Moj Sin Denis Garagic - PRAVDA ZA DENISA
petak, 06.02.2015.
DENIS - ANEURIZMA
(post pisan 04.12.2008.) Sef kardioloskog odelenja Interne klinike u Tuzli dr Zumreta Kusljugic u “Dnevnom avazu” od 22.06.2006.godine upozorava citaoce (rec je o vrucinama) kako srcani bolesnici treba da se jave lekaru ako “osete jako gusenje, te bol iza grudne kosti koji se siri ka vratu, vilici ili levoj ruci”. Da, a kojem lekaru? "Slavnim" tuzlanskim? Ili da mi iz Tuzle trazimo u Sarajevu dr Arslanagic Asafa ("Dnevni avaz", 07.08.2006. i 05.11.2007.) ili dokazano uspesnog dr Mirsada Kacilu ("Dnevni avaz", 23.02.2007.)?    Gospodjo Kusljugic, kome vi to delite savete u novinama? Zasto ne naucite doktore kojima ste sefica? Jos imate obraza reci kako ni vi ne bi videli rupturu (aneurizmu) cak ni u ponedeljak 25.07.2005.godine na UZ . Ultrazvuk aneurizmu ne mora ni pokazati, ali zato postoje precizniji aparati za koje ZNAJU PROFESIONALCI (sa istinski polozenom Hipokratovom zakletvom). Samo u "slavnoj" tuzlanskoj klinici nisu prepoznali SKOLSKE simptome aneurizme. Cak 4 vasa “strucnaka”! 1. Mario Krizic i Salih Azabagic – prvi dan, subota 23.07.2005. 2. Samira Hasic – drugi dan, nedelja 24.07.2005. 3. Fahir Barakovic – treci dan, ponedeljak 25.07.2005. 23. jula 2005.godine, kad je Denisu pozlilo, bila je uzasna vrucina, kao i prethodnih dana. A moj sin je bio "teski kardioloski slucaj" kako je rekao dezurnim lekarima, Krizicu i Azabagicu, dr Keser koji je doveo Denisa na kliniku! Krizic i Azabagic se nisu ni osvrnuli na dijagnozu cenjenog i u Tuzli poznatog lekara, vec su ga udaljili svojom “strucnom” dijagnozom da je u pitanju droga. Jos su zapretili policijom kojoj bi morali “prijaviti slucaj”, pa, eto to bi (mozda) stetilo ugledu dr Kesera koji se povukao jer za droge nije strucan. ... i ... nema vise moga Denisa, a posli smo po njega, da ga vodimo kuci, jer kazu : "nije mu nista"! Prokleti diletanti! Stidite li se imalo diletantizma vasih kolega? Povrh svega, tadasnji medicinski direktor UKC-a Tuzla drsko rece (i ostade ziv!): "ne saljemo mi SVAKOGA na ultrazvuk"!!!??? Kako je uzasno saznanje da zivote svojih najmilijih predajemo u ruke bahatim, umisljenim i sujetnim diletantima! Šta je lek protiv pucanja krvnih sudova - Pucanje aneurizme sprečava samo rani odlazak lekaru Sonja Todorović | 16. 10. 2010. Srbija je po broju stanovnika starijih od 65 godina, u odnosu na ukupan broj stanovnika četvrta u svetu. Upravo je to životno doba kada se najčešće pojavljuje aneurizma, odnosno proširenje određenog krvnog suda. U zavisnosti od mesta gde se pojavi, ova promena je manje ili više opasna, a među najopasnije spadaju aneurizme najvećeg krvnog suda - grudne i trbušne aorte koje mogu da budu fatalne. Na Klinici za vaskularnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije, koja ima bogato iskustvo u hirurškom lečenju rupturiranih (pucanja) aneurizmi trbušne aorte, juče je počeo simpozijum baš o ovoj problematici. Operisano je 1.000 pacijenata za poslednjih 20 godina, što je najveća svetska pojedinačna serija. To ujedno Kliniku čini vrlo respektabilnom u svetu. Aneurizma je strašno podmukla bolest koja raste u grudnom košu i trbuhu, ali može da se pojavi na mozgu i na drugim krvnim sudovima gde skoro isto može da bude fatalna. Može da dostigne „impresivne“ dimenzije, a da ne izazove nikakve simptome sve dok ne pritisne neki organ ili ne pukne. Zavisno od toga gde se nalazi, pucanje obično prati iznenadan i jak bol u trbuhu, grudima ili leđima. Dolazi do kolapsa organizma, nekad i do gubitka svesti, kao i snažnog pulsiranja stomaka. - Broj aneurizmi naglo raste, što zbog produžavanje životnog veka, što zbog izloženosti faktorima rizika u koje spadaju: povišen krvni pritisak, pušenje, gojaznost i veći nivo masnoća u krvi, neka druga oboljenja krvnih sudova - objašnjava dr Lazar Davidović, direktor