Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/nevenkagaragic

Marketing

DENIS I HIPOKRATOVI KRIVOKLETNICI "SLAVNOG" UKC-a TUZLA... I DOKTORI UBIJAJU, ZAR NE ?

(postovi pisani 30. , 30.11., 01., 02. i 03.12.2008.)


Ove stranice poklanjam svom ljubljenom sinu Denisu kojeg sam poslednji put videla i s njim razgovarala 24.07.2005.godine, dan pre njegove iznenadne smrti na Internoj klinici JZU Univerzitetski klinicki centar u Tuzli, tacnije u prijemnoj ambulanti koju zovu "dnevna bolnica".
Od 23.07.2005.godine kada je u teskom stanju doveden, do 25.07.2005.godine, kada je preminuo usled pucanja aorte - aneurizme (sto je utvrdjeno tek obdukcijom) diletanti pomenute klinike su se uporno drzali prvouspostavljene POGRESNE DIJAGNOZE od strane dezurnih Krizic Marija i Azabagic Saliha...
Bez obzira na skolske simptome aneurizme (koji nama tada nisu bili poznati) tretiran je kao ovisnik o narkoticima i NIJE podvrgnut niti jednom jedinom uobicajenom kardioloskom nalazu, niti je ijedna ekipa za 3 dana smatrala potrebnim konsultovati kardiologa!
Receno nam je da 25.07.2005.godine IDE KUCI jer mu NIJE NISTA!
Umesto da Denisa povedemo kuci... doziveli smo neopisiv uzas - cekalo nas je mrtvo telo naseg sina...
Niko nije znao sta se desilo, zbog cega je preminuo... samo nam je kardiolog na intenzivnoj nezi, u koju je Denis prekasno prebacen (na reanimaciju), izrazio svoje sumnje da je u pitanju srcana aneurizma.
Zaklela sam se i obecala mrtvom sinu da ce ceo svet saznati sta se desilo i sta se radi u "slavnoj" tuzlanskoj klinici.
I saznao je...
Nakon prve godisnjice Denisove smrti, na njegov 27.rodjendan, 16.08.2006.godine, stampala sam (za sada prvu) knjizicu od 44 stranice i podelila njegovim brojnim prijateljima i rodbini sirom sveta, te istu u PDF-u postavila i na internet .
Neka ove stranice budu OPOMENA citaocima da ne ponove nasu gresku - da NE VERUJU lekarima, kako im se ne bi desilo nista slicno.

Denis je bio jedna predivna dusa, inteligentan, kulturan i svestran mladi COVEK koji je od zivota ocekivao mnogo, a dobio tako malo.

Univerzitetski klinicki centar u Tuzli cuti... ni glasa nije pustio povodom skandaloznog propusta i nemara lekara Interne klinike sa tragicnom, smrtnom posledicom. Niko se nije zapitao zasto su roditelji trazili obdukciju, zasto su trazili kompletnu dokumentaciju, zasto 26-ogodisnji mladic iznenada umire, posle trodnevnog boravka u prostoru tog istog UKC-a, zasto je DIJAGNOZA POGRESNA i na kraju krajeva, zasto lekari UKC-a nisu radili svoj posao?! Naravno, UKC je ovaj slucaj krio kao "zmija noge"...
Posle dva meseca, kad smo skupili dovoljno snage, uputili smo pismo – ZAHTEV ZA POKRETANJE ISTRAGE povodom smrti naseg sina Denisa. Zahtev je naslovljen na tadasnjeg direktora Mujkanovic Nedreta.

Deo prve i poslednje stranice zahteva (kompletan skenirani zahtev je u prethodnom postu od 01.02.2015.godine ):





Dana 20.09.2005.godine na protokol UKC-a predali smo zahtev za pokretanje istrage (interne – unutar UKC-a) povodom smrti naseg sina Garagic Denisa, a vec sutradan, 21.09.2005.god. na Denisovo ime postom stize racun UKC-a za intervenciju dezurnih lekara (Mario Krizic i Salih Azabagic) na Internoj klinici dana 23.07.2005.god. oko 16h. Nigde nema pisanog traga njihove "intervencije", a knjiga protokola je prepravljana (vidljivo iz kopije koju posedujemo). Tog dana dezurni Mario Krizic i Salih Azabagic dali su Denisu inekcije za snizenje pritiska i vratili ga kuci.
Tek kasnije saznajemo da je pomenuti dvojac "strucnjaka" vec to popodne 23.07. odoka procenio svoju “dijagnozu” - da je u pitanju droga, jer tu istu noc kad smo Denisa ponovo doneli u teskom stanju rekli su da "takvih" njima dolazi svaki dan troje-cetvero. Dakle, ostali su pri svom popodnevnom “strucnom” misljenju, te nisu ni nameravali uvaziti, niti reagovati na recenu im dijagnozu od strane doktora u Denisovoj pratnji da se radi o "teskom kardioloskom slucaju".

