugim stvarima.Nase doktore bi prvo trebalo nauciti sta je to etika pa ih tek onda slat da studiraju medicinu.Ovakav neobrazovan kadar ja mislim da postoji samo u Zimbabveu,a ko zna mozda ni tamo?Ja samo sigurno znam da ja dr.Mandzicu ne bi povjerila ni da kosi travu a kamoli da poradja zene.Izvinjavam se ako sam Vas zaokupila sa svojim problemima ali Vam ne mogu opisati koliko sam olaksanje osjetila kad sam ovu svoju muku konacno iskazala na ovaj nacin,iako su moji problemi nista u usporedbi s time sto se Vama desilo.Zelim Vam puno uspijeha u ovome sto pokusavate i iskreno se nadam da ce ljudi konacno otvoriti usta i pobuniti se protiv tzv.doktora koji su doktori samo kad im stavite nekoliko stotina eura u dzep i koji ne posjeduju ni trunku humanosti u sebi.Cast izuzecima,ali njih je tako malo da se ne primijete u ovom moru korumpiranih i gnjilnih idiota!" Objavio/la odessa 18. Januara 2009. u 2:30 Oznake: PRAVDA ZA DENISA

- 09:02 - Komentari (0) - Isprintaj - #

četvrtak, 12.02.2015.

VSTV ANEMICNO, OSTALI NENADLEZNI

(post pisan 14.12.2008.) Na moje otvoreno pismo od 16.08.2007.godine upuceno VSTV-u, odnosno prituzbu protiv tuzlanskih tuzioca Ive Iveljica i Slavena Kovala, ubrzo pocinju stizati odgovori, ali samo od nekih institucija kojima sam poslala kopije prituzbe i dokumentaciju. 1. VSTV 2. OHR Sarajevo, Specijalni predstavnik EU u BiH, 3. OSCE Sarajevo 4. Ombudsmeni FBiH, Sarajevo 5. Dom za ljudska prava, Sarajevo 6. Helsinški komitet za ljudska prava u BiH, Sarajevo 7. PredsedništvoBiH, predsedavajucem predsednistva (Zeljko Komsic) 8. Ministarstvo pravde BiH, Sarajevo 9. Skupština TK - predsedniku, Tuzla 10.OV Tuzla - predsedavajucoj (Nada Mladina) OV, Tuzla Iz njihovih (boldirani) odgovora jasno je da niko, osim VSTV-a, nije nadlezan. Vec iz brosure koju mi je VSTV dostavilo ocito je da je i ta, jedina nadlezna institucija, totalno anemicna, nezainteresovana i neazurna. Stice se utisak da je VSTV svrha samo sebi! Evo 5 pristiglih odgovora : 1.Ustavni sud BiH se prvi oglasio i to u ime Doma za ljudska prava 20.08.2007.godine Uz pismo mi dostavljaju formular APELACIJE. 2. Visoko sudsko i tuzilacko vijece – 23.08.2007.godine Uz potvrdu prijema prituzbe (23.08.2007.godine) VSTV dostavlja i brosuru u kojoj se, izmedju ostalog kaze da pregled i procena prituzbe, eventualna daljna istraga i donosenje odluke od strane UDT-a (Ured disciplinskog tuzioca) treba da se okoncaju u roku od 2 godine od dana podnosenja prituzbe. Ocito da je prituzbi na rad sudija i tuzilaca sve vise, a upitna je i azurnost disciplinskih tuzioca. Nemalo sam bila iznenadjena brzinom kojom je Ured disciplinskog tuzioca podneo disciplinsku tuzbu protiv prvog zamenika glavnog tuzioca Kantonalnog tuzilastva TK Koval Slavena, a povodom zloupotrebe sluzbenog vozila u privatne svrhe (?!). Zaista je neverovatno kakvi "zlocini" za VSTV-e imaju prioritet istrage i tezinu profesionalne (ne)odgovornosti tuzioca! Dakle, samo “pregled i procena prituzbe, eventualna daljna istraga i donosenje odluke od strane UDT-a trebaju se okoncati u roku od 2 godine od dana podnosenja prituzbe.” 3. Skupština TK – 31.08.2007.godine U pismu Komisije za pravdu, ljudska prava i gradjanske slobode Skupstine TK stoji da su moj predmet pomno razmotrili na sednici Komisije odrzanoj 28.08.2007.godine i (navodno) poslali dopis VSTV-u da ubrza resavanje postupka, jer su i oni (profesionalno i ljudski) zainteresovani za ishod. Naravno da su zainteresovani, pa Tuzlanski kanton je osnivac (da ne kazem vlasnik) Univerzitetsko klinickog centra Tuzla! Zar nisu odgovorni za sve sto se (ne)radi u UKC-u? Uostalom, oni - Skupstina TK imenuje direktora! 4. Ministarstvo pravde BiH – 07.09.2007.godine Nije u mogucnosti na bilo koji nacin intervenisati na rad nadleznog tuzilastva, a smatra adekvatnim moje obracanje VSTV-u. 5. Predsjednistvo BiH – 13.11.2007.godine Kaze : "Povodom Vase molbe…" a ne, ne, nikakva MOLBA s moje strane nije upucena! Otvoreno pismo – prituzba VSTV-u nije MOLBA! Navodi se da se Predsednistvu BiH "cesto obracaju subjekti nezadovoljni radom sudskih institucija" … a to Predsednisvo uopste ne zabrinjava? Naravno, jer je “sudska vlast neovisna u svom radu i postupanju”. Inace se u ovoj drzavi niko nikome ne mesa ni u sta, svi su "neovisni" (rade sta im volja). Iako su dobro placeni i preplaceni, ne rade ni svoj posao, pa kako bi se jos “mesali” u “tudji”! Stidi li se iko sto su gradjani ove drzave svakog dana sve siromasniji, gladniji i obespravljeniji zahvaljujuci korumpiranom rukovodstvu drzave i institucija u svim sferama? Gde je pravda u BiH? Pa to je jasno iz svakodnevnih novinskih clanaka o "predanom radu" BH pravosudja, o visoko "moralnim” tuziocima, sudijama … U BiH je svaki gradjanin prakticno prepusten sam sebi. Od licne borbe i upornosti pojedinca zavisi i konacni, eventualno pravedni, ishod. Cesto, vrlo cest se desava da predmet zavrsi u ladici (svesno?) “predanog” tuzioca ili sudije, ili se “zagubi”. Zvuci poznato? Zbog tako “azurnog” i “profesionalnog” odradivanja posla domaceg pravosudja ne cudi cinjenica da je i EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA U STRAZBURU pretrpan tuzbama gradjana BiH protiv SVOJE drzave. Zasto? Zato sto se domace pravosudje najvise trudi "ne mutiti vodu", ne dirati nedodirljive, zastititi predstavnike “zasticene vrste” u ovom drustvu. Ja se s tim ne slazem i ne mirim. Ni od koga ne trazim nista, samo trazim da drzavne institucije svoj posao odrade po zakonu i pravdi, a ne "po babi i po stricevima". A kako i kada docekati pravdu u BiH, ako najodgovorniji za rad pravosudnih organa - VSTV daje sebi neverovatno dugo vremena samo za "pregled i procenu prituzbe"? Dakle, dve godine cekaju da se stranka eventualno umori i odustane ili da predmet zastari? Od mene odustajanje i umor sigurno nece docekati. Samo smrt me moze spreciti u trazenju istine i pravde i kaznjavanja odgovornih za smrt moga sina. Zalosna je cinjenica da gradjani Bosne i Hercegovine CUTE I TRPE. Malo, premalo je GLASNE i JAVNE osude nasilja i terora koji medicinski, pravosudni i ostali (dobro placeni) diletanti vrse nad gradjanima ove drzave. Cast retkim svetlim primerima, kojih ipak ima u svim profesijama.. Nesporno je da sami gradjani snose odgovornost za sirenje svake vrste terora, u svim segmentima drustva. Tolerisanjem, ne prijavljivanjem kriminalnih dela, podmicivanjem, cutanjem, samo podsticu jos veci teror. Dokle? Oznake: PRAVDA ZA DENISA

- 13:34 - Komentari (0) - Isprintaj - #

srijeda, 11.02.2015.

