Marketing
I OPET… KOLIKO KOSTA ZIVOT?
(post pisan 20.12.2008.)
Prosla je jos jedna godina, TRECA, u cekanju istine i pravde.
Drzavna institucija zaduzena za kontrolu rada pravosudnih organa ni da mrdne…
Prosla je godina od moje prituzbe - prijave protiv tuzilaca Kantonalnog tuzilastva TK Iveljic Ive i Koval Slavena, a VSTV BiH jos cuti.
U medjuvremenu predsednik VSTV-a Branko Peric odlazi na (“zasluzeno”?) novo radno mesto, a duznost novog predsednika preuzima Milorad Novkovic.
16.08.2008.godine, ponovo na Denisov rodjendan, upucujem novo otvoreno pismo – urgenciju VSTV-u, na ruke predsedniku Novkovicu. Ponovo je i dzambo plakat ispred “Merkatora” sa Denisovom slikom i pitanjem :
"I opet… Koliko kosta zivot? A istina i pravda?"
I opet… cekam… dokle?
Garagić Nevenka
--------------------------
(-------------------------)
75000 Tuzla
e-mail: ----------
tel. ----------
GSM :----------
Visoko sudsko i tužilačko vijeće BiH
Kraljice Jelene 88
71000 Sarajevo
Bosna i Hercegovina
n/r Predsjedniku VSTV-Milorad Novković
Broj predmeta UDT : 5453/07
OTVORENO PISMO – URGENCIJA
Poštovani gospodine Novković!
Pre tacno godinu dana, 16.08.2007.godine, ovako sam zapocela otvoreno pismo – pritužbu Vašem prethodniku Branku Periću, a protiv tužioca Kantonalnog tužilaštva TK Tuzla, Ive Iveljića i Slavena Kovala, zbog nesprovođenja istrage protiv lekara Interne klinike JZU UKC Tuzla.
Zbog pogrešne dijagnoze, nesavesnog lečenja, odnosno greške u proceni stanja pacijenta od strane lekara Interne klinike UKC-a Tuzla, moj 26-ogodišnji sin Denis Garagić preminuo je 25.07.2005.godine, nakon trodnevnog boravka u prijemnom prostoru pomenute klinike, takozvanoj dnevnoj bolnici. Prijavljeni tužioci NISU saslušali ni jednog svedoka, niti su uvažili elemente KRIVIČNOG DELA iz predočenih dokaza. Iz istih je nesporna POGREŠNA DIJAGNOZA, a zbog koje mom sinu nije BLAGOVREMENO pružena adekvatna STRUČNA pomoć. Aneurizma aorte se leci HITNOM hirurškom intervencijom, što lekari Interne klinike nisu znali, odnosno nisu hteli znati jer im je rečeno da se radi o teškom kardiološkom slučaju. Svojim nesavesnim i neprofesionalnim radom Ivo Iveljić i Slaven Koval štite kriminalne radnje, a meni uskraćuju pravo na pravično suđenje. Nažalost, novi Krivični zakon ne dozvaljava privatnim licima krivične tužbe. Zato očekujem da VSTV postupi po zakonima ove države.
Za proteklu godinu dana od VSTV-a, odnosno Vašeg prethodnika, odnosno Ureda disciplinskog tužioca (u potpisu Anđelko Marijanović, Glavni disciplinski tužilac) dobila sam samo Potvrdu prijema pritužbe datirane 16.08.2007.godine, primljene 17.08.2007.godine, a ista je pod brojem predmeta UDT 5453/07 od 23.08.2007.godine. Uz potvrdu prijema dostavljen mi je i primerak brošure, citiram : “koja nudi vrlo korisne informacije o disciplinskim procedurama i može pomoći da razumijete Vaša prava, ali i način postupanja UDT-a po Vašoj pritužbi”.
Svoja prava znam (kao i obaveze), a “korisne informacije” oštećeni građani mogu naći na internet stranici VSTV-a. Pomenuta brošura može oštećene građane samo odvratiti od namere da kod vas traže “svoja prava”, s obzirom na komotne, dugogodišnje rokove rešavanja pritužbi koje navodite u istoj. Pritužbe na rad sudija i tužioca u Bosni i Hercegovini se tako otežu u nedogled, pa nije ni čudo da ih je sve manje (sigurno ne zbog savesnijeg rada sudija i tužioca). Iznimku u ažurnosti VSTV-a čine “teški” slučajevi nesavesnog rada kao na primer zloupotreba službenog vozila u privatne svrhe (Slaven Koval). Da nije žalosno, bilo bi smešno.
Nemam nameru ponavljati razloge i detalje pritužbe, sve je jasno iz obimne dokumentacije koja je dostavljena pre godinu dana, samo želim Vas lično podsetiti na predmet koji Vaš prethodnik nije završio. Očekujem da se lično angažujete i ubrzate istražne radnje, te zahtevate od Kantonalnog tužilaštva TK sprovođenje istrage po službenoj dužnosti i podizanje optužnice protiv JZU UKC, odnosno lekara odgovornih za smrt moga sina Garagić Denisa. Dokazi su jasni i nesporni, samo je pitanje koliko su pravosudni organi Bosne i Hercegovine u službi svojih građana, prava i pravde.
Na kraju krajeva, postoji sud pravde i van ove države. Stoga, molim da što pre donesete odluku na pritužbu, kako bih mogla ispoštovati proceduru . Jasno Vam je da nemam poverenje ni u Vašu instituciju, jer poznato je da “riba od glave smrdi”, što znači, tužioci i sudije su nam upravo onakvi kako im dozvole nadređeni (VSTV), zar ne? Samo idealisti veruju da ovoj državi njeni građani nešto znače. Ja ne verujem, iz iskustva, nažalost.
U prilogu dostavljam :
1. Kopiju otvorenog pisma - pritužbe od 16.08.2007.godine,
2. Opomenu pred tužbu br.01/4-14-1-3327/07 od 29.07.2007.godine upućenu na ime Garagić Denisa od strane UKC-a (koja dokazuje svu drskost i sigurnost UKC-a u pruženu podršku kriminalu od strane tužioca i sudskog veštaka Zdenka Cihlarža),
3. CD – snimak 15-minutnog priloga BNTV sa izjavom tadašnje direktorice Interne klinike Nade Pavlović Čavić kako (NI)su “učinili sve” i kako “svako mora od nečega umreti”. Nebulozniju izjavu ne bi dala ni potpuno nepismena osoba. Pa kako su doktori mogli učiniti “SVE” što je u njihovoj moći kad su potpuno promašili dijagnozu? U UKC-u Tuzla je, očito, svašta moguće!
P.S. I ovo otvoreno pismo, kao i prethodno dostavljam medijima.
S poštovanjem !
Podnosilac pritužbe :
___________________________
Nevenka Garagić, rođ. Manojlović
Tuzla, 16.08.2008.god.
(Denisov 29. rođendan)
Post je objavljen 15.02.2015. u 14:36 sati.