Kako je Blogger.ba najavio gasenje 01.03.2015.godine, odlucih da svoje dugogodisnje pisanje o svom sinu Denisu nastavim ovde. Prethodno cu hronoloski poredati ranije postove sa prvog bloga na kojem sam pocela pisati 2008.godine.
Moj Sin Denis Garagic - PRAVDA ZA DENISA
subota, 25.08.2018.
DENIS – 13 GODINA i 1 mesec…
Sine moj… cujem Te, cujem i pamtim Te… uvek i zauvek…
Ne, ne, Ti ne pripadas nebu, tamo su Te poslali Tvoji dzelati…
I 14-ti rodjendan bez Tebe prodje, prokleti bili dzelati u belom…
Ostali su samo Tvoji besmrtni tragovi… avgustovski… lavovski …
I Tvoje drvo za planiranu, nikad zavrsenu lampu, jos je tu, cuvam ga…
I Tvoji kaktusi koje si voleo, sada mladi potomci onih starih, redovno cvetaju…
I suncokreti, cvece Lava, koje smo zasejali za Tebe, a koje si uvek voleo, obozavao…
I slike… knjige… razglednice… beleske… mnogo toga je jos uvek tu, na istom mestu…
Sve, sve je tu… samo Tebe nema…
Ovaj blog posvecujem svom voljenom sinu Denisu koji je zbog pogresne dijagnoze preminuo na Internoj klinici UKC-a Tuzla 25.07.2005. god. u 26-oj godini zivota.
"GRESITI JE LJUDSKI, ALI U GRESKAMA USTRAJATI OBELEZJE JE LUDAKA."