PRAVDA ZA DENISA

(post pisan 11.12.2008.) Pravda za Denisa Upravo tih dana, kad je vise dnevnih i sedmicnih novina (pa i sam UKC) pisalo o tragicnoj, nejasnoj i pod sumnjivim okolnostima izazvanoj Denisovoj smrti, a za koju mi, roditelji optuzujemo lekare UKC-a, isti taj UKC Tuzla drsko salje na Denisovo ime i adresu opomenu pred tuzbu za neplacen racun (16,20 KM) na ime popodnevne "usluge" dana 23.07.2005.godine koju su neodgovorno i nezainteresovano pruzili "savesni" Mario Krizic i Salih Azapagic. Denisu su dali inekcije za snizenje krvnog pritiska i VRATILI ga kuci. Zasto UKC ceka 2 godine sa opomenom zbog neplacanja racuna? Indirektni pokusaj pretnje? Imaju li imalo morala? Ili pokazuju silu “ne moze nam niko nista”? Vazno je ovde napomenuti, sto ocito potvrdjuje njihovu NAMERNU drskost, da su ONI u svojim internim novinama NEWS, od srede 22.08.2007.godine, preneli kompletan tekst o Denisu objavljen upravo tog istog dana u dnevnoj novini "SAN" pod naslovom "Da li su ljekari krivi za smrt Denisa Garagica?". Ured za komunikacije, stoji u dnu stranice. Da li su prenosili i ostale, naredne tekstove (osim tog prvog), nije mi poznato, niti me interesovalo. No, ne mogu se pravdati da NISU ZNALI sta su ucinili mladom coveku Garagic Denisu! Dakle, jasno je da ne moze biti u pitanju administrativna greska, nemar ili neobavestenost uposlenika. Ocita je namera da me se uplasi i zaustavi, ali uzaludan im trud. Usput da kazem da mi ni na kraj pameti nije bilo platiti taj sramni racun, bez obzira sto se radilo o sitnih 16,20 KM. Dvije godine mrtvi Denis Garagić dobio opomenu od UKC-a - Administrativni apsurdi Tuzla je (p)ostala grad opasnog zivljenja! Ubistva su nasa svakodnevna stvarnost. U Tuzli cak i doktori ubijaju, zar ne? Nekaznjeno – za sada. A Denisov slucaj nije prvi, ni jedini, nazalost. Ko je od cetiri lekara (za tri dana) najodgovorniji za pogresnu dijagnozu? Mario Krizic i Salih Azabagic? Samira Hasic? Fahir Barakovic? Latinska poslovica kaze : "Gresiti je ljudski, ali u greskama ustrajati obelezje je ludaka". Oni su ustrajali itekako! Umjesto rezultata interne istrage, opomena pred tužbu U Tuzli i sudski vestaci prilagodjavaju svoje vestacenje u korist svojih sadasnjih ili bivsih kolega. Vrlo "profesionalno" Zdenko Cihlarz kaze: "cak i da je bolest BILA dijagnosticirana u periodu od 23.-25.07.2005.godine ne bi se mogao spreciti smrtni ishod". A ZASTO bolest nije bila dijagnosticirana? To se ovaj vrli, poznati "profesionalac" nije upitao. To se nisu upitali ni "profesionalci" - tuzioci Ivo Iveljic i Slaven Koval, vec se pridruzuju sudskom vestaku u zastiti lekara, ne ukljucujuci svoje mozdane vijuge, ako ih imaju uopste. A i zasto bi? Pa sta njima znaci zivot jednog "obicnog" tuzlanskog mladica, koji nije pripadao ni jednoj stranci, ni jednoj kriminalnoj grupi, kao ni njegovi roditelji? Pokazali su da im NISTA ne znaci, ni profesionalno, ni ljudski, jer im od porodice Garagic ne preti opasnost za NJIHOVU sigurnost!? Da li? Opet ponavljam latinsku poslovicu : "Gresiti je ljudski, ali u greskama ustrajati obelezje je ludaka". Iz dela odgovora Kantonalnog tuzilastva TK na prijavu protiv lekara Interne klinike, koji ovde izdvajam, uz poredjenje sa delom iz knjige "Interna medicina", jasno i nedvosmisleno se dolazi do zakljucka da je tuzilastvo TK traljavo obavilo svoj deo posla, bolje reci SVESNO traljavo, racunajuci verovatno da ce takvo objasnjene “proci”. NO PASARAN! Odbijanje da provede istragu o krivicnoj odgovotrnosti (a novi zakon tuzbu po istoj dopusta samo tuziocima po sluzbenoj duznosti) tuzilac Ivo Iveljic zasniva na nebuloznim, navijackim zakljuccima sudskog vestaka Zdenka Cihlarza koji u svom nalazu zanemaruje trodnevne PREPOZNATLJIVE SIMPTOME (bol iza grudne kosti i tesko disanje), vec drsko tvrdi da bi Denis svakako umro, cak da lekari i nisu pogresili u dijagnozi! Da li je ovaj krivokletnik (sa prethodna cetiri) ikada cuo za Hipokratovu zakletvu? Odakle mu pravo da tvrdi da bi Denis svakako umro? Kaze : adekvatno lecen! Od cega? Koja je dijagnoza upisana crno na belo? POGRESNA! A ON, inace patolog, svoj "strucni" nalaz je zasnovao na vec postojecem nalazu obdukcije, te kao takav Cihlarz uopste NIJE KOMPETENTAN, jer nije KARDIOLOG i ne moze ZNATI da li je Denisu bilo spasa u toku TRI DANA koje je proveo na "slavnom" UKC-u u kojem mu nije uradjen ni jedan (neophodan) kardioloski pregled - NI JEDAN!!! A imao je skolske simptome aneurizme! Nikad sebi necemo oprostiti POVERENJE prema Hipokratovim sledbenicima. Nikada necemo zaboraviti reci upucene nasem sinu u prijemnoj-dnevnoj bolnici Interne klinike : “NE BOJ SE SINE, SAD SI NA SIGURNOM, U SIGURNIM SI RUKAMA”. KAKVA ZABLUDA! KAKO SEBI OPROSTITI TU LAZ?! Zalosno je da pomenuti tuzioci, Iveljic i Koval, u obavljanju svog posla izgleda stvarno ne ukljucuju SVOJ mozak? Bez savesti (o profesionalnosti da ne govorim) odbijaju istragu, a nije im ni "palo na pamet"” da ispitaju svedoke, posebno lekara koji je doveo Denisa na kliniku i rekao dezurnima da se radi o TESKOM KARDIOLOSKOM slucaju? Da li je potrebna posebna medicinska pismenost za citanje dijagnoze "ovisnost" i stvarnog uzroka smrti "aneurizma aorte"? Tu za njih nema greske lekara, te prema tome i nesavesnog lecenja i ugrozavanja zdravlja i zivota pacijenta? Koji su to jadni "profesionalci"! Ovde je svakom normalnom bicu, svakom laiku jasno o cemu se zapravo radi. A radi se o uhodanoj sprezi pravosudja i zdravstva, u cilju sprecavanja procesuiranja kriminalnih radnji u "slavnom" tuzlanskom Klinickom centru, odnosno zastiti celnika UKC-a. U tome im zdusno pomaze sudski vestak Zdenko Cihlarz. Vrana vrani oci ne kopa, zar ne? Da sam stvarno u pravu potvrdjuje razgovor sa jednim poznatim tuzlanskim advokatom. Naime, nisam verovala da mi je zakonom uskraceno privatno krivicno gonjenje UKC-a, te sam potrazila jos jedan savet. Prvo sto me advokat upitao : KO je tuzilac, a ko sudski vestak? Njegov posprdni smeh mi je sve rekao. To je u Tuzli tako, za sada! Onda nije cudo sto osteceni gradjani odustaju od trazenja pravde kad je u pitanju smrt pacijenta zbog greske lekara UKC-a. A greske se ponavljaju, sve cesce, samo sto, kao sto se vidi, ima ko da stiti UKC! Sve sami "visokomoralni" likovi! Neka Tuzla cuti i dalje. A dok cuti, tako ce biti i dalje, i jos gore. Ja NECU da cutim i sigurna sam da cu istrajati, te da ce PRAVDA ZA DENISA ipak biti zadovoljena, kad-tad. Varaju se (i tuzeni UKC i prijavljeni tuzioci) ako misle da cu se ja umoriti! Pa cilj mog zivota je dokazati istinu i PRAVDU ZA DENISA, dokazati da "ruka ruku mije", dokazati ovdasnju spregu kriminala i pravosudja, jer ovo je kriminal. Ovo je zlocin bez kazne. Za sada… Znam da mi predstoji duga, duga borba, pogotovo sto “azurno” VSTV-e daje sebi rok od 2 godine da bi slucaj uopste dosao na red. Bice da i tamo sve "funkcionise" kako (ne)treba! Ko zeli “isterati” pravdu u ovoj drzavi, mora se dobro “naoruzati” strpljenjem i istrajnoscu u ovoj borbi “na zivot ili smrt” (s vetrenjacama = pravosudjem), odnosno borbi do samog kraja, koliko god taj kraj izgledao nedokuciv, beskonacno dug. Ja sam potpuno svesna u sta se upustam, ali i odlucna da sve dovedem do pravednog kraja. Moj Denis je to zasluzio, ja mu to dugujem, obecala sam. Ne treba spominjati koliko su svi oko mene skepticni kad je u pitanju konacan ishod. Ne bez razloga. Gradjanima je dobro poznata sprega “dobra” i “zla” u ovom korumpiranom, jadnom i trulom drustvu. Ne zanima me misljenje okoline, ja znam svoj cilj i odlucna sam stici do njega, po bilo koju cenu. Naravno, prvo cu ispostovati LEGALNU proceduru … A na koliko ZATVORENIH vrata sam naisla? Koliko licemera sam srela? Koliko odobravanja i podrske u stilu "u pravu si", ali samo u 4 oka (i od doktora UKC-a). To ja znam, ali zivim za dan kad cu dokazati da su doktori POGRESILI i da su KRIVI, a da ih je "pokrivao" sudski vestak i tuzlanski tuzioci. Na "cast" im profesija! Pravda JESTE dostizna, ali samo za uporne, za one koji ne odustanu na prvoj prepreci. Prilazem i jedan “divan” tekst objavljen u “Dnevnom avazu” 11.08.2007.godine. Sta to kaze Becir Heljic, predsednik lekarske komore Kantona Sarajevo, (da se covek najezi od BH “slike i prilike”). Jos jednom cu spomenuti da od 6 TV kuca u FBiH kojima sam poslala dokumentaciju i otvoreno pismo VSTV-u, ni jedna se nije oglasila. Samo sedma TV kuca, iz RS – BN iz Bijeljine me odmah kontaktirala. Ekipa je dosla u Tuzlu, snimila prilog i emitovala ga 26.09.2007.godine u politickom magazinu TVBN “Crno na bijelo”. Moram reci, a to je misljenje svih koji su gledali ovaj prilog, (15 minuta) da je vrlo korektno i profesionalno odradjen, bez komentara, samo sa prezentovanjem golih cinjenica. Vazno je spomenuti da su kontaktirali i druge dve strane – UKC Tuzla i Tuzilastvo TK. Tuzilastvo je ostalo “bez komentara”, a i UKC-u bi bolje bilo da nisu nista rekli, nego sto su “poturili” ljigavu Nadu Pavlovic-Calic. PRAVDA ZA GARAGIC DENISA -I dio (BNTV 2007) PRAVDA ZA GARAGIC DENISA -II dio (BNTV 2007) Sokiralo me sramno ponasanje i izjava osobe sa titulom “dr”, tadasnjeg direktora Interne klinike Nade Pavlovic-Calic (II deo video zapisa od 6-te minute). To zaista treba videti i cuti, iz usta direktora jedne klinike – zdravstvenog radnika : “svi moramo od necega umrijeti “ uz cinican osmeh. Gospodja je lekar i to (bila) celna osoba Interne klinike na kojoj je preminuo moj sin posle trodnevnog “igranja doktora” njenih diletanata! Da li je ona ikada cula za Hipokratovu zakletvu? Onda se ne treba cuditi ponasanju i diletantizmu “njenih” lekara! “Divna” je ta klinika – crna rupa. Doticna gospodja vise nije direktor Interne klinike, ali se zato ubrzo “ubacila” u profitabilnu politiku. “Sposobna” zena, ili nacionalna “ikebana” (daj sta das) u OV Tuzla? Pitanje za nju : kako je moguce uciniti sve za pacijenta ako dijagnoza uopste nije postavljena ili tacna? Gospodjo (dr?) Denis je preminuo od srcanog obolenja, pukla mu je aorta, sto je ustanovljeno obdukcijom, a 4 diletanta su se 3 dana igrali "doktora”! Gadite mi se gospodjo! Izbor komentara na isti post mog bloga na blogger.ba koji je najavio UKIDANJE 01.03.2015.godine: "Boze sacuvaj. Prelistavam ovaj blog i ne mogu ali bas ne mogu da vjerujem ovom nevjerovatnom naslovu "denisu prijete tuzbom". FUJ FUJ FUJ KAKVI SMO!!!" Objavio/la juuupiii1234sad 2. Maja 2010. u 0:14 "I BLAGOVREMENA PRUŽENA POMOĆ NEBI SPRIJEČILA SMRT! TO JE TUZLANSKOG MEDICINSKOG VJEŠTAKA LOZINKA ZA SVE KOJI SU MISTERIOZNO UMRLI, NA SRAMOTU" Objavio/la Gost_2487 12. Marta 2012. u 19:37 Oznake: PRAVDA ZA DENISA

- 16:04 - Komentari (0) - Isprintaj - #

utorak, 10.02.2015.

