Kako je Blogger.ba najavio gasenje 01.03.2015.godine, odlucih da svoje dugogodisnje pisanje o svom sinu Denisu nastavim ovde. Prethodno cu hronoloski poredati ranije postove sa prvog bloga na kojem sam pocela pisati 2008.godine.
Na moje otvoreno pismo od 16.08.2007.godine upuceno VSTV-u,Ustavni sud BiH se prvi oglasio i to u ime Doma za ljudska prava 20.08.2007.godine.
Uz pismo mi dostavljaju formular APELACIJE koji popunjavam i saljem 11.09.2007.godine, te 13.09.2007.godine stize i potvrda prijema iste.
Nakon gotovo godinu dana, na stranici Ustavnog suda BiH nadjoh saopstenje i najavu "67. sjednice Vijeća od pet sudija" koja ce se odrzati u ponedeljak 14.07.2008.godine. Ocito imaju pune ruke posla (zasto?) jer su na dnevnom redu te 67. sednice 184 apelacije. Moja apelacija od 11.09.2007.godine je pod rednim brojem 100.
Naravno, poznavajuci (ne)efikasnost i (ne)zavisnost kompletnog BH pravosudja, nisam bila optimista i znala sam da ce apelaciju odbiti. Samo mi nije jasno zasto su mi uopste dostavljali formular apelacije, koji nisam ni trazila, a imali su kompletnu dokumentaciju i morali su znati da NEMA nikakve presude bilo kojeg suda u BiH, na osnovu kojeg bi oni reagovali. Dakle, uopste nista ne citaju, samo spakuju formulare! Nije ni cudo sto su zatrpani apelacijama. Posle gotovo 2 meseca od 67.sednice, tacnije 06.09.2008.godine stize mi i odluka Ustavnog suda BiH, koja, kao sto sam i pretpostavila, glasi : NISU NADLEZNI. Obrazlozenje : nema predmeta spora zbog odluke bilo kojeg suda u BiH, a obavestenja Kantonalnog tuzilastva nemaju svojstva presude!
Koliko je tacna sve cesca konstatacija da postoji sprega izmedju tuzioca, sudskih vestaka i klinika, u slucajevima lekarskih greski (bar sto se Tuzle tice)?
Koliko je istine u mom pitanju javno upucenom VSTV-u, pa i BH javnosti preko medija i dzambo plakata, a koje glasi : Koliko kosta zivot doktore? A istina i pravda tuzioce? Koliko stvarno kosta?
Novac, novac je u pitanju? Zar je tako nesto moguce? Izgleda da jeste. Moguce, a ocito i uobicajeno! A ja to NISAM znala, nazalost. Sada znam, ali prekasno je. Strasna istina me proganja : zar je par stotina ili hiljada KM koje nisam pruzila doktoru (iako bi me, moram priznati, bilo stid same sebe), vredno jednog mladog zivota, zivota moga sina? Koliko je to nisko i jadno! U kakvo je to blato palo BH zdravstvo? To blato, ta kaljuga je nasa STVARNOST!
Godine prolaze...
Moje sunce vise ne sija...
Ugasilo se zauvek, a ja jos cekam istinu, pravdu… u neverici, tuzi, neizdrzivom bolu, u nekoj praznini, puna besa, prezira... prema povrsnosti, drskosti i diletantizmu u ovdasnjoj medicini i pravosudju.
1. Mario Krizic i Salih Azabagic (23.07.2005.)
2. Samira Hasic (24.07.2005.)
3. Fahir Barakovic (25.07.2005.)
Zelim vam dug, dug zivot, ispunjen besanim kosmarnim nocima. Vama i vasim zastitnicima. Neka vas Denisov molecivi pogled, pogled pun nade u ocekivanju pomoci, progoni i danju i nocu, sve dok ste zivi. Neka vas svaka moja suza zaboli kao ostrica maca zabodena duboku u srce (zar vasa srca jos kucaju?), kao otrovna strela u vasu dusu koju nemate i mozak koji ste zapustili. Prokleti da ste! Neka tako bude!
In memoriam Denis Garagic Tuzla TVTK 2000
Znam da sam krenula u dugotrajnu i tesku borbu trazenja istine i pravde, odnosno kazne za krivce. Svaki zlocin zasluzuje kaznu. U ovoj sredini je normalno da jedan doktor, sudski vestak, kaze da bi pacijent svakako umro, cak i da je ustanovljena STVARNA dijagnoza (tri dana su izgubili, nepovratno!)? Da li je svestan svojih reci? Da li se on zakleo? Ili nije ni cuo za Hipokrata? Eh, koliko li je samo Hipokratovih krivokletnika u UKC-u?