Klinike za kardiovaskularne bolesti KCS. Kada dođe do rupture aneurizme, ukoliko se u nekoliko sati nešto ne preduzme i osoba iskrvari, nastaje smrtni ishod. Ako se u tom roku rupturirana aneurizma operiše, čak i kad je operacija dobro urađena, preživi 60 do 65 odsto pacijenata, što se smatra veoma dobrim rezultatom. U 95 odsto slučajeva prvo dolazi do ograničenog krvarenja, ali ukoliko se aorta rasprsne, taj pacijent umire u roku od nekoliko minuta čak i ako je na operacionom stolu. - Zato je važno da se takvi slučajevi preduprede, da se pacijenti operišu pre rupture, kada je smrtni ishod oko pet odsto. Ako bi se sprovela adekvatna dijagnostika, što se odavno radi u svetu, odnosno skrining program, mogli bi smanjiti broj ljudi kod kojih bi došlo do pucanja aneurizme. Zato se mi zalažemo da u okviru nacionalnog programa prevencije i tretmana kardiovaskularnih bolesti do 2020. godine, kojim je obuhvaćena i aneurizma, od sledeće godine pokrene skrining za ovu bolest - kaže dr Davidović. Skrininzi bi bili rađeni u domovima zdravlja, a njima bi bili podvrgnuti muškarci stariji od 65. godina i svi oni koji su izloženi rizičnim faktorima (uključujući i žene), kao što je gojaznost, pušenje, hipertenzija. Doskora se smatralo da je glavni predznak pucanja veliki prečnik aneurizme, a onda je utvrđeno da mogu da puknu i manje aneurizme, ako pacijent ima hipertenziju ili hroničnu opstruktivnu bolest pluća. - Zbog toga preporučujemo operaciju i kad nema simptoma jer se često dešava da aneurizma bude slučajno otkrivena. Naravno, uslov je da je ona veća od četiri i po centimetara u prečniku i da još raste, da kod pacijenta izaziva gubitak težine, osećaj napetosti i da je bolna pri pipanju - ističe dr Davidović. Prva dijagnostička metoda je ultrazvuk: bezbolan je, bezopasan, jeftin, komforan za bolesnika i u 95 odsto slučajeva precizan. Tek ako posle toga nešto nije jasno, pacijent ide na skener. - Proširen krvni sud ne može da se vrati u normalu nijednim putem osim hirurškim. Postoje samo dva načina: klasična hirurška intervencija, kada se prošireni deo zameni veštačkim krvnim sudom, i nova metoda, endovaskularni stent graft - objašnjava dr Davidović. Međutim, iako je ta metoda znatno unapredila lečenje aneurizme – manje je rizična, nije potrebno otvaranje ni grudnog koša ni trbuha, a pacijenti već četvrtog dana mogu da napuste bolnicu – i ona ima određene kontraindikacije. Osim toga, može da se primeni samo kod 50 do 55 odsto bolesnika, a ni izbliza nije tako trajno rešenje kao što je to klasična operacija. Čest uzrok smrti Ruptura aneurizme abdominalne aorte je 13. uzrok smrti (oko 15.000 smrtnih ishoda godišnje u USA). Najmanje 65 odsto (2/3) bolesnika sa rupturom aorte (RAAA) umre zbog iznenadne kardiovaskualrne insuficijencije pre nego što stigne do bolnice. Samo 40 do 50 odsto bolesnika sa RAAA preživljava hiruršku intervenciju. Uzroci - povišen krvni pritisak - pušenje - gojaznost - veći nivo masnoća u krvi - druga oboljenja krvnih sudova Kolevka kardiovaskularne hirurgije Klinika za kardiovaskularne bolesti je kolevka kardiovaskularne hirurgije u bivšoj Jugoslaviji i regionu. U ovoj ustanovi su izvedene brojne strateške kardiovaskularne operacije. Godišnje se na ovoj klinici obavi više od 35.000 kliničkih, oko 10.000 ultrasonografkih pregleda krvnih sudova i više od 2.000 operativnih zahvata (blizu 1.800 su rekonstruktivne procedure na krvnim sudovima „od glave do pete“). (BLIC) Da - RANI odlazak lekaru i HIRURSKI ZAHVAT...HITNO! LEKARU kazem… Denis je dosao na vreme u tuzlansku crnu rupu (Internu kliniku UKC-a), ali ne lekarima, vec diletantima – njegovim dzelatima! Tri dana su mog Denisa "posmatrali" i to na PRIJEMU! Sve dok nije bilo PREKASNO... Iz knjige (koju su mi donele Denisove prijateljice) “Interna medicina” prof.dr.Stanoje Stefanovic - strana 434:  Oznake: PRAVDA ZA DENISA |