BEZ ISTRAGE PROTIV LEKARA …

(post pisan 10.12.2008.) Kopije otvorenog pisma VSTV-u koje sam 16.08.2007.godine uputila na ruke Branku Pericu, tadasnjem predsedniku VSTV-a, isti dan dostavila sam medijima (sa dokumentima) i to : TV kucama : 1. BHT1- Sarajevo 2. OBN - Sarajevo 3. FTV - Sarajevo 4. TV PINK - Sarajevo 5. TVTK - Tuzla 6. TV SLON - Tuzla 7. BNTV - Bijeljina Printanim medijima : 8. Tuzlanski list - Tuzla 9. Dani - Sarajevo 10. Slobodna Bosna - Sarajevo 11. Start - Sarajevo 12. San - Sarajevo 13. Express - Sarajevo 14. Nezavisne novine - Banja Luka i 15. Tuzlarije.net Tuzla 16. Radio Dojce vele Prvi je sarajevski "SAN" objavio pricu o Denisu 22.08.2007.godine, banjalucke "Nezavisne novine"... Od TV kuca, 6 (sest!) u FBiH i 1 (jedna) u RS, iz FBiH se ni jedna nije oglasila (tuzlanske pogotovo), sto je jos jedna potvrda njihove “nezavisnosti” (deklarativne naravno). Jedina TV kuca koja me je kontaktirala je ona sedma - BN iz Bijeljine. Ekipa je dosla u Tuzlu, snimila prilog i emitovala ga 26.09.2007.godine u politickom magazinu TVBN “Crno na bijelo”. Od printanih medija svi, osim "Slobodne Bosne" i "Starta", pisali su u vise navrata. Osim medija kojima sam poslala materijal, zainteresovali su se jos i "Oslobodjenje" Sarajevo, "Dnevni list" iz Mostara, "Radio soli"...te su i oni dali svoj doprinos mojoj borbi za pravdu. SVIMA SE I OVOM PRILIKOM NAJISKRENIJE ZAHVALJUJEM. Kad je u pitanju Radio Dojce vele, moram reci da me je njihova novinarka S.K. kontaktirala jos u januaru 2007.godine kada je od TV Pink dobila moje podatke vezano za njenu obradu teme o lekarskim greskama. Kontaktirala me par puta, cak napisala i jedno opsirno pismo u kojem kaze kako je trenutno prolongirala ovu temu, ali mi je dala par saveta i adresa udruzenja pacijenata u R.Hrvatskoj. Nisam osecala potrebu kontaktirati bilo koga jer ni od koga ne ocekujem nista, pogotovo od udruzenja iz druge drzave. Vise se nije javljala. Zelim jos napomenuti cudno ponasanje novinarke "Tuzlanskog lista" E.H. Naime, 25.07.2007.godine na drugu godisnjicu Denisove smrti nisam radila, uzela sam slobodan dan. Jos ujutro (ni novine nisam kupila) kontaktirala me novinarka "Tuzlanskog lista" jer je zaintrigirao sadrzaj teksta - objave u "njenom" listu koji sam dala povodom druge godisnjice Denisove smrti . Dogovorila sam da sutradan dodje u firmu, gde sam joj ispricala o cemu se radi i dala svu dokumentaciju, uz napomenu da ce 16.08. biti postavljen dzambo plakat, te da cu taj dan poslati i prituzbu VSTV-u. Tek po zavrsetku razgovora iznenadjeno sam primetila da je sve snimala. Nije mi smetalo, ali me je trebala upozoriti. Razocarala sam se u “nezavisnost” ovog lista i zbog toga stoga sto su poslednji, tek posle svih ostalih novina iz cele BiH, konacno i ONI objavili clanak i to u vikend izdanju. Radi li se o lokalnom "patriotizmu", odnosno podilazenju (“velikodusnoj” zastiti) nedodirljivih u Tuzli? Usput, propali su... ne postoje vec dugo. Ovom prilikom jos jednom se ZAHVALJUJEM urednici Tuzlarija g-dji S.M. koja je odmah prihvatila moju inicijativu da prica o Denisu nadje svoje mesto u rubrici “TUZLANKE I TUZLACI” (19.05.2007.godine). To mi mnogo znaci, jer svaki dan kad otvorim Tuzlarije, prvo se poklonim svome sinu. TUZLANKE I TUZLACI opširnije Takodje se zahvaljujem “cupi” koji je na FORUMU Tuzlarije vec 22.08.2007. godine postavio temu “Tuzni detalj u nasem gradu…” Bila sam stvarno iznenadjena jer nikada nisam ni otvarala Forum, nisam ni znala sta je to, sasvim slucajno sam otkrila tekst. Zahvaljujem i ostalima, evo linkova koji jos funkcionisu : fukara_tz - tekst “Koliko kosta zivot? A istina i pravda?” 23.08.2007. na sarajevskom forumu TuzlaDailyPhoto - 07.09.2007.godine Tuzlive portal - tekst 24.08.2007. “Bez istrage protiv ljekara jer bi Denis Garagic svakako umro?!” (vise ne postoji link) : Na prvi tekst, objavljen u sarajevskim dnevnim novinama "SAN" 22.08.2007.godine, istog dana UKC Tuzla kompletan tekst prenosi u svojim internim novinama! A vec sutradan, 23.08. u istim novinama oglasava se Tuzilastvo TK. Naravno, sve se svodi na misljenje sudskog vestaka Cihlarz Zdenka o teskoj Denisovoj bolesti zbog koje je MORAO umreti (“bravo” dr), a to sto za 3 dana niko nije utvrdio tu tesku bolest, niti je bilo sta preduzeto u cilju spasavanja zivota, kao i cinjenica da su lekari utvrdili POGRESNU dijagnozu, to tuzilac Ivo Iveljic uopste ne razmatra, niti uzima u obzir. Opet je na delu zastita nedodirljivih? Svaka cast tuzioce! U Tuzli svakoga dana sve polako, jedno po jedno, postaje “crna rupa”, provalija poput one na kojoj grad “lebdi”. Jad i cemer… Oznake: PRAVDA ZA DENISA

- 10:03 - Komentari (0) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 09.02.2015.

KOLIKO KOSTA ZIVOT DOKTORE? A ISTINA I PRAVDA TUZIOCE?