Krivokletstvo podrzava i menadzment UKC-a! Kako drugacije tumaciti izjavu Muminhodzic Kasima, tadasnjeg medicinskog direktora UKC-a, da ne mogu oni "svakoga slati na ultra zvuk"!!? Znaci, radi se o selekciji pacijenata : na one iz njihovih privatnih ordinacija, one sa "plavim" kovertama, one stranacki vazne, te nas nevazne, "obicne" gradjane, koji smo prepusteni na milost i nemilost "strucnjacima" tuzlanskog UKC-a.
Sta znaci izjava Nade Pavlovic-Calic, tadasnjeg direktora Interne klinike UKC-a Tuzla da "svako od necega mora umreti" i da su oni (UKC) "ucinili SVE"!!? Sta to "SVE"? Da li je gospodja svesna da govori o 26-otogodisnjem mladicu? Da li je uopste svesna da nije moguce uciniti NISTA bez dijagnoze, odnosno sa POGRESNOM DIJAGNOZOM pogresna je i terapija! Uostalom, sta je to “sve”? Sta su to oni preduzeli iz oblasti kardiologije? NISTA! Cak ni obicni ultrazvucni snimak srca nije uradjen, da ne spominjem druge, preciznije (skuplje ?) i u kardiologiji OBAVEZNE nalaze. Ali, naravno, oni nisu znali dijagnozu, odnosno nisu HTELI poslusati doktora u Denisovoj pratnji 23.07.2005.godine.
Zlocin, zlocin, zlocin … je to! A kazna?
U odbranu lika i dela nesavesnih lekara, totalno bahatih diletanata, staju i tuzioci Ivo Iveljic i Slaven Koval (tada VD Glavnog tuzioca TK), te u (cini se uhodanoj) saradnji sa sudskim vestakom Cihlarz Zdenkom “aminuju” postupke lekara Interne klinike, te odbijaju sprovodjenje istrage jer bi po njima - tuziocima, odnosno “humanisti” Cihlarzu, Denis SVAKAKO UMRO!!? Koje li farse od tuzlanskog pravosudja i medicine.
U svakoj drugoj drzavi (normalnoj, pravnoj) slican “humanista” i "dr" bi se lose proveo, a sudski vestak sigurno vise ne bi bio “vestak”! U svetu se pacijenti odrzavaju u zivotu aparatima, a iskljucenje istih (eutanazija) se smatra ubistvom, te se kivicno odgovara. Posto BiH nije normalna pravna drzava, sto dokazuju njeni pravosudni organi, moj sin je bez ikakvih posledica - sankcija po lekare, preminuo pred njihovim bezbriznim pogledima, a prakticno je tri dana umirao na Internoj klinici UKC-a Tuzla! Niko ni prstom nije mrdnuo da mu pomogne. Niko mu nije HTEO pomoci! Kao da je bio na ulici, a ne u “slavnoj” tuzlanskoj klinici, za mene - crnoj rupi i sramoti Tuzle! A zastitnici UKC-a, tuzioci Tuzilastva TK tvrde : NEMA ISTRAGE JER BI DENIS SVAKAKO UMRO! Zalosno i sramotno, tuzioci i vestaci!
Interesantne su izjave nekih lekara Interne klinike, u razgovorima van klinike i naravno u CETIRI OKA, sta bi oni bili u stanju uciniti da se njihovom detetu tako nesto desilo! Ja ne bih prljala svoje ruke, gade mi se, ali cu se potruditi da im poremetim miran san, da ih stigne zasluzena kasna, kako se vise NIKADA i NIKOME ne bi desila slicna tragedija, zbog (ne)ljudskog faktora.
Za mene je KRIVICA lekara tuzlanske Interne klinike nesporna. U potpunosti cu zanemariti odluku tuzioca i misljenje sudskog vestaka, jer je ocito da su se udruzenim snagama, svojski potrudili zastititi "nedodirljive", velike face u UKC-u Tuzla. To je potpuno jasno.
Sto se tice BH pravosudja, zelim navesti jos jedan primer “azurnosti” sudova.
Vrativsi se s odmora ovog leta, u postanskom sanducicu zatekoh izvestaj o prispecu preporucene posiljke dana 25.06.08.godine na Denisovo ime. Naime, Denis je opljackan 2004. godine, a Opstinski sud u Tuzli cak 4 godine vodi postupak za najobicniju kradju u kojoj su akteri uhvaceni odmah, na licu mesta, sa ukradenim predmetima! Treba li ovde komentar? A sto se tice presude AKO ne ucini novo krivicno delo), tek da kazem da je za osudjenim nedavno raspisana medjunarodna poternica...
