Kako je Blogger.ba najavio gasenje 01.03.2015.godine, odlucih da svoje dugogodisnje pisanje o svom sinu Denisu nastavim ovde. Prethodno cu hronoloski poredati ranije postove sa prvog bloga na kojem sam pocela pisati 2008.godine.
Mrzim svaki 25-ti datum u godini.
Mrzim broj 25, mrzim ga od 25. jula 2005. godine.
Mrzim dan 25-ti kad moj sin zauvek ode od mene, od tate, od brata, od rodbine, od prijatelja… Dok ovo pisem (25.12.2008. godine, 00:23), u ovo doba pre 41 mesec, srce moga sunca je jos uvek kucalo.
A imao je samo 25 godina.
I voleo je praznike.
Voleo je obilaziti drugarice i drugove za bajrame, bozice, voleo je otici na ponocku…
Voleo je poeziju i tuzne melodije, posebno "Zajdi, zajdi jasno sonce".
Voleo je "Besmrtnu pesmu" i Radetovu izvedbu stihova "Cekaj me"…
Denisova omiljena pesma...
Nasla sam je u njegovom racunaru, tekst je snimljen u maju 1999.godine...
Cekaj me sine moj, ja cu sigurno doci …
Za prvu godisnjicu 25.07.2006. godine Bukovcicem, mestom vecnog Denisovog pocivalista, razlegli su se tuzni zvuci klarineta sa Denisovom omiljenom melodijom "Zajdi, zajdi…"
Izbor komentara na isti post mog bloga na blogger.ba koji je najavio UKIDANJE 01.03.2015.godine:
"vidio sam link ovog bloga na blogu nefs.blogger.ba
ovo je stvarno pretužno i nema riječi utjehe kada se dijete izgubi
čuvajte sebe i uspomenu a stalno govorite o istini da se ne zaboravi
jer time spašavate živote druge djece i radite dobro djelo za sve nas"
Objavio/la Gost_4949 nermin 26. Decembra 2008. u 12:55
Ovaj blog posvecujem svom voljenom sinu Denisu koji je zbog pogresne dijagnoze preminuo na Internoj klinici UKC-a Tuzla 25.07.2005. god. u 26-oj godini zivota.
"GRESITI JE LJUDSKI, ALI U GRESKAMA USTRAJATI OBELEZJE JE LUDAKA."