(post pisan 08.12.2008.) Nakon ponovnog odbijanja sprovodjenja istrage (i po nasoj prituzbi od 12.04.2007.godine) od strane Kantonalnog tuzilastva TK, odnosno VD Glavnog tuzioca Koval Slavena, 16.08.2007.godine, na Denisov rodjendan, upucujem Visokom sudskom i tuzilackom vijecu u Sarajevo PRITUZBU protiv tuzlanskih tuzioca Iveljic Ive i Koval Slavena. Prituzbu dostavljam u formi otvorenog pisma, te kopije iste saljem na jos 25 adresa. Uz prituzbu VSTV-u dostavljam kompletnu dokumentaciju, a na ostale adrese samo dokumente od tacke 1 do 8. Garagić Nevenka ------------------------- (-------------------------) 75000 Tuzla e-mail: ---------- tel. ---------- GSM : ---------- Visoko sudsko i tužilačko vijeće BiH Kraljice Jelene 88 71000 Sarajevo Bosna i Hercegovina n/r Predsjedniku VSTV-Branko Perić OTVORENO PISMO – PRITUŽBA Protiv : 1. Ivo Iveljić, tužilac Kantonalnog tužilaštva TK Tuzla 2. Slaven Koval, vd glavni tužilac Kantonalnog tužilaštva TK Tuzla Poštovani gospodine Perić! Obraćam se lično Vama, konkretnoj i najodgovornijoj osobi za stanje u BH pravosuđu, odnosno tužilaštvu, jer od Vas očekujem poništenje besramne i skandalozne odluke tuzlanskih tužioca Iveljić Ive i Koval Veselina o neprovođenju istrage po službenoj dužnosti protiv lekara Interne klinike JZU UKC Tuzla. Zbog pogrešne dijagnoze, nesavesnog lečenja, te štete po zdravlje učinjene radi greške u proceni stanja pacijenta i propusta u činjenju, moj 26-ogodišnji sin Denis Garagić preminuo je 25.07.2005.godine, nakon nedopustivo dugog - trodnevnog boravka, u prijemnom prostoru Interne klinike UKC-a Tuzla. Svojim neprofesionalnim radom, nesposobnošću i nemoralnom odlukom pomenuti tužioci svesnim ignorisanjem činjenice pogrešnog dijagnosticiranja, podržavaju sramni zločin koji su nesavesni lekari učinili, usuđujem se reći : namerno, s predumišljajem, jer su sujetno i drsko odbacili dijagnozu kolege koja je glasila : teški kardiološki slučaj. Da je u pitanju zločin učinjen od onih koji su položili Hipokratovu zakletvu, nedvosmisleno i jasno potvrđuje dokumentacija koju dostavljam u prilogu. Žalosna je činjenica da su lekarske greške u strašnom porastu, jer se ovom humanom profesijom sve češće bave nezainteresovani, površni nastavljači “porodične tradicije”, kao i diletanti koji se ne bi smeli baviti ovom humanomnom profesijom. Lekarske greške se po pravilu zataškavaju. Zašto? Zato što su lekari u ovom (trulom) društvu “zaštićena vrsta” sa imunitetom koji je u BiH sve “popularniji” i koji se sve češće koristi kao zaštita od procesuiranja! Ukratko ću predočiti tok “kalvarije” mog sina Garagić Denisa : U subotu posle podne, vrelog 23.jula 2005.god., Denis je iznenada osetio gušenje i jaku bol u prsima iza grudne kosti. Dežurni lekari na Internoj klinici Mario Križić i Salih Azapagić daju mu inekcije za sniženje krvnog pritiska, koji je Denisu godinama bio povišen, te ga šalju kući. Pošto tegobe ne prestaju, lekar iz našeg ulaza je Denisa pregledao i konstatovao jake šumove na aorti. U večernjim satima Denis se, plačući zbog jakih bolova, ponovo žali da ne može disati, da ga boli u grudima “kao da ga je ujeo bumbar”, te da mu trnu vilica i zubi. Iznenada pada u šok i potpuno se gubi, mislim da je doživeo kliničku smrt. Brzo smo reagovali i hitno ga prebacili ponovo na Internu kliniku u pratnji lekara koji je dežurnim Križiću i Azapagiću saopštio da se radi o teškom kardiološkom slučaju, što ovi nisu uvažili, već su odoka uspostavili “svoju” dijagnozu da je u pitanju droga, jer “takvih dnevno dođe troje, četvoro”. Čak su pretili prijavom policiji, kako bi odstranili lekara u Denisovoj pratnji. U teškom stanju Denis provodi noć na prijemu, a sutradan, u nedelju 24.07. dežurstvo preuzima Hasić Samira, koja po završetku smene 25.07.ujutro upisuje-prepisuje dijagnozu svojih prethodnika. U ponedeljak 25.07. “brigu” o Denisu preuzima Fahir Baraković po čijem mišljenju Denisu nije ništa i šalje ga kući. Tri dana pacijent sa jakim bolovima u grudnom košu, povraćanjem i “željan disanja” provodi na prijemu u tzv.dnevnoj bolnici, što se nikako nije smelo desiti, pogotovo u ovako “prestižnoj” klinici, kako se sami hvale. Na insistiranje Denisovog oca da nešto ipak nije u redu i da ga ne šalju kući, konačno odlučuju Denisa smestiti na odelenje i to gastrološko, jer se, po rečima Fahira Barakovića, Denis požalio i na bol u stomaku. Nedugo potom Denis ponovo pada u šokantno stanje i umire od prskanja grudne aorte u prisustvu prijateljica (lekarima, naravno, ni traga). Tek kad je nastupila smrt moj sin stiže na intenzivnu negu gde ga uzalud pokušavaju reanimirati. Tek tada lekari shvataju težinu bolesti! Tek tada se setiše svojih knjiga i lekcije o aneurizmi, ali za mog sina prekasno. Tri dana, tri duga dana su zauvek izgubljena! Za tri dana se moglo uraditi mnogo toga i spasiti jedan mladi život, samo da je bilo volje, humanosti i profesionalne odgovornosti, umesto drskosti, sujete i diletantizma onih koji su zaboravili datu zakletvu. Na otpusnoj listi stoji : boravak na odelenju od 25.07. do 25.07., dakle, kao da je moj sin prethodna dva dana bio na ulici? Tako je i tertiran na ovoj “slavnoj” tuzlanskoj klinici, a tužioci ne žele skrnaviti “ugled” ovog jada od klinike, koja predstavlja još jednu duboku crnu rupu u Tuzli. Meni je potpuno jasno u kakvom trulom, korumpiranom i jadnom društvu živim, a sada mi je to i “potvrđeno” od strane državnih organa koji su dužni štititi svoje građane i njihova osnovna ljudska prava, prvenstveno pravo na život. Pitam se da li bi postupak pomenutih tužioca bio identičan da se radilo o sinu ili kćeri njihovog kolege, rođaka, prijatelja, stranačkog lidera? Ili, kakav bi ishod za mog sina bio da sam se setila “mita”, što mi, moram priznati, nije palo na pamet. Na trenutak pomislite kako bi se osećali da se sve ovo desilo vašem detetu ili članu porodice?! Jesu li uticaji veza, moći i novca osnovne vodilje u svim porama društva, pa tako i u BH zdravstvu? Trodnevni tretman mog sina u “prestižnoj, svetski poznatoj” (??!) klinici bio je ispod svakog nivoa, kao da je bio na ulici, a ne u bolnici u “stručnim” rukama. Gade mi se samohvalisanja njihovih direktora u medijima. Za svaki uspešno obavljen rutinski zahvat, a što im je posao za koji su plaćeni, napadno se samohvališu i primaju kojekava ordenja, a mom sinu ni rutinski ultra zvuk ne uradiše! Zašto? Na to pitanje odgovor je dao medicinski direktor UKC-a Kasim Muminhodžić : “ne možemo mi svakoga slati na ultra zvuk”!!? Očito je isti rezervisan samo za odabrane, privatne pacijente, ili pacijente sa “debelim kovertama”. Napominjem još da Klinika, odnosno direktor UKC-a Nedret Mujkanović, roditeljima nikad nije odgovorio na zahtev za pokretanjem interne istrage i kažnjavanje odgovornih lekara unutar Klinike. Poznato je da su 2 komisije ispitivale slučaj Garagić Denisa, ali nalaz Denisovim roditeljima nije prosleđen. Uostalom, zašto je bila potrebna i komisija nad komisijom? Pozivam Vas da pažljivo pregledate svu dokumentaciju u prilogu, a posebno obratite pažnju na sledeće: 1. “Brljotine” u knjizi protokola sa potpisima lekara koji taj dan uopšte nisu bili na dužnosti, 2. Naknadno prepravljanje medicinske dokumentacije (posle smrti) radi zaštite odgovornih lekara, te pokušaj umanjenja odgovornosti krivim navodima, odnosno lažima, 3. Nepostojanje ili nestanak anamneze specijaliste (neurologa), 4. Neevidentiranje mišljenja-dijagnoze kolege lekara koji je doveo pacijenta, a koja je bila ispravna, 5. Pogrešna dijagnoza (“crno na belo”). Prava dijagnoza nije blagovremeno uspostavljena (tek posle smrti, na zahtev roditelja), 6. Iako je urađen niz rutinskih pretraga, nije urađen najvažniji nalaz : snimanje srca UZ, CT grudnog koša i sl.što je težak i koban propust, s obzirom na simptome (stalna bol iza grudne kosti i teško disanje – nedostatka vazduha), 7. Javno saopštenje UKC-a u “Dnevnom avazu” od 25.01.2006.god., kojim demantuju svoju dijagnozu, znači priznanje greške i izostanak adekvatnog lečenja. Saopštenje je sročeno pažljivo i vešto biranim rečima da bi izbegli “omču oko vrata” (po rečima Muminhodžić Kasima), 8. Smrt pacijenta kojeg prethodno šalju kući, jer “mu nije ništa”, 9. Račun ispostavljen od strane UKC-a gotovo dva meseca posle smrti, za prvu, popodnevnu intervenciju 23.07. (subota). Sve napred navedeno tuzlanskim tužiocima nije dovoljno za pokretanje istrage!? Zaključak se sam po sebi nameće : tužioci se nisu bavili svojim poslom, lekari su zakonom “zaštićena vrsta”, a svi ostali su građani drugog reda!? Pitam javno, jasno i glasno : KOLIKO KOŠTA ŽIVOT DOKTORE? A ISTINA I PRAVDA TUŽIOČE? Za život svog sina bih platila, trebali su tražiti, bedni diletanti sa lekarskom diplomom! Za istinu i pravdu neću platiti, jer ova država je obavezna štititi svoje građane, tužilac je obavezan po službenoj dužnosti provesti istragu, čak i da nije podneta prijava. Neću platiti, za pravdu se ne plaća, ali ću čista obraza ustrajati u traženju kazne za one koji su tri dana terorisali mladića u šoku. “Željan disanja” tri dana moj sin je trpio bolove, a diletanti oko njega su se igrali doktora, da bi poslednji u nizu diletanata na kraju otvoreno priznao, da su sve vreme lutali u pogrešnom pravcu i da im se “zavesa podigla” tek kad je sin preminuo. To je “slavna” klinika!? Žalosna je činjenica da, i pored silnih institucija, edukacija, tribina, tzv.okruglih stolova” i brojnih stranih “upravitelja” koji pokušavaju ustrojiti ovu državu, sve više građana pravdu traži od Evropskog suda za ljudska prava. Šta rade domaći pravosudni organi i zašto uopšte postoje, zašto primaju visoke plate? Hoće li se u ovoj zemlji neko konačno početi baviti