Pitanje je: koliko tek GODINA treba cekati PRAVDU u slucajevima koji zahtevaju dokazivanje krivice vestacenjem i saslusanjem brojnih svedoka? I to je nasa STVARNOST, nazalost.
Ne znam za ostale gradjane, ali JA ne dozvoljavam nikome da me pravi budalom! Bas nikome! Smatram da svaki pojedinac MORA da se bori za svoja prava, osnovna ljudska prava, za svoj zivot, zdravlje, svoju egzistenciju, da bude uporan i ne staje na prvoj prepreci.
Znam da ta borba zahteva dobre, jake zivce. Moramo se boriti sa svakodnevnom nepravdom, mobingom, ignorisanjem (na radnom mestu, u zdravstvenim ustanovama, opstinskim i komunalnim sluzbama itd.). Moramo se boriti za bolje sutra, moramo postovati SAMI SEBE. Ne smemo vise dozvoljavati da nas na svakom koraku prave budalama i glupim poslusnicima, pogotovo neke individue na “polozajima”, a u biti su “ljudske gnjide”. Ja cu se do kraja svog zivota boriti za (svoju) istinu i pravdu, a protiv korumpiranog pravosudja, pa makar do Strazbura. Necu odustati. Samo me smrt moze spreciti.
Jos jednu kratku pricu cu ispricati, a tice se mirenja sa nakaradnim stanjem u drustvu, cak i kad su pravnici u pitanju (bio Glavni tuzilac u Tuzli), a dokazala sam tom pravniku da se MOZE kad se HOCE i kad se istraje.
Negde 1998.godine medju prvima sam predala zahtev za otkup stana. Uz papire se trazio PS obrazac koji daje tadasnji SIZ stanovanja, kao i KC, geodetski izvadak lokacije zgrade. Nisam se slozila s pravnikom i direktorom firme da je MOJA obaveza prilaganje KC obrasca, te sam ostala uporna u tumacenju da je taj papir obaveza prodavca stana, odnosno moje firme. Nisu pomogla ni njihova uveravanja da ce mi refundirati tih 20-tak maraka. Sitnica jeste, ali princip je princip.
Na salteru Tuzlanske banke u centru grada (korzo) uplacujem za PS obrazac, a sluzbenica (inace moja komsinica) kaze kako moram i za KC uplatiti. Kategorici odgovaram NE, to mora firma, a ona ce meni "ma moras Nevenka, svi uplacuju". Ja njoj kazem : "neka uplacuju, ja necu, prodavac uz ono sto prodaje mora obezbediti pratece dokumente".
Tada se u razgovor ubacuje jedan gospodin, ne poznajem ga, i kaze "gospodjo, moracete uplatiti". Ja njemu ponavljam da nema govora, nece mene niko praviti budalom, toliko sam valjda pismena, logika kaze ono sto ja tvrdim. On meni : "gospodjo, ja sam advokat i drago mi je kad vidim da je neko uporan, ali ipak cete morati platiti". A meni puce film : "VI ADVOKAT i tako mi kazete? E, videcete, javicu vam ko je bio u pravu". Pitam kasnije komsinicu ko je gospodin, ona kaze advokat Sesenam Cosic!
Prosle su 2 godine. Iako sam medju prvima predala zahtev, stan sam otkupila, cini mi se, u poslednjoj turi. Ali KC izvadak je firma obezbedila, jer sam ja ostala uporna. Kasnije mi je pravnik rekao da misli da sam jedina u Federaciji, kojoj je firma platila KC. Opet napominjem, nije u pitanju bio novac, vec princip. Obavestila sam moju komsinicu da kaze Cosicu da sam ipak JA bila u pravu. Taj advokat, Sesenam Cosic, postao je (iako neslavni) Glavni tuzilac Kantonalnog tuzilastva u Tuzli.
Zanimljivo, zar ne? "Jaki" pravnici...
Sve se moze kad se hoce. Samo treba biti uporan (i u pravu, naravno). Pravda je spora, ali je ipak dostizna. Ja cu je docekati, u to ne sumnjam ni jednog trenutka.
Izbor komentara na isti post mog bloga na blogger.ba koji je najavio UKIDANJE 01.03.2015.godine:
"Uzas je to sto se desilo
meni je mnogo zao..
a i bijesna sam na doktore koji su tako neobrazovani...
nemaju obraza da kazu istinu
makar da se izvinu..
zato ce da gore u paklu u to sam sigurna..
