SAMOĆA U OČIMA

30.11.2020.



slika: digital artist https://www.facebook.com/realengo.marcos/


Neoprostiva tuga ne jenjava,
klizi mojim ramenima, steže,
ostavlja tragove neizbrisive,
a mislio sam pobediću sebe,
izdržaću ovaj lom
i oprostiti svu samoću u očima.

Idem u susret vetrovima
koji cepaju moje grudi,
svaki zrak sunca doprati
i bez radosti dane šaljem
u vreme nepovratno, izgaženo.

Mogao sam poslušati bezbroj reči,
želeo sam da verujem
samo u dodire kao svila
što ostaše uklesani
pod kožom života.

Davno je zablistala
svaka kapljica zore
gurajući u snove sve svoje boje,
a ova pustoš podeli meni
i prosu pred noge istinu
u koju ne verovah nekada.

U ćutanju nađoh sebe
duboko prezirući laži očiju tvojih
i svaki trag što me vraća i okreće,
da gledam i čekam vreme
koje je prošlo pored mene.


Milica.V

daleka istina

27.11.2020.



slika: digital art


Ruke su mi ostala drhtave
pobeđene bolom u borbi za slobodom,
neiskusne oči ne štedeše nijednu suzu
razapetu između teških dana,
a u zori je uklesana jedna večnost.

Ostade slomljena
jedna pesma nikad ispevana
okupana nekom tišinom
donesenom na krilima izdaje,
a ova duša široko hoda
izgubljena u svojoj stvarnosti
kao tuđa, duboko bačena
u jednu bezdan,
u jednu samoću.

Radost je ostala
u nekoj senci izmučenoj
koprcajući se da nađe, da dostigne,
da ponovo jedno lice ozari
i ne znam...ne postojim,
sumnjičavo nestajem zgažen
i u prošlost zatrpan.

Sanjam tuđe snove,
gledam tuđe nebo,
živim svoju sudbinu
daleko od istine.


Milica.V

KAMEN STRAHA

17.11.2020.



slika: digital art


Mnogo je reči opisivalo vreme
kružeći kroz jutra i noći
trežeći u zraku i tami svaki smisao
kuda je moglo naopako krenuti
svako svitanje i smrknuće dana
što si iz očiju svojih cedila,
a negde tiho želela,
da je sve nekako drugačije, sjajnije,
bez bola u svakom nestajanju
onoga zbog čega se
mnogo u sebi zapitasmo.

Tako su ostali
neizbrisivi tragovi svakog mirisa
koji je u meni budio želju
večno drhtavih drhtaja
i treperavih noći
koje su obavile
svo vreme našeg vremena
u kome niče žalost
i osamljena razbacana
senka prošlosti
pa kao kamen temeljac
u srcu se zapeče bol,
a ni samoća je ne istera
ni suza je ne ublaži
dok dišem onako
kao nikada do sada
uz prigušeni jecaj,
jer bojim se straha.


Milica.V

S E N K E

10.09.2020.



slika: digital art


Kada prođe vreme
ispraća svaki dan
i ostavlja za sobom fleke
umazane po zidovima zaborava
koji se ne da zaboraviti.

Gmiže i puzi kroz sećanje
ispred svakog koraka
lažne pobede
i svaki je dan isti,
curi kao voda,
otiče izvorom
jednoličnog života,
a ta suza štipa i boli
baš na mestu
gde su počele godine,
da se pišu.

Te godine mokre SU od suza
i teške od uzdaha,
jer sećanje ne jenjava,
tu je i bdi,
osvaja i oduzima
volju za borbom,
da prolaznost ima prošlost.


Milica.V

UMORNO ĆUTANJE

02.09.2020.



slika: digital art


Nekada sam sreću nizao
i pakovao u zenice tvoje
zadovoljan i radostan
verovao samo u istinu
koju sam uzimao
iz tvojih pogleda,
sačinio svoje vreme od trenutaka
koji su trepereli vazduhom,
dok sam sa tobom delio
svaki tren grehova
kroz koje sam plivao
ne sluteći da čin krije strahove.

U vreme naše sreće
spremalo se nevreme
neko čudno u tvojoj tišini,
klonule su mi oči
prateći lažni sjaj,
čekajući da nikne seme neke nade
kroz koju sam sagledao
sve srećne trenutke
u kojima sam jedino
istinski bio živ,
klizio je niz naše živote umor
koji se skrivao
iza svih prećutanih reči.

Sve je postalo
tiho umorno ćutanje.


Milica.V

OTKUCAJI VREMENA

06.07.2020.



slika: digital art


Ruke je ispružila prema suncu
kao da traži spas od vremena,
kao da želi pobeći
od sebe same.

Iz sklopljenih očiju
tekle su teške suze,
suze sećanja na vreme
koje je ostalo zgrčeno
i puno bola
u njenim grudima.

Uzdahom je kroz tišinu
razgorarala sa nekim
njoj najjasnijim i najpoznatijim,
u svojoj samoći
živela je kao senka
lutajući kroz prošlost
u jasnim slikama izgubljena,
dok je duboko ćutala,
oči su njene bile nemirne,
govorile su hiljadu jezika i hiljadu priča,
malo je njih to razumelo,
a nije se ni trudila,
da bi bila shvaćena,
živela je pesnički život
posebnih umetnika
koji govore onako kako osećaju,
skriveno i istinito.