svojim poslom? Iz medija mi je poznat slučaj tuzlanskog mladića D.H. za čiju smrt su 2001.god.prijavljena 4 lekara tuzlanske Klinike. Pozdravljam upornost njegovih roditelja jer su “uspeli” za 6 godina “naterati” tužilaštvo da ipak pokrene istragu. Ako je BH pravosuđu trebalo 6 godina samo za pokretanje istrage, kad li će se proces okončati? Iako sam medicinski i pravni laik, osvrnuću se i na “stručni” nalaz sudskog veštaka, patologa Cihlarž Zdenka, čijim izborom tužilac Ivo Iveljić, čuvajući sebe, vešto prebacuje slučaj na kojem je medicinska struka već pala. Zar tužilac Iveljić ne zna svoj posao? U ovom slučaju veštak nije ni bio potreban, jer je svakom normalnom čoveku sve jasno iz priloženih dokumenata-dokaza. Ako je već trebao veštak, kometentan je kardiohirurg! Tužilac bi više saznao da je saslušao bar jednog svedoka (lekara u pratnji), ili pročitao nalaze-mišljenja lekara, iako pogrešna i falcifikovana. Njemu, već u startu istina i pravda nije prioritet, niti je bitna, jer očito nekoga štiti! Koga tuzlanski tužioci štite i zašto, neka utvrdi disciplinski tužilac. Činjenica je da nalaz obdukcije niko nije ni osporavao, pa roditelji su i tražili obdukciju, jer lekari nisu znali (“nije mu ništa”). Kako veštaku nije “zapazio” odelenje na koje je Denis konačno smešten 25.07.2005.god., na dan smrti? GASTROENTEROLOGIJA!?? Aneurizma i gastroenterologija?! Svaka čast! Sve sami “profesionalci”! Veštak Cihlarž se bespotrebno upušta u analizu aneurizme, teške bolesti, a ni jednom reči ne spominje sumnjive anamneze i pogrešnu dijagnozu! O aneurizmi sada znam i ja, samo što se lekari-diletanti nisu setili lekcije iz knjige “Interna medicina” autora prof.dr Stevanović Stanoja (str.433 i 434, VI dopunjeno izdanje 1986.g.) u kojoj su precizno navedeni simptomi koje je moj sin Denis imao. A narednog leta, šefica kardio odelenja Interne klinike u “Dnevnom avazu” od 22.06.2006.god. savetuje čitaoce kako da, zbog vrućine (iste kao i jula 2005.), obrate pažnju na (iste) simptome i odmah se jave lekaru! Predavanje je trebala održati svojim lekarima i upoznati ih sa srčanim simptomima! Kad veštak Cihlarž kaže da ništa nije učinjeno protiv medicine, na koju dijagnozu je mislio? A šta je učinjenu ZA medicinu, odnosno u korist pacijenta? Odgovornost je u NEČINJENJU, a sve što nije PROTIV ne mora ugroziti pacijenta, ali mu ne pomaže! Je li veštak primetio da nema ni nalaza ultrazvuka srca? Osim uobičajenog klasičnog EKG-a, srce apsolutno nije bilo predmet interesovanja prozvanih lekara, niti je rentgenski snimano. Zašto se veštak nije pozabavio izostankom terapije koja bi bila adekvatna teškoj bolesti i stanju šoka u kojem je Denis bio? Nisu ordinirali terapiju za kardiološku bolest, pustili su pacijenta na milost i nemilost vremenu i organizmu da se sam bori, sve do smrti! Da su prihvatili sugestiju lekara koji je Denisa doveo u subotu 23.07., još istu noć bi operativnom zahvatom Denis bio spašen! Ko je Cihlarž da kaže da bi Denis svakako preminuo? Bog? Pa znamo da se po uspešnom dr Kabilu tuzlanska kardiologija spominje i u širem okruženju. Nije data šansa stručnjaku koji zna svoj posao! Nisu dali šansu mom sinu da živi! Blagovremena hirurška intervencija dr Kabila bi sigurno spasila mog sina! Ali ne, diletanti su se igrali doktora i bogova! To im ne može biti oprošteno! Pritužbu na rad tužioca Iveljić Ive i vd glavnog tužioca Koval Slavena dostavljam relevantnim institucijama u BiH od kojih očekujem puno angažovanje u zaštiti ugroženih elementarnih ljudskih prava, te izvođenje odgovornih pred lice pravde. Ista je u formi otvorenog pisma radi upoznavanja šire javnosti i upozorenje građanima da ne šute, da dignu glas protiv zloupotreba, nerada, korupcije i nepotizma u državnim institucijama i javnim ustanovama, posebno u zdravstvu, jer sutra su možda oni “na redu”. Porazna je činjenica da o lekarskim grešakama oštećeni građani uglavnom šute. Zašto? Dugogodišnje obijanje pragova, prepiske, šikaniranje, inertnost, korumpiranost i nezainteresovanost onih koji bi svoj posao trebali odrađivati profesionalno, oštećene građane u startu demorališu. Gospodine Periću, od Vas očekujem da zadužite disciplinskog tužioca, koji nije sa područja korumpiranog Tuzlanskog kantona, da detaljno pregleda sve dokumente koje Vam dostavljam, te naredi provođenje istrage i podizanje optužnice protiv odgovornih, a sve u razumnom roku. Dajem sebi za pravo da Vas ponovo (javno) kontaktiram, ukoliko i Vi , odnosno VSTV, podrži sramnu odluku tuzlanskih tužioca. Ne zanima me eventualno kažnjavanje tužilaca. Tražim PRAVDU ZA DENISA! Tražim KAZNU ZA ZLOČIN! Neko mora odgovarati za silne tragične propuste, neko je kriv što ja više nemam svoga sina! Budite sigurni da se neću umoriti, niti odustati. Upornost i izdržljivost je odlika marljivih i vrednih ljudi moje rodne Slavonije, koju napustih zbog udaje za Mehmeda. Dok sam živa neću odustati od istine i pravde, jer moj sin to zaslužuje. Denis Garagić je bio jedan izuzetan mladić, na ponos ocu Mehmedu, bratu Igoru i meni, njegovoj majci, kao i mnogobrojnoj rodbini u Hrvatskoj i Srbiji, te prijateljima širom sveta. (U BiH, sa očeve strane, nema bliske rodbine, jer je Denisov otac rano, kao malo dete, ostao bez roditelja). U prilogu dostavljam : 1. Knjigu i DVD, 2. Odgovor v.d.Glavnog tužioca br. Kta.2623/06 od 12.06.2007.god., 3. Pritužba uredu Glavnog tužioca od 12.04.2007.god., 4. Odgovor tužioca na prijavu PU Tuzla br. 2623/06 od 04.04.2007.god., 5. Zapisnik o prikupljanju izjave MUP-a TK, PU Tuzla od 13.10.2006.god., 6. Saopštenje JZU UKC Tuzla objavljeno u “Dnevnom avazu” 25.01.2005.god., 7. “Interna medicina” autora prof.dr Stevanović Stanoja (str.433 i 434, VI dopunjeno izdanje 1986.g.), 8. Članci iz “Dnevnog avaza”od 22.06.2006.,07.08.2006., i 23.02.2007.god., 9. Odgovor UKC-a (med.direktora Muminhodžić Kasima) br.1-680-2/05 od 06.10.2005.god., 10. Zahtev Garagić Mehmeda za pokretanje istrage od 20.09.2005.god., 11. Račun UKC-a Garagić Denisu br.16816 od 12.09.2005.god., 12. Potvrda o smrti br.990/05 od 26.07.2005.god., 13. Otpusna lista MB : 0109/3697 , 14. Dijagnoza i preporuka Prijemne ambulante od 25.07.2005.god. u 8h (Samira Hasić), 15. Anamneza, obrazac IB-3, 25.07.2005.god., odgovorni lekar Amira Bijedić, 16. Podaci o fizikalnom pregledu bolesnika, br.protokola 0100/3697, 25.07.2005.god. (Amela Altumbabić), 17. Izveštaj od 25.07.2005.god. (Brkić Esad), 18. Uputa prijemne ambulante odelenju, obrazac IB-1, od 25.07.2005.god., 19. Protokol br.6694 od 25.07.2005.god., 20. Protokol br.3695 od (???), 21. Matični list - istorija bolesti, obrazac br.1-21-10, 22. Terapijski list, obrazac IB-5, 23. Ultrazvuk gornjeg abdomena i urotrakta od 24.07.2005.god. (od.prijem), 24. Nalaz i mišljenje lekara specijaliste od 23. I 24.07.2005.god., amb.br.6694 (potpis lekara nečitak), 25. EKG snimci i laboratorijski nalazi – 11 listova, 26. Preporuke “Emaus international” od 19.03.2001., 03.05.2000.,19.03.2000.god., 27. Prteporuke “Unicef”-a od 13.02.2002. I 16.02.2001.god., 28. Knjiga “In memoriam”, 29. DVD – TVTK VIII 2000.god. S poštovanjem ! Tuzla, 16.08.2007.god. (Denisov 28. rođendan) Podnosilac pritužbe : ________________________________ Nevenka Garagić, rođ. Manojlović Dostavljeno : 1. OHR Sarajevo, Specijalni predstavnik EU u BiH, 2. OSCE Sarajevo, 3. Ombudsmeni FBiH, Sarajevo, 4. Dom za ljudska prava, Sarajevo, 5. Helsinški komitet za ljudska prava u BiH, Sarajevo, 6. PredsedništvoBiH, predsedavajućem preds., 7. Ministarstvo pravde BiH, Sarajevo, 8. Skupština TK - preds.sk., Tuzla, 9. OV Tuzla - preds.OV, Tuzla, 10. Medijima. Istog dana, 16.08.2007.godine (Denisov rodjendan), ispred "Merkatora" je postavljen dzambo plakat sa Denisovom slikom. Na plakatu, umesto predvidjenog pitanja Koliko kosta zivot DOKTORE? A istina i pravda TUZIOCE? stampano je bez reci "doktore" i "tuzioce" sto sam morala prihvatiti. Prevod latinske poslovice sa plakata glasi : "GRESITI JE LJUDSKI, ALI U GRESKAMA USTRAJATI OBELEZJE JE LUDAKA" Autor teksta ispod slike je draga prijateljica, bivsa komsinica Ljubica M. iz Montreala koja je uradila crtez prema Denisovoj slici i napisala ove tople reci. Izbor komentara na isti post mog bloga na blogger.ba koji je najavio UKDANJE 01.03.2015.godine: "Draga Nevenka, Ovim putem želim da vam zahvalim na vašoj podršci meni i mom blogu, što redovno pišete komentare, što redovno otvarate blog... To mi puno znači.Divim se vašoj snazi i volji da izganjate pravdu za vašeg sina Denisa. Vi ste meni inspiracija u mojoj borbi i iskreno se nadam da ćemo obje istrajati iako je jako teško i jako boli... A child who loses a parent is called an orphan, A husband who loses a wife is called a widower, A wife who loses a husband is called a widow, But there is no name for a sister who loses a brother, nor is there a name for a parent who loses a child because there are no words to describe the pain. Pozdrav Gordana" Objavio/la gordanasi 9. Decembra 2008. u 11:59 "I još poslali račun za boravak na pogrešnoj Klinici!? Komplot, svi su se udružili protiv Vas, draga Nevenka, ono nisu organizovani, nego u želji da zaštite druge, kolege, po diletantizmu. Veoma važno je za druge buduće nesretnike koji dopadnu u ruke diletantima da istjerate pravdu na čistac, pa taman to bilo u Strasburu. Čuj, poslali račun za boravak i smrt u pogrešnoj klinici sa pogrešnom dijagnozom i prethodnim maltretiranjem/ponižavanjem špekulacijama da se "radi o drogi". Sad tek shvatam od kolike je važnosti Vaša uporna borba za pravdu i istinu u vezi sa Denisovom smrću. @PipiDugaDevetka=@Bajrin Najmladji" Objavio/la Bajrin Najmladji 2. Septembra 2010. u 7:50 Oznake: PRAVDA ZA DENISA