Sledeci dan (nedelja 24.07.2005.godine i noc na 25.07.) dezurna Samira Hasic, u ponedeljak ujutro 25.07. u 8 h u svom izvestaju, opet “strucno” hipokratovski, prihvata vec “uspostavljenu” (pogresnu) dijagnozu svojih prethodnika i u svom misljenju preporucuje ukljucenje psihijatra (zbog ovisnosti).

Istog tog dana u 12h i 30minuta moj sin Denis je preminuo.

Tek kasnije smo saznali da su svi bili sokirani i zaprepasceni “iznenadnom” Denisovom smrcu, jer su u istom trenu shvatili gresku u dijagnozi.

Zalosno je da je moj sin, sa teskom kardioloskom bolescu, preminuo na GASTROLOSKOM odelenju Interne klinike. Neka je na cast klinici, njenim lekarima i rukovodstvu “slavne” (kako se sami hvale) tuzlanske klinike! Jedan kardiolog ove iste klinike rece (naravno u cetiri oka) za Denisov slucaj : "to je veliki samar nasoj dijagnostici". No, to nije priznao na sudu!

Na nas zahtev od 20.09.2005.god.upucen UKC-u na ruke direktoru UKC-a Tuzla, Mujkanović Nedretu, 08.10.2005.god. stize odgovor tadasnjeg medicinskog direktora Muminhodzic Kasima u kojem pise kako su “formirali Strucni tim koji ima zadatak da ispita sve okolnosti vezane za smrt Vaseg sina Garagic Denisa tokom lijecenja na Klinici za interne bolesti”. Nikada nismo dobili misljenje “Strucnog tima”.



I to je sve sto se tice “slavnog” UKC-a u Tuzli, osim saopstenja, odnosno demanta pogresne dijagnoze koja je u javnost plasirana od strane njihovih zaposlenika. Saopstenje je objavljeno u "Dnevnom avazu" 25.01.2006.godine, posle sestomesecne borbe sa direktorom Mujkanovic Nedretom i kocopernim Muminhodzic Kasimom koji je uporno odbijao nasu verziju teksta uz obrazlozenje da bi to znacilo (njima “slavnima”) “stavljanje omce oko vrata UKC-u”.

Pazljivim pregledom dokumentacije uocila sam nesto cudno. Naime, sve anamneze nose datum 25.07.2005.godine, kada je vec nastupila Denisova smrt, a SVI trodnevni simptomi su teskog stanja pacijenta su negirani! Ocito je da se radi o naknadnom "friziranju" i falsifikovanju kada su shvatili svoju kobnu gresku.

Citiram deo iz zahteva klinici od 20.09.2005.god. :

"Ovo sve navodim jer me strašno boli, kao roditelja, da se u izvještajima preuzetim iz klinike pišu GRUBE NEISTINE, a posebno što se vidi u drugom dijelu teksta-izvještaja, za koji ja sumnjam da je naknadno dokucan, a to je da pacijent:

- negira teško disanje - ??? (o kojem to oni pacijentu pišu?)
- negira bol u grudnom košu - ??? (nemam komentara)
- ima dobar apetit - ??? (možda, ako se tako tretiraju one silne boce infuzije )
- ima dobar san - ??? (ko, ako misle na sebe-doktore, onda sigurno nije laž)
- nema temperaturu - ??? (ko je i kada mjerio?)
- ne puši duhan - ??? (rečeno im je da je puno pušio).

Zaključak se nameće sam po sebi : kad je sin preminuo okružen tolikim brojem medicinskog osoblja, onda su u trenu svi shvatili da su od samog početka totalno promašili dijagnozu, odnosno sve vrijeme išli u pograšnom pravcu u određivanju dijagnoze. S obzirom da smo podnijeli zahtjev za obdukciju i zahtjev za izuzimanje kompletne bolesničke dokumentacije, vjerovatno su sa gore navedenim negiranjima «štimali» izvještaje, kako bi im koliko-toliko išli u prilog kod dokazivanja krivnje za smrt pacijenta čije stanje ni u jednom trenutku nisu prihvatili ozbiljno, niti profesionalno. Zašto u izvještajima nigdje nije navedeno da je pacijent došao u pratnji doktora-specijaliste, zašto ne piše šta je doktor izjavio, pogotovo zašto se ne spominje da je kod kuće imao kliničku smrt? Važne činjenice se nigdje ne spominju, ali zato su izvještaji puni neistinitih navoda ."