Mora postojati pravde
bilo kad bilo gdje.
Znam da nikakve rijeci ne mogu vratiti vaseg sina.
Ali ja sam sigurna kad tad ce ti ljudi platiti
mozda ne od suda ili nekih visih kretena..
mozda im se jednostavno desi ono sto se vama desilo i vasem sinu"
Objavio/la camina 16. Decembra 2008. u 22:24
"bol koji osjecate razumljiv je. nazalost, vas zivot sad ima takav smisao kakav vam je sudbina dodijelila. ne zelim vas sazaljevati jer bi to za vas bio najgori feedback javnosti. predlazem vam da objavite online peticiju i nju reklamirate da bi sto vise ljudi je posjetilo, a u njoj sto konkretniji zahtjev (od koga sta konkretno trazite, pogotovo sto je propusteno). vjerujem da cete tako fokusirati paznju javnosti i velikim brojem potpisa natjerati nadlezne da postupe po konkretnom zahtjevu. uz vas sam, kao i milioni drugih gradjana ove, oprostite na izrazu, jebene nam, drzave u kojoj zivot ne vrijedi pisljiva boba, a oprati se od svake odgovornosti za novac moze. sretno"
Objavio/la Gost_728 16. Decembra 2008. u 22:24
"Meni smeta jer nisu uopce kaznjeni a krivi su.
Drugi sute jer se njima nije desilo
e pa ovo bgm moze svakom da se desi
ljudi trebaju oci da otvore i da razmisle.
a nasa je drzava je uzas.
i vlast sve je na nuli.
A samo cekam kad ce ti ljudi biti kaznjeni.
A znam da vi zivite za taj dan
ovo sigurno ne moze proci nekaznjeno"
Objavio/la camina 18. Decembra 2008. u 22:11
"Svaka Vam cast sto ste ovako javno odlucili da progovorite protiv doktora na ukc Tuzla.Strasno mi je zao zbog Vaseg gubitka i svjesna sam da ne postoje rijeci utjehe,koje bih Vam mogla reci.Vec dugo vremena trazim mjesto gdje bih ovako javno i jos kad bih mogla i vikala na sav glas,od muke zbog onoga sto sam ja licno dozivjela na ukc-u.Vec par godina sanjam doktora Mandzica koji me porodio i pri tome patio 18h,a da ne spominjem kako me udarao po butinama,i pregledao kao sto se ni zivotinja ne pregleda.Sok i stres koji sam pretrpjela od tog covjeka ce me pratit cijelog zivota.Samo zahvaljujuci Allahu sam sve to prezivjela,a mozete zamislit jos se hvale sa saradnjom sa zapadnim bolnicama a takvo nesto je nezamislivo na zapadu.Ja sam zivjela par godina na zapadu i u njihovim bolnicama je prije svega kultura ponasanja na zavidnom nivou naspram kulture nasih tzv.doktora,a da ne govorim o drugim stvarima.Nase doktore bi prvo trebalo nauciti sta je to etika pa ih tek onda slat da studiraju medicinu.Ovakav neobrazovan kadar ja mislim da postoji samo u Zimbabveu,a ko zna mozda ni tamo?Ja samo sigurno znam da ja dr.Mandzicu ne bi povjerila ni da kosi travu a kamoli da poradja zene.Izvinjavam se ako sam Vas zaokupila sa svojim problemima ali Vam ne mogu opisati koliko sam olaksanje osjetila kad sam ovu svoju muku konacno iskazala na ovaj nacin,iako su moji problemi nista u usporedbi s time sto se Vama desilo.Zelim Vam puno uspijeha u ovome sto pokusavate i iskreno se nadam da ce ljudi konacno otvoriti usta i pobuniti se protiv tzv.doktora koji su doktori samo kad im stavite nekoliko stotina eura u dzep i koji ne posjeduju ni trunku humanosti u sebi.Cast izuzecima,ali njih je tako malo da se ne primijete u ovom moru korumpiranih i gnjilnih idiota!"
Objavio/la odessa 18. Januara 2009. u 2:30
Ovaj blog posvecujem svom voljenom sinu Denisu koji je zbog pogresne dijagnoze preminuo na Internoj klinici UKC-a Tuzla 25.07.2005. god. u 26-oj godini zivota.
"GRESITI JE LJUDSKI, ALI U GRESKAMA USTRAJATI OBELEZJE JE LUDAKA."