- 09:47 - Komentari (0) - Isprintaj - #

nedjelja, 08.02.2015.

DENIS I SRAMNA REAKCIJA TUZILASTVA TK

(post pisan 06.12.2008.) MUP TK je krivicnu prijavu od 13.10.2006.godine prosledio Kantonalnom tuzilastvu u Tuzli. Nakon gotovo 6 meseci stize odgovor Tuzilastva TK sa datumom 04.04.2007.godine. U potpisu je tuzilac Ivo Iveljic. Iz sadrzaja je ocito da tuzilac Ivo Iveljic nije preduzeo NIKAKVE istrazne radnje. Nije cak ispitao ni kljucnog svedoka (lekara u Denisovoj pratnji koji je dezurnim lekarima REKAO pravu dijagnozu), vec je svu svoju "moc" skoncentrisao na misljenje vestaka Cihlarz Zdenka koji drsko STITI lekare i UKC Tuzla. Nespojivo za humanistu, Hipokratovog sledbenika, Cihlarz (penzionisani bivsi uposlenik UKC-a) nebulozno tvrdi (GLUMECI BOGA), da bi Denis svakako umro cak i da je na vreme dijagnosticirana njegova teska bolest. Na vreme? Koje vreme? TRI DANA su prosla u zanemarivanju PREPOZNATLJIVIH SIMPTOMA (bol iza grudne kosti i tesko disanje)!! Da li su sva 4 lekara Interne klinike UKC-a propustili lekciju o ANEURIZMI? Sudski vestak Cihlarz Zdenko ocito nije ni svestan sta je napisao u svom nastojanju da zastiti bivse kolege i UKC! Kako jedan lekar moze sebi dozvoliti izjavu da bi pacijent SVAKAKO umro potpuno zanemarujuci cinjenicu da je tri dana prepisivana pogresna dijagnoza? Jasan je njegov (i tuziocev) cilj : zastita lekara i klinike od bilo kakvog procesuiranja! To odgovorno tvrdim. Kaze : adekvatno lecen! Od cega? Koja je dijagnoza upisana crno na belo? POGRESNA! "Nije bilo primene nepodobnog sredstva i nacina lecenja" - sta to znaci? SVE je bilo NEPODOBNO jer je pacijent preminuo sa POGRESNOM dijagnozom! Dijagnoza je ustanovljena tek obdukcijom! "Sve je adekvatno ustanovljenim stanjima.." – pa to Zdenko Cihlarz i tuzioci nas, medicinske laike, smatraju bas nepismenim i mentalno zaostalim, glupim gradjanima? Ustanovljena stanja (nalazi) pojedinacno ne znace nista. Ustanovljeno stanje znaci uspostavljenu dijagnozu. Da li su "slavni" strucnjaci UKC-a ( i Cihlarz) ikada culi za dr Mirsada Kacilu (sarajevska Klinika za srce) koji je operisao aneurizmu sestrama blizankama? Kod Azre je vec postojala ruptura, kao i kod Denisa! Ove devojke DOKTOR I HUMANISTA Kacila nije otpisao, vec se borio za njihov mladi zivot. On jeste polozio Hipokratovu zakletvu. Dakle, ovi tuzlanski samohvalisavci su ipak obicne sujetne, bahate i nezainteresovane neznalice koje cak nisu ni pomislili traziti pomoc onih koji ZNAJU! A prvu noc 23.07.2005.godine kad smo Denisa dovezli u teskom stanju dezuran ja bio kardiolog Esad Brkic. Denis, teski kardioloski slucaj, preminuo je 25.07.2005.godine bez ijednog nalaza kardiologa! Na odgovor tuzioca Ive Iveljica od 04.04.2007.godine, mi 12.04.2007.godine upucujemo PRITUZBU Glavnom tuziocu TK . Za formulisanje ove prituzbe, a zbog primene clanova vazecih zakona, kao i pravnih pojmova, potrazili smo pomoc strucne osobe-poznatog tuzlanskog advokata. Odgovor VD Glavnog tuzioca Koval Slavena na nasu prituzbu od 12.04.2007.godine dobijamo nakon 2 meseca -12.06.2007.godine. VD Glavni tuzilac Slaven Koval 12.06.2007.godine potvrđuje prethodnu odluku Iveljica (dakako, nista cudno za tuzlansko tuzilastvo!) i ODBIJA nasu prituzbu. Zakljucak je: tuzlanski tuzioci i sudski vestak SVESNO odustaju od svoje profesionalne duznosti radi ZASTITE "LIKA I DELA" pojedinih lekara ili kompletnog Klinickog centra kao institucije. U Tuzli je to javna tajna, to su mi potvrdili i advokati koje sam pokusala angazovati za zastupanje u privatnoj tuzbi : ni jedan advokat se nije USUDIO krenuti u raskrinkavanje ove sprege UKC-VESTAK-TUZILASTVO-SUD!!! Tek kasnije saznajem kako Cihlarz Zdenka zovu u Tuzli - "DZOKER" - zna se ciji... Jos jednom napominjem da smo samo ljudski trazili (pismeno) od direktora UKC-a da provede internu istragu, primereno kazni lekare i tu bi stali. Ali UKC, odnosno direktor Nedret Mujkanovic, ni posle godinu dana nije se udostojio da nas obavesti sta je (NIJE) preduzeo. Znamo da su 2 njihove komisije ispitivale slucaj, znamo iz privatnih izvora i sta je komisija utvrdila : HITAN OPERACIONI ZAHVAT, naravno uz neizvestan ishod (a kakvu operaciju, to je kljucno pitanje, jer nije bilo dijagnoze?!). Znaci, i sami su bili svesni kobne greske i KRIVICE... zato nam nisu ni prosledili izvestaj komisije, drugog objasnjenja nema. Ipak, neko mora odgovarati, svaki zlocin se kaznjava, a lekari UKC-a JESU ucinili zlocin. O zastitnicima pocinioca zlocina, tuziocima Iveljicu i Kovalu treba da se pozabave njihovi pretpostavljeni!. Oznake: PRAVDA ZA DENISA

- 00:21 - Komentari (0) - Isprintaj - #

subota, 07.02.2015.

DENIS - KRIVICNA PRIJAVA

(post pisan 06.12.2008.) Proslo je vise od cele godine dana cekanja da se Univerzitetski klinicki centar Tuzla oglasi, odnosno odgovori na nas zahtev o sprovodjenju istrage i obavesti nas o nalazu - izvestaju komisije ili komisija, koje su ispitivale okolnosti pod kojima je nas sin Denis Garagic preminuo na Internoj klinici nakon trodnevne "opservacije" na prijemnom odelenju (tzv.dnevnoj bolnici). Kako nikakvo obavestenje ili misljenje nismo dobili, slucaj smo 13.10.2006.godine prijavili MUP-u Tuzlanskog kantona, te predali kompletnu dokumentaciju. 12 stranica ZAPISNIKA O PRIKUPLJANJU IZJAVE od 13.10.2006.godine je prakticno prekucan nas zahtev UKC-u od 20.09.2005.godine. Od 1. do 4. stranice: Od 5. do 8. stranice: Od 9. do 12. stranice: Oznake: PRAVDA ZA DENISA

- 12:01 - Komentari (0) - Isprintaj - #

petak, 06.02.2015.

DENIS - ANEURIZMA

(post pisan 04.12.2008.) Sef kardioloskog odelenja Interne klinike u Tuzli dr Zumreta Kusljugic u “Dnevnom avazu” od 22.06.2006.godine upozorava citaoce (rec je o vrucinama) kako srcani bolesnici treba da se jave lekaru ako “osete jako gusenje, te bol iza grudne kosti koji se siri ka vratu, vilici ili levoj ruci”. Da, a kojem lekaru? "Slavnim" tuzlanskim? Ili da mi iz Tuzle trazimo u Sarajevu dr Arslanagic Asafa ("Dnevni avaz", 07.08.2006. i 05.11.2007.) ili dokazano uspesnog dr Mirsada Kacilu ("Dnevni avaz", 23.02.2007.)? Gospodjo Kusljugic, kome vi to delite savete u novinama? Zasto ne naucite doktore kojima ste sefica? Jos imate obraza reci kako ni vi ne bi videli rupturu (aneurizmu) cak ni u ponedeljak 25.07.2005.godine na UZ . Ultrazvuk aneurizmu ne mora ni pokazati, ali zato postoje precizniji aparati za koje ZNAJU PROFESIONALCI (sa istinski polozenom Hipokratovom zakletvom). Samo u "slavnoj" tuzlanskoj klinici nisu prepoznali SKOLSKE simptome aneurizme. Cak 4 vasa “strucnaka”! 1. Mario Krizic i Salih Azabagic – prvi dan, subota 23.07.2005. 2. Samira Hasic – drugi dan, nedelja 24.07.2005. 3. Fahir Barakovic – treci dan, ponedeljak 25.07.2005. 23. jula 2005.godine, kad je Denisu pozlilo, bila je uzasna vrucina, kao i prethodnih dana. A moj sin je bio "teski kardioloski slucaj" kako je rekao dezurnim lekarima, Krizicu i Azabagicu, dr Keser koji je doveo Denisa na kliniku! Krizic i Azabagic se nisu ni osvrnuli na dijagnozu cenjenog i u Tuzli poznatog lekara, vec su ga udaljili svojom “strucnom” dijagnozom da je u pitanju droga. Jos su zapretili policijom kojoj bi morali “prijaviti slucaj”, pa, eto to bi (mozda) stetilo ugledu dr Kesera koji se povukao jer za droge nije strucan. ... i ... nema vise moga Denisa, a posli smo po njega, da ga vodimo kuci, jer kazu : "nije mu nista"! Prokleti diletanti! Stidite li se imalo diletantizma vasih kolega? Povrh svega, tadasnji medicinski direktor UKC-a Tuzla drsko rece (i ostade ziv!): "ne saljemo mi SVAKOGA na ultrazvuk"!!!??? Kako je uzasno saznanje da zivote svojih najmilijih predajemo u ruke bahatim, umisljenim i sujetnim diletantima! Šta je lek protiv pucanja krvnih sudova - Pucanje aneurizme sprečava samo rani odlazak lekaru Sonja Todorović | 16. 10. 2010. Srbija je po broju stanovnika starijih od 65 godina, u odnosu na ukupan broj stanovnika četvrta u svetu. Upravo je to životno doba kada se najčešće pojavljuje aneurizma, odnosno proširenje određenog krvnog suda. U zavisnosti od mesta gde se pojavi, ova promena je manje ili više opasna, a među najopasnije spadaju aneurizme najvećeg krvnog suda - grudne i trbušne aorte koje mogu da budu fatalne. Na Klinici za vaskularnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije, koja ima bogato iskustvo u hirurškom lečenju rupturiranih (pucanja) aneurizmi trbušne aorte, juče je počeo simpozijum baš o ovoj problematici. Operisano je 1.000 pacijenata za poslednjih 20 godina, što je najveća svetska pojedinačna serija. To ujedno Kliniku čini vrlo respektabilnom u svetu. Aneurizma je strašno podmukla bolest koja raste u grudnom košu i trbuhu, ali može da se pojavi na mozgu i na drugim krvnim sudovima gde skoro isto može da bude fatalna. Može da dostigne „impresivne“ dimenzije, a da ne izazove nikakve simptome sve dok ne pritisne neki organ ili ne pukne. Zavisno od toga gde se nalazi, pucanje obično prati iznenadan i jak bol u trbuhu, grudima ili leđima. Dolazi do kolapsa organizma, nekad i do gubitka svesti, kao i snažnog pulsiranja stomaka. - Broj aneurizmi naglo raste, što zbog produžavanje životnog veka, što zbog izloženosti faktorima rizika u koje spadaju: povišen krvni pritisak, pušenje, gojaznost i veći nivo masnoća u krvi, neka druga oboljenja krvnih sudova - objašnjava dr Lazar Davidović, direktor Klinike za kardiovaskularne bolesti KCS. Kada dođe do rupture aneurizme, ukoliko se u nekoliko sati nešto ne preduzme i osoba iskrvari, nastaje smrtni ishod. Ako se u tom roku rupturirana aneurizma operiše, čak i kad je operacija dobro urađena, preživi 60 do 65 odsto pacijenata, što se smatra veoma dobrim rezultatom. U 95 odsto slučajeva prvo dolazi do ograničenog krvarenja, ali ukoliko se aorta rasprsne, taj pacijent umire u roku od nekoliko minuta čak i ako je na operacionom stolu. - Zato je važno da se takvi slučajevi preduprede, da se pacijenti operišu pre rupture, kada je smrtni ishod oko pet odsto. Ako bi se sprovela adekvatna dijagnostika, što se odavno radi u svetu, odnosno skrining program, mogli bi smanjiti broj ljudi kod kojih bi došlo do pucanja aneurizme. Zato se mi zalažemo da u okviru nacionalnog programa prevencije i tretmana kardiovaskularnih bolesti do 2020. godine, kojim je obuhvaćena i aneurizma, od sledeće godine pokrene skrining za ovu bolest - kaže dr Davidović. Skrininzi bi bili rađeni u domovima zdravlja, a njima bi bili podvrgnuti muškarci stariji od 65. godina i svi oni koji su izloženi rizičnim faktorima (uključujući i žene), kao što je gojaznost, pušenje, hipertenzija. Doskora se smatralo da je glavni predznak pucanja veliki prečnik aneurizme, a onda je utvrđeno da mogu da puknu i manje aneurizme, ako pacijent ima hipertenziju ili hroničnu opstruktivnu bolest pluća. - Zbog toga preporučujemo operaciju i kad nema simptoma jer se često dešava da aneurizma bude slučajno otkrivena. Naravno, uslov je da je ona veća od četiri i po centimetara u prečniku i da još raste, da kod pacijenta izaziva gubitak težine, osećaj napetosti i da je bolna pri pipanju - ističe dr Davidović. Prva dijagnostička metoda je ultrazvuk: bezbolan je, bezopasan, jeftin, komforan za bolesnika i u 95 odsto slučajeva precizan. Tek ako posle toga nešto nije jasno, pacijent ide na skener. - Proširen krvni sud ne može da se vrati u normalu nijednim putem osim hirurškim. Postoje samo dva načina: klasična hirurška intervencija, kada se prošireni deo zameni veštačkim krvnim sudom, i nova metoda, endovaskularni stent graft - objašnjava dr Davidović. Međutim, iako je ta metoda znatno unapredila lečenje aneurizme – manje je rizična, nije potrebno otvaranje ni grudnog koša ni trbuha, a pacijenti već četvrtog dana mogu da napuste bolnicu – i ona ima određene kontraindikacije. Osim toga, može da se primeni samo kod 50 do 55 odsto bolesnika, a ni izbliza nije tako trajno rešenje kao što je to klasična operacija. Čest uzrok smrti Ruptura aneurizme abdominalne aorte je 13. uzrok smrti (oko 15.000 smrtnih ishoda godišnje u USA). Najmanje 65 odsto (2/3) bolesnika sa rupturom aorte (RAAA) umre zbog iznenadne kardiovaskualrne insuficijencije pre nego što stigne do bolnice. Samo 40 do 50 odsto bolesnika sa RAAA preživljava hiruršku intervenciju. Uzroci - povišen krvni pritisak - pušenje - gojaznost - veći nivo masnoća u krvi - druga oboljenja krvnih sudova Kolevka kardiovaskularne hirurgije Klinika za kardiovaskularne bolesti je kolevka kardiovaskularne hirurgije u bivšoj Jugoslaviji i regionu. U ovoj ustanovi su izvedene brojne strateške kardiovaskularne operacije. Godišnje se na ovoj klinici obavi više od 35.000 kliničkih, oko 10.000 ultrasonografkih pregleda krvnih sudova i više od 2.000 operativnih zahvata (blizu 1.800 su rekonstruktivne procedure na krvnim sudovima „od glave do pete“). (BLIC) Da - RANI odlazak lekaru i HIRURSKI ZAHVAT...HITNO! LEKARU kazem… Denis je dosao na vreme u tuzlansku crnu rupu (Internu kliniku UKC-a), ali ne lekarima, vec diletantima – njegovim dzelatima! Tri dana su mog Denisa "posmatrali" i to na PRIJEMU! Sve dok nije bilo PREKASNO... Iz knjige (koju su mi donele Denisove prijateljice) “Interna medicina” prof.dr.Stanoje Stefanovic - strana 434: Oznake: PRAVDA ZA DENISA

