Stigao u udaljenu tvrđavu Legije stranaca u pustinji novi komandant. Ađutant ga provodi naokolo i pokazuje mu čega sve ima i gdje je što:

- …a ovo su spavaonice za legionare… ovo je kuhinja… ovdje je skladište municije…

U najdaljem uglu tvrđave nalazila se štala u kojoj je bila jedna mlada deva.

- A ovo je… hm… kako su legionari svi muškarci… pa kada kome prigusti…kad više ne može izdržati… Ja sam zadužen za raspored kada tko dobiva devu na raspolaganje.

- Iiiiiik! - poviče novi komandant. - Odvratno! Odurno! Gadno i gnjusno! Ne želim više ništa čuti o tome!

No nakon mjesec dana zagustilo i komandantu, spermići mu navrli na uši. Pozove on ađutanta:

- Hm… ovaj… ahem! Ona deva… kad je slobodna?

- Nema problema, komandate! - salutira ađutant. - Vi možete i preko reda!

I ode komandat u štalu s devom. A ono, deva prekrasna. Duge noge, meko krzno, velike oči i duge trepavice, sva miriši. Vidi se da je dobro paze i maze.

Komandat raskopča kaiš, skine hlače, prikuči stoličicu na koju se uspne iza deve, prihvati je za bokove i udri! Praši on, praši, a ono - aaaaaaa, slatko! - iiiiii, sočno! - u, toplo, glatko i vlažno! - pa se deva okrene i pogleda ga onim velikim očima s dugim trepavicama, aaaaaa! Vidi komandant da nije bez veze Prorok proglasio deve i kamile svetim životinjama.

U međuvremenu, ađutant se ispred štale zabrinuo što komandant radi toliko dugo unutra, pa otvori vrata, uđe i zatekne svog nadređenog kako stojeći na stoličici sa spuštenim hlačama furiozno praši devu pod rep; bijela stražnjica mu samo bljeska u polumraku štale.

- Pobogu! Što to radite?!

- Kako - što?! Kako što?! Kako?! Što?! - nije se mogao snaći komandant što ga to ađutant pita niti se zaustaviti.

- Mi uzmemo devu i odjašimo u selo dvadeset kilometara dalje, ondje postoji javna kuća…