MOJI SUSRETI SA DUHOVIMA
Davno je to bilo, kad je 1.8.1983. u prometnoj nesreći nastradao jedan dečko sa kojim sam hodala 2 godine prije toga, izgorio je u požaru, a 10.8.1983. je umro, jako sam ga voljela, iako smo hodali samo 4 mjeseca, na mene je ostavio dubok i neizbrisiv trag.
Došla sam na njegov pogreb, bila sam na kraju kolone i kad su se svi razišli, ostala sam gledati, dok su grobari spuštali lijes u grob, suze su mi tekle i rekla sam:
„Za mene ti nikad nećeš biti mrtav, za mene ćeš biti živ i za mene su tvoje tijelo i duša iznad zemlje.“
Otišla sam doma i svaku subotu sam odlazila na njegov grob i ostavljala sam samo jednu crvenu ružu, dugo sam tako išla na njegov grob i na kraju više nisam, jer sam srela jednog čovjeka, koji mu je fizički bio jako sličan i udala sam se za njega (moja velika greška!).
I tako, jednog dana, u sumrak, vidjela sam duh tog pokojnog dečka: stajao je u mojoj kuhinji, onakav kakav je bio dok smo hodali: sive hlače, siva majica i gledao me, trgnula sam se i on je nestao.
Nakon toga sam imala još par takvih susreta, a odavno mi nije došao ni u snu ni na javi.
Isto tako sam nekoliko puta u stvarnosti vidjela i mamin duh, pričala sam o tome nekim ljudima i dobila sam feedback da se to događa.
