Moj Sin Denis Garagic - PRAVDA ZA DENISA
četvrtak, 19.02.2015.
DENISU - O JEDNOJ MLADOSTI
(post pisan 01.01.2009.) Ne volim praznike. Ni jedan praznik. Denis ih je voleo. Sve … Voleo je cestitati, slaviti - bozice, bajrame, rodjendane… Voleo je poklanjati prijateljima sitnice, lampe koje je sam radio… Voleo je sve sto mladost voli.   Poslednja Nova godina koju je Denis docekao sa svojim prijateljima bila je 2005.godina. Poslednju cestitku prijateljima sirom sveta poslao je na e-mail adrese. Iskoristio je moj crtez koji sam na racunaru crtala misom u programu “Paint”. Sam je dopisao reci za srecnu Novu 2005.godinu. Ta njegova cestitka je ostala u racunaru.  "I sutona celog sneg je tiho pado, umoran i gust. Veceras bih nekog ugledala rado; Ali njega nema. Put je davno pust. Samo s bledog neba beloj zemlji slece Pahulje kroz mrak. O, kako je bolno kad ti doci nece Neko koga cekas, a spusta se mrak." (Desanka Maksimovic) Nikada vise necu docekati svoga sina. Prokleti da ste dzelati u belom : 1. Mario Krizic i Salih Azabagic, 23.07.2005. 2. Samira Hasic, 24.07.2005. 3. Fahir Barakovic, 25.07.2005. 4. I ostali ucesnici - pomagaci, zna se koji!  "Od mene do njega moze se samo mostom duge. Od mene do njega moze se samo jezerom mesecine. Od mene do njega moze se samo srebrnom i strmom stazom ptice. Mostovi, reke i staze, kojima ljudi hode, oko njega obilaze. On je kao suncevo plameno ostrvo odvojen sjajem od svega sveta." (Desanka Maksimovic) Denis je obozavao Josipu Lisac. Isao je na njene koncerte, kupovao svaki novi CD. Kad je on bio u stanu, tu je bila i Josipa. Na stolu su ostali stihovi ispisani Denisovom rukom : "Jedna mladost. Jedan svijet nade raste tiho u srcu tvom. Drugi za te ovaj svijet grade s malo prave istine u tom..."  SINE MOJ, od poslednjeg pogleda na Tvoje zatvorene okice, koje nikada vise necu videti, MOJ ZIVOT JE ZAUVEK POSTAO TVOJ. Volim Te dusice moja i volecu Te vecno! TI SI UVEK TU Izbor komentara na isti post mog bloga na blogger.ba koji je najavio UKIDANJE 01.03.2015.godine: "Postovana Svaki put kad citam novi post na Vasem blogu osjetim tugu. ne mogu ni zamisliti kako se osjecate. zelim da znate niko ko procita ono sto ste napisali ne ostaje ravnodusan." Objavio/la staklena 1. Januara 2009. u 10:55 "od svakog dana ukradem po malo snage da pročitam sve što ste napisli.Nemam snage da sve odjednom primim.Čini mi se da bih uvenula.Kad bi bar tuga mogla da uvene,a da krug života još jednom zavrti drage ljude ispred naših očiju.Hoćemo li se ikada više sresti?" Objavio/la kika1942 20. Januara 2009. u 16:27 |