- 00:17 - Komentari (0) - Isprintaj - #

četvrtak, 05.02.2015.

DENIS I HIPOKRATOVI KRIVOKLETNICI "SLAVNOG" UKC-a TUZLA... I DOKTORI UBIJAJU, ZAR NE ?

(postovi pisani 30. , 30.11., 01., 02. i 03.12.2008.) Ove stranice poklanjam svom ljubljenom sinu Denisu kojeg sam poslednji put videla i s njim razgovarala 24.07.2005.godine, dan pre njegove iznenadne smrti na Internoj klinici JZU Univerzitetski klinicki centar u Tuzli, tacnije u prijemnoj ambulanti koju zovu "dnevna bolnica". Od 23.07.2005.godine kada je u teskom stanju doveden, do 25.07.2005.godine, kada je preminuo usled pucanja aorte - aneurizme (sto je utvrdjeno tek obdukcijom) diletanti pomenute klinike su se uporno drzali prvouspostavljene POGRESNE DIJAGNOZE od strane dezurnih Krizic Marija i Azabagic Saliha... Bez obzira na skolske simptome aneurizme (koji nama tada nisu bili poznati) tretiran je kao ovisnik o narkoticima i NIJE podvrgnut niti jednom jedinom uobicajenom kardioloskom nalazu, niti je ijedna ekipa za 3 dana smatrala potrebnim konsultovati kardiologa! Receno nam je da 25.07.2005.godine IDE KUCI jer mu NIJE NISTA! Umesto da Denisa povedemo kuci... doziveli smo neopisiv uzas - cekalo nas je mrtvo telo naseg sina... Niko nije znao sta se desilo, zbog cega je preminuo... samo nam je kardiolog na intenzivnoj nezi, u koju je Denis prekasno prebacen (na reanimaciju), izrazio svoje sumnje da je u pitanju srcana aneurizma. Zaklela sam se i obecala mrtvom sinu da ce ceo svet saznati sta se desilo i sta se radi u "slavnoj" tuzlanskoj klinici. I saznao je... Nakon prve godisnjice Denisove smrti, na njegov 27.rodjendan, 16.08.2006.godine, stampala sam (za sada prvu) knjizicu od 44 stranice i podelila njegovim brojnim prijateljima i rodbini sirom sveta, te istu u PDF-u postavila i na internet . Neka ove stranice budu OPOMENA citaocima da ne ponove nasu gresku - da NE VERUJU lekarima, kako im se ne bi desilo nista slicno. Denis je bio jedna predivna dusa, inteligentan, kulturan i svestran mladi COVEK koji je od zivota ocekivao mnogo, a dobio tako malo. Univerzitetski klinicki centar u Tuzli cuti... ni glasa nije pustio povodom skandaloznog propusta i nemara lekara Interne klinike sa tragicnom, smrtnom posledicom. Niko se nije zapitao zasto su roditelji trazili obdukciju, zasto su trazili kompletnu dokumentaciju, zasto 26-ogodisnji mladic iznenada umire, posle trodnevnog boravka u prostoru tog istog UKC-a, zasto je DIJAGNOZA POGRESNA i na kraju krajeva, zasto lekari UKC-a nisu radili svoj posao?! Naravno, UKC je ovaj slucaj krio kao "zmija noge"... Posle dva meseca, kad smo skupili dovoljno snage, uputili smo pismo – ZAHTEV ZA POKRETANJE ISTRAGE povodom smrti naseg sina Denisa. Zahtev je naslovljen na tadasnjeg direktora Mujkanovic Nedreta. Deo prve i poslednje stranice zahteva (kompletan skenirani zahtev je u prethodnom postu od 01.02.2015.godine ): Dana 20.09.2005.godine na protokol UKC-a predali smo zahtev za pokretanje istrage (interne – unutar UKC-a) povodom smrti naseg sina Garagic Denisa, a vec sutradan, 21.09.2005.god. na Denisovo ime postom stize racun UKC-a za intervenciju dezurnih lekara (Mario Krizic i Salih Azabagic) na Internoj klinici dana 23.07.2005.god. oko 16h. Nigde nema pisanog traga njihove "intervencije", a knjiga protokola je prepravljana (vidljivo iz kopije koju posedujemo). Tog dana dezurni Mario Krizic i Salih Azabagic dali su Denisu inekcije za snizenje pritiska i vratili ga kuci. Tek kasnije saznajemo da je pomenuti dvojac "strucnjaka" vec to popodne 23.07. odoka procenio svoju “dijagnozu” - da je u pitanju droga, jer tu istu noc kad smo Denisa ponovo doneli u teskom stanju rekli su da "takvih" njima dolazi svaki dan troje-cetvero. Dakle, ostali su pri svom popodnevnom “strucnom” misljenju, te nisu ni nameravali uvaziti, niti reagovati na recenu im dijagnozu od strane doktora u Denisovoj pratnji da se radi o "teskom kardioloskom slucaju". Sledeci dan (nedelja 24.07.2005.godine i noc na 25.07.) dezurna Samira Hasic, u ponedeljak ujutro 25.07. u 8 h u svom izvestaju, opet “strucno” hipokratovski, prihvata vec “uspostavljenu” (pogresnu) dijagnozu svojih prethodnika i u svom misljenju preporucuje ukljucenje psihijatra (zbog ovisnosti). Istog tog dana u 12h i 30minuta moj sin Denis je preminuo. Tek kasnije smo saznali da su svi bili sokirani i zaprepasceni “iznenadnom” Denisovom smrcu, jer su u istom trenu shvatili gresku u dijagnozi. Zalosno je da je moj sin, sa teskom kardioloskom bolescu, preminuo na GASTROLOSKOM odelenju Interne klinike. Neka je na cast klinici, njenim lekarima i rukovodstvu “slavne” (kako se sami hvale) tuzlanske klinike! Jedan kardiolog ove iste klinike rece (naravno u cetiri oka) za Denisov slucaj : "to je veliki samar nasoj dijagnostici". No, to nije priznao na sudu! Na nas zahtev od 20.09.2005.god.upucen UKC-u na ruke direktoru UKC-a Tuzla, Mujkanović Nedretu, 08.10.2005.god. stize odgovor tadasnjeg medicinskog direktora Muminhodzic Kasima u kojem pise kako su “formirali Strucni tim koji ima zadatak da ispita sve okolnosti vezane za smrt Vaseg sina Garagic Denisa tokom lijecenja na Klinici za interne bolesti”. Nikada nismo dobili misljenje “Strucnog tima”. I to je sve sto se tice “slavnog” UKC-a u Tuzli, osim saopstenja, odnosno demanta pogresne dijagnoze koja je u javnost plasirana od strane njihovih zaposlenika. Saopstenje je objavljeno u "Dnevnom avazu" 25.01.2006.godine, posle sestomesecne borbe sa direktorom Mujkanovic Nedretom i kocopernim Muminhodzic Kasimom koji je uporno odbijao nasu verziju teksta uz obrazlozenje da bi to znacilo (njima “slavnima”) “stavljanje omce oko vrata UKC-u”. Pazljivim pregledom dokumentacije uocila sam nesto cudno. Naime, sve anamneze nose datum 25.07.2005.godine, kada je vec nastupila Denisova smrt, a SVI trodnevni simptomi su teskog stanja pacijenta su negirani! Ocito je da se radi o naknadnom "friziranju" i falsifikovanju kada su shvatili svoju kobnu gresku. Citiram deo iz zahteva klinici od 20.09.2005.god. : "Ovo sve navodim jer me strašno boli, kao roditelja, da se u izvještajima preuzetim iz klinike pišu GRUBE NEISTINE, a posebno što se vidi u drugom dijelu teksta-izvještaja, za koji ja sumnjam da je naknadno dokucan, a to je da pacijent: - negira teško disanje - ??? (o kojem to oni pacijentu pišu?) - negira bol u grudnom košu - ??? (nemam komentara) - ima dobar apetit - ??? (možda, ako se tako tretiraju one silne boce infuzije ) - ima dobar san - ??? (ko, ako misle na sebe-doktore, onda sigurno nije laž) - nema temperaturu - ??? (ko je i kada mjerio?) - ne puši duhan - ??? (rečeno im je da je puno pušio). Zaključak se nameće sam po sebi : kad je sin preminuo okružen tolikim brojem medicinskog osoblja, onda su u trenu svi shvatili da su od samog početka totalno promašili dijagnozu, odnosno sve vrijeme išli u pograšnom pravcu u određivanju dijagnoze. S obzirom da smo podnijeli zahtjev za obdukciju i zahtjev za izuzimanje kompletne bolesničke dokumentacije, vjerovatno su sa gore navedenim negiranjima «štimali» izvještaje, kako bi im koliko-toliko išli u prilog kod dokazivanja krivnje za smrt pacijenta čije stanje ni u jednom trenutku nisu prihvatili ozbiljno, niti profesionalno. Zašto u izvještajima nigdje nije navedeno da je pacijent došao u pratnji doktora-specijaliste, zašto ne piše šta je doktor izjavio, pogotovo zašto se ne spominje da je kod kuće imao kliničku smrt? Važne činjenice se nigdje ne spominju, ali zato su izvještaji puni neistinitih navoda ." Otpusna lista od 25.07.2005.godine u kojoj stoji : boravak od 25.07. do 25.07.2008.godine??? Gde je moj sin bio od 23.07.2005.godine? NA PRIJEMU, u tzv. Dnevnoj bolnici! Nije bio na