Otpusna lista od 25.07.2005.godine u kojoj stoji : boravak od 25.07. do 25.07.2008.godine??? Gde je moj sin bio od 23.07.2005.godine? NA PRIJEMU, u tzv. Dnevnoj bolnici! Nije bio na ulici, ispred bolnice, “slavnog” UKC-a?

Na otpusnoj listi stoji dijagnoza koja je utvrdjena tek obdukcijom - potvrdom o smrti od 26.07.2005.godine, dan kasnije!!??

Na pismeni zahtev nas, Denisovih roditelja, izvrsena je obdukcija. Zasto smo je trazili? Nismo mogli shvatiti da se nas sin, izuzetno inteligentan, drustven, otvoren, vrlo poverljiv i privrzen porodici, u 26-oj godini poceo drogirati. A poverovali smo da tuzlanski lekari ove "slavne" klinike (cak 3 ekipe!) znaju svoj posao. Na kraju se, nazalost, ispostavilo da su obicni diletanti!

Niko nije znao zasto je Denis umro! Mi njegovi roditelji smo morali znali, sta god da je bilo u pitanju. Cak i da se radilo o drogi, zasto nisu nista preduzeli u tom pravcu? Ostavili su ga na milost i nemilost snazi vlastitog organizma, bez ikakve medicinske pomoci, ostavili su ga da umre! Prokleti da ste Mario Krizic, Salih Azapagic, Samira Hasic, Fahir Barakovic! Moj sin je umro “zeljan disanja”, kako vam se, prokletim Hipokratovim krivokletnicima, 3 dana zalio!

Jesu li diletanti u Univerziteskom klinickom centru Tuzla ikada culi za Hipokratovu zakletvu? Jesu li je zaboravili?! Ili ona vise ne vredi u ovom korumpiranom i kriminalizovanom drustvu? Smrt mog sina se mogla spreciti samo da su tuzlansku Internu kliniku “procistili” od Hipokratovih krivokletnika!

Da podsetim...
Jos davne 1948.godine, na kongresu Medjunarodnog saveza lekarskih drustava u Zenevi, ustanovljena je konacna zakletva koja se danas koristi (da li?), Zenevska zakletva:

"U casu kada stupam medju clanove lekarske profesije, svecano obecavam da cu svoj zivot staviti u sluzbu humanosti.
Prema svojim uciteljima sacuvacu duznu zahvalnost i postovanje.
Svoj poziv cu obavljati savesno i dostojanstveno.
Najveca briga ce mi biti zdravlje mog bolesnika.
Postovacu tajne onog ko mi se poveri.
Odrzavacu svim svojim silama cast i plemenite tradicije lekarskog zvanja.
Moje kolege ce biti braca.
U vrsenju duznosti prema bolesniku nece na mene uticati nikakvi obziri, vera, nacionalnost, rasa, politicka ili klasna pripadnost.
Apsolutno cu postovati ljudski zivot od samog zacetka.
Niti pod pretnjom necu dopustiti da se iskoriste moja medicinska znanja suprotno zakonima humanosti.
Ovo obecavam svecano, slobodno, pozivajuci se na svoju cast."


Osim odgovora Muminhodzic Kasima, tadasnjeg medicinskog direktora, u kojem nas obavestava da su primili zahtev i formirali strucni tim koji ce ispitati sve okolnosti, nikakvo obavestenje vezano za sprovodjenje interne istrage vise nismo dobili. NIKADA!

Pouzdano znamo da je formirana komisija, a potom i komisija nad komisijom. Zasto? Sta nije bilo u redu sa izvestajem prve komisije? Opet friziranje, stimanje? Ipak, ni jedan izvestaj nama nije upucen! Prvi smo dobili na Opstinskom sudu u toku parnice, a drugi tek na PISMENI zahtev sudije (??). Sve je jasno!

U prvoj komisiji je trebalo je da bude i dr Dragan Keser, nas komsija, koji je dezurnima na Interno klinici 23.07.2005.godine odmah rekao pravu dijagnozu (“teski kardioloski slucaj”), te dr Esad Brkic, kardiolog koji je tu noc 23.07. bio dezuran! Brkic je, od komisije ili pretpostavljenih, dobio zadatak da obavi s nama razgovor, odnosno da nas pokusa "smeksati", medjutim, suprug mu je porucio (inace se dugo znaju) da nam ni slucajno ne dolazi u stan. Dr Keser ubrzo napusta UKC , odlazi u Dom zdravlja. Jos pre odlaska je izostavljen iz komisije. Zasto? Pa dr Keser je “nezgodan” svedok i uz to strucan (pulmolog, bronholog, kardiolog). Da li je sve “slucajno”?