ulici, ispred bolnice, “slavnog” UKC-a? Na otpusnoj listi stoji dijagnoza koja je utvrdjena tek obdukcijom - potvrdom o smrti od 26.07.2005.godine, dan kasnije!!?? Na pismeni zahtev nas, Denisovih roditelja, izvrsena je obdukcija. Zasto smo je trazili? Nismo mogli shvatiti da se nas sin, izuzetno inteligentan, drustven, otvoren, vrlo poverljiv i privrzen porodici, u 26-oj godini poceo drogirati. A poverovali smo da tuzlanski lekari ove "slavne" klinike (cak 3 ekipe!) znaju svoj posao. Na kraju se, nazalost, ispostavilo da su obicni diletanti! Niko nije znao zasto je Denis umro! Mi njegovi roditelji smo morali znali, sta god da je bilo u pitanju. Cak i da se radilo o drogi, zasto nisu nista preduzeli u tom pravcu? Ostavili su ga na milost i nemilost snazi vlastitog organizma, bez ikakve medicinske pomoci, ostavili su ga da umre! Prokleti da ste Mario Krizic, Salih Azapagic, Samira Hasic, Fahir Barakovic! Moj sin je umro “zeljan disanja”, kako vam se, prokletim Hipokratovim krivokletnicima, 3 dana zalio! Jesu li diletanti u Univerziteskom klinickom centru Tuzla ikada culi za Hipokratovu zakletvu? Jesu li je zaboravili?! Ili ona vise ne vredi u ovom korumpiranom i kriminalizovanom drustvu? Smrt mog sina se mogla spreciti samo da su tuzlansku Internu kliniku “procistili” od Hipokratovih krivokletnika! Da podsetim... Jos davne 1948.godine, na kongresu Medjunarodnog saveza lekarskih drustava u Zenevi, ustanovljena je konacna zakletva koja se danas koristi (da li?), Zenevska zakletva: "U casu kada stupam medju clanove lekarske profesije, svecano obecavam da cu svoj zivot staviti u sluzbu humanosti. Prema svojim uciteljima sacuvacu duznu zahvalnost i postovanje. Svoj poziv cu obavljati savesno i dostojanstveno. Najveca briga ce mi biti zdravlje mog bolesnika. Postovacu tajne onog ko mi se poveri. Odrzavacu svim svojim silama cast i plemenite tradicije lekarskog zvanja. Moje kolege ce biti braca. U vrsenju duznosti prema bolesniku nece na mene uticati nikakvi obziri, vera, nacionalnost, rasa, politicka ili klasna pripadnost. Apsolutno cu postovati ljudski zivot od samog zacetka. Niti pod pretnjom necu dopustiti da se iskoriste moja medicinska znanja suprotno zakonima humanosti. Ovo obecavam svecano, slobodno, pozivajuci se na svoju cast." Osim odgovora Muminhodzic Kasima, tadasnjeg medicinskog direktora, u kojem nas obavestava da su primili zahtev i formirali strucni tim koji ce ispitati sve okolnosti, nikakvo obavestenje vezano za sprovodjenje interne istrage vise nismo dobili. NIKADA! Pouzdano znamo da je formirana komisija, a potom i komisija nad komisijom. Zasto? Sta nije bilo u redu sa izvestajem prve komisije? Opet friziranje, stimanje? Ipak, ni jedan izvestaj nama nije upucen! Prvi smo dobili na Opstinskom sudu u toku parnice, a drugi tek na PISMENI zahtev sudije (??). Sve je jasno! U prvoj komisiji je trebalo je da bude i dr Dragan Keser, nas komsija, koji je dezurnima na Interno klinici 23.07.2005.godine odmah rekao pravu dijagnozu (“teski kardioloski slucaj”), te dr Esad Brkic, kardiolog koji je tu noc 23.07. bio dezuran! Brkic je, od komisije ili pretpostavljenih, dobio zadatak da obavi s nama razgovor, odnosno da nas pokusa "smeksati", medjutim, suprug mu je porucio (inace se dugo znaju) da nam ni slucajno ne dolazi u stan. Dr Keser ubrzo napusta UKC , odlazi u Dom zdravlja. Jos pre odlaska je izostavljen iz komisije. Zasto? Pa dr Keser je “nezgodan” svedok i uz to strucan (pulmolog, bronholog, kardiolog). Da li je sve “slucajno”? Bili smo u UKC-u u toku rada komisije kad nam je sefica kardiologa Zumreta Kusljugic rekla da taj dan komisija ima na dnevnom redu jos 2 ili 3 slucaja (“divna” klinika!), a jako se iznenadila kad je u nasim rukama videla jednu od Denisovih anamneza iz vremena boravka na klinici. Gotovo otimajuci papir, pitala je odakle nam to. Rekli smo joj da smo svu dokumentaciju izuzeli legalno, na osnovu pismenog zahteva predatog na protokol klinike. Zasto li se toliko uznemirila? Pa upravo zato sto su svesni svoje krivice! Moram jos naglasiti da sam joj rekla kako cu ih goniti dok ne isteram pravdu, te kad se znaju samohvalisati u medijima kako su prestizna, svetski poznata klinika, kad se vole slikati za TV sa ordenjem koje primaju od popova (Mujkanovic za lecenje oca i sina Starovlah), treba da budu spremni priznati i kad pogrese. Zumreta Kusljugic je samo ponavljala : "Ja znam Denisa, on je divan mladic, ko god ga poznaje zna da ne moze biti u pitanju droga". Odbrusila sam joj, prilicno ostro, da je informacija o drogi izasla iz njihove klinike i od njihovih zaposlenika, te da ce to morati demantovati. Demant je objavljen u “Dnevnom avazu” 25.01.2006.godine, naravno, kako sam vec spomenula, veoma vesto i pazljivo srocen kako ne bi sami sebi nabacili “omcu oko vrata”. Komentar na post od 30.11.2008. mog bloga na blogger.ba koji je najavio UKIDANJE 01.03.2015.godine: "Koliko su se puta dokazale riječi iz dragocjenih narodnih poslovica. Taj Baraković vam nije nikakav prijatelj, niti je zaslužio titulu dr niti može ostati prijatelj, jer je igrao prljavu igru svojih sujetnih kolega koji su savršeno odglumuli "svoje nepoznavanje" elementarnog gradiva struke, a kad se sve završilo pretvarali su se da su zatečeni, onim što su, ustvari, od samog početka smišljeno isplanirali. Oni, zločinci, su svoj cilj ostvarili." Objavio/la Gost_5281 2. Avgusta 2014. u 8:37 Izbor komentara na post od 01.12.2008. mog bloga na blogger.ba koji je najavio UKIDANJE 01.03.2015.godine: "Pozdrav,Nevenka! Jako mi je žao zbog vašeg sina....( Samo Uzvišeni zna vašu bol.Strpljenje i vrijeme je jedino što će vas donekle-naučiti živjeti s tim gubitkom.Ovo što pišete o postupcima i odnosu liječnika prema Denisu,može razumjeti samo neko ko je doživio istu ili sličnu stvar.Ja bih mogla ispričati roman o neodgovornosti i neetičnosti onih koji bi trebali biti primjer humanosti,etičnosti,odgovornosti,brižnosti...Nažalost,često je obrnuto!Baš sam se pitala kada će se organizirati neko udruženje građana koje će se baviti pitanjima i problemima pacijenata...Koliko novaca dajemo u to zdravstvo,a od njega često imamo samo nebrigu i ponižavanja.Pa čak i teške posljedice po zdravlje,i,na kraju eto-i život.Strpljivost i utjehu vam želim od srca!" Objavio/la ammaraa 2. Decembra 2008. u 12:55 "SAOSEĆAM SA VAŠIM BOLOM.SIGURNO JE DA BOL NEĆE BITI MANJA I DA PRAVDA STIGNE ONE KOJE TUŽITE.ALI JE SIGURNO DA ĆE VAM DUŠA BITI BAR MALO MIRNIJA. TOLIKO DUGUJETE SEBI I EVENTUALNIM BUDUĆIM ŽRTVAMA NEPAŽNJE I NESMOTRENOSTI.VAŠEM SINU,SIGURNA SAM,NE DUGUJETE NIŠTA, JER SVE ŠTO RADITE POKAZUJE DA STE BILI DIVAN RODITELJ I TIME STE SVOJE PREMA NJEMU ODUŽILI.ALI MU DUGUJU DRUGI I TO SIGURNO NEĆETE NIKADA ZABORAVITI,KAO ŠTO NI JA NEĆU ZABORAVITI LEKARE KOJI SU ODMOGLI MOJOJ MAMI U BORBI PROTIV NAJOKRUTNIJE BOLESTI I NESTRUČNOŠĆU POGORŠALI PROGNOZU I PRIUŠTILI MNOGO PATNJE CELOJ PORODICI.POZDRAVLJA VAS PRIJATELJ PO ISTOM BOLU." Objavio/la Gost_7411 25. Decembra 2008. u 23:11 Oznake: PRAVDA ZA DENISA

- 13:34 - Komentari (0) - Isprintaj - #

nedjelja, 01.02.2015.

IN MEMORIAM DENIS GARAGIC 16.08.1979. - 25.07.2005. ILI PRAVDA ZA DENISA

(postovi pisani 24., 25. i 28.11.2008.) Tuzla, 16.08.2006. - KNJIGA O DENISU Izbor komentara na isti post mog bloga na blogger.ba koji je najavio UKDANJE 01.03.2015.godine: "R.I.P. denis nadam se svim srcem da ce ta pravda,koju dugo cekate,stici. da plate ti "doktori" koji sebe nazivaju herojima,spasiocima zivota. i da im Bog sve vrati." Objavio/la WaterLily 5. Juna 2010. u 22:00 Oznake: PRAVDA ZA DENISA

- 16:21 - Komentari (2) - Isprintaj - #

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.