Bili smo u UKC-u u toku rada komisije kad nam je sefica kardiologa Zumreta Kusljugic rekla da taj dan komisija ima na dnevnom redu jos 2 ili 3 slucaja (“divna” klinika!), a jako se iznenadila kad je u nasim rukama videla jednu od Denisovih anamneza iz vremena boravka na klinici. Gotovo otimajuci papir, pitala je odakle nam to. Rekli smo joj da smo svu dokumentaciju izuzeli legalno, na osnovu pismenog zahteva predatog na protokol klinike. Zasto li se toliko uznemirila? Pa upravo zato sto su svesni svoje krivice!

Moram jos naglasiti da sam joj rekla kako cu ih goniti dok ne isteram pravdu, te kad se znaju samohvalisati u medijima kako su prestizna, svetski poznata klinika, kad se vole slikati za TV sa ordenjem koje primaju od popova (Mujkanovic za lecenje oca i sina Starovlah), treba da budu spremni priznati i kad pogrese. Zumreta Kusljugic je samo ponavljala : "Ja znam Denisa, on je divan mladic, ko god ga poznaje zna da ne moze biti u pitanju droga". Odbrusila sam joj, prilicno ostro, da je informacija o drogi izasla iz njihove klinike i od njihovih zaposlenika, te da ce to morati demantovati.

Demant je objavljen u “Dnevnom avazu” 25.01.2006.godine, naravno, kako sam vec spomenula, veoma vesto i pazljivo srocen kako ne bi sami sebi nabacili “omcu oko vrata”.



Komentar na post od 30.11.2008. mog bloga na blogger.ba koji je najavio UKIDANJE 01.03.2015.godine:

"Koliko su se puta dokazale riječi iz dragocjenih narodnih poslovica. Taj Baraković vam nije nikakav prijatelj, niti je zaslužio titulu dr niti može ostati prijatelj, jer je igrao prljavu igru svojih sujetnih kolega koji su savršeno odglumuli "svoje nepoznavanje" elementarnog gradiva struke, a kad se sve završilo pretvarali su se da su zatečeni, onim što su, ustvari, od samog početka smišljeno isplanirali. Oni, zločinci, su svoj cilj ostvarili."
Objavio/la Gost_5281 2. Avgusta 2014. u 8:37

Izbor komentara na post od 01.12.2008. mog bloga na blogger.ba koji je najavio UKIDANJE 01.03.2015.godine:

"Pozdrav,Nevenka!
Jako mi je žao zbog vašeg sina....( Samo Uzvišeni zna vašu bol.Strpljenje i vrijeme je jedino što će vas donekle-naučiti živjeti s tim gubitkom.Ovo što pišete o postupcima i odnosu liječnika prema Denisu,može razumjeti samo neko ko je doživio istu ili sličnu stvar.Ja bih mogla ispričati roman o neodgovornosti i neetičnosti onih koji bi trebali biti primjer humanosti,etičnosti,odgovornosti,brižnosti...Nažalost,često je obrnuto!Baš sam se pitala kada će se organizirati neko udruženje građana koje će se baviti pitanjima i problemima pacijenata...Koliko novaca dajemo u to zdravstvo,a od njega često imamo samo nebrigu i ponižavanja.Pa čak i teške posljedice po zdravlje,i,na kraju eto-i život.Strpljivost i utjehu vam želim od srca!"

Objavio/la ammaraa 2. Decembra 2008. u 12:55

"SAOSEĆAM SA VAŠIM BOLOM.SIGURNO JE DA BOL NEĆE BITI MANJA I DA PRAVDA STIGNE ONE KOJE TUŽITE.ALI JE SIGURNO DA ĆE VAM DUŠA BITI BAR MALO MIRNIJA. TOLIKO DUGUJETE SEBI I EVENTUALNIM BUDUĆIM ŽRTVAMA NEPAŽNJE I NESMOTRENOSTI.VAŠEM SINU,SIGURNA SAM,NE DUGUJETE NIŠTA, JER SVE ŠTO RADITE POKAZUJE DA STE BILI DIVAN RODITELJ I TIME STE SVOJE PREMA NJEMU ODUŽILI.ALI MU DUGUJU DRUGI I TO SIGURNO NEĆETE NIKADA ZABORAVITI,KAO ŠTO NI JA NEĆU ZABORAVITI LEKARE KOJI SU ODMOGLI MOJOJ MAMI U BORBI PROTIV NAJOKRUTNIJE BOLESTI I NESTRUČNOŠĆU POGORŠALI PROGNOZU I PRIUŠTILI MNOGO PATNJE CELOJ PORODICI.POZDRAVLJA VAS PRIJATELJ PO ISTOM BOLU."
Objavio/la Gost_7411 25. Decembra 2008. u 23:11


Post je objavljen 05.02.2015. u 13:34 sati.