Njen svet je ličio
na raskoš, nežnost i čistoću
koju samo mir i tišina pružaju
ni korak napred niti nazad,
baš tu u svojoj samoći
osluškivala je samu sebe
svakoga dana,
ispruženih ruku
želeći da dodirne sunce.

Bila je blizu, tako blizu
ostavljajući tragove
otkucaja vremena,
tragove prolaznosti.


Milica.V

VEROVAO SAM

20.06.2020.



slika: digital art


Verovao sam,
da su tvoje oči
dolina mira,
da su tvoji osmesi
žubor spokoja,
verovao sam
u tvoje ruke
pune igre i radosti
i bio sam srećan
u tom pruženom životu
gde su nemiri
hranili moju čećnju,
dok sam u prolaznost gledao
kao zadnju stanicu
moje starosti.

Verovao sam
u sjajne zore,
u nova sigurna jutra
prošarana mirisom tvoje kose
po mojim grudima,
verovao sam
u tvoje sigurne korake,
poznao ih bez slutnje i zebnje,
da češ ikada okasniti
i svratiti u moj svet,
svet ispunjene sudbine.

Verovao sam
u tvoje ćutanje
puno naše muzike i zvuka
koji se tišinom širio
i uvlačio me u tišinu
iz koje nisam želeo
da se spasem,
duboko u sebi
šta sam živeo,
potajno gajeći nadu,
da je svet mali,
ako se u iskrenosti
živi i diše
i poslednji uzdah
mirno na dlanove
sudbine spusti.

U sve sam verovao
ne sluteći da sam živeo
kraj od samog početka.


Milica.V

ZIDOVI HLADNI

31.05.2020.



slika: digital art


Ceo svoj život sam
u tvoje ruke spustio,
poverio ti svoje misli
i svoje čežnje,
pažljivo birao poglede
i iskradao iz vremena
kapljice topline
prosipajući ih po tvojim očima.

Čuvao sam za tebe
najlepše boje
svih mojih uzdaha
koje si u kosi osećala,
voleo sam kada
čujem tvoje korake
pažljivo po ivici
mojih snova si šetala,
nosila sve radosti
na drhtavim usnama.

Želeo sam da budeš i ostanes
muzika moje tišine
iz koje ne umem,
da se spasim,
maštao da me jutrima budi
sjaj tvoga oka,
da ga dodirnem osmehom
i ostanem spokojan.

Želeo sam...
sve su želje u meni
sagorele svaku nadu i verovanje
u koje sam se kleo,
tiho, najtiše nestaje i prestaje
sve što je sreću u meni gradilo,
pritisnut hladnim zidinama bola,
da razgrćem samo tragove
onoga što je od nas ostalo.


Milica.V

NE PONOSIM SE

29.05.2020.



slika: digital art


Ne ponosim se ja
što kao čovek nestajem,
postajem niko,
ničega vredan,
savladan od samoće,
uvučen u žal,
jedino danas to ima
smisla za mene.

Nešto je nekada
u meni radošću pevalo
i svaki je tren
u nemir moju dušu umotavalo.

Moji su osmesi postojali
i prosipali se samo
po dlanovima što me
toplinom okupaše.

Ne ponosim se
tom ljubavlju
koja nikad nije
ispisala ništa drugo,
osim grča i bola,
skamenjeno lice ostavila,
zrak iz očiju
na pola izlomila.

Kada sam bogat bio čežnjom
nedostajanjem gorkim
kao pelin goreo dušu
samo da dotaknem te
blizinom na tren.
tiho kao mesečev sjaj
što miluje noći.

Ne ponosim se
priznanjm onoga
zbog čega nisam kriv
noseći nesreću oko vrata
i ovu tišinu čeličnu
što obruč zateže i guši,
pritiska moje ruke prazne.

Želeo sam da živim
i da putujem kroz snove
koje smo sanjali u dvoje
na našem jastuku
iza zatvorenih vrata sudbine.


Milica.V

IZA SJAJA

20.05.2020.



slika: digital art


Želeo sam,
da ukradem malo vremena
koje nije zapisano nigde,
osim mojih pogleda,
da dodirnem nešto
što niko ne ume,
da ispišem rečima
slike svakog trena
u koji sam krišom gazio,
zatvarao za sobom prolaznost
i nagovarao vreme da stane,
da se zaustavi sva bol
koja u meni niče
svaki put kad duša zadrhti,
gazio ponosno,
jer živim ljubav.

Ne, nije važno
što me gutaju gresi
i što zaboravljam,
da ne smem dotaknuti
taj lik u ogledalu,
moja je duša izabrala,
da bude i ostane
nečija, tuđa, nemirna i tiha.

Želeo sam da ukrotim snove
i sve boje u tvojim očima,
da razlijem u nekom minutu laži,
dok sam istinu skrivao
tu negde iza sjaja
kojim sam svoje puteve svetlio
tražeći izlaz i mir
u tvojim rukama.

Pukle su moje tišine na pola,
još tragam za izgubljenim snovima,
lutam, dok me sve izrečeno podseća,
da sam izubio ponos
i postao nepoznat svom osmehu.


Milica.V

DODIR KRAJA

01.05.2020.



slika: digital art


Pod ovim nebom
nema mesta za sve oči,
za poglede koji se traže
i nikad ne nalaze.

Celo moje biće umire
u blizini koja me nekad
snažno grlila.

Sram i stid i nesmelost
ne daju mi,
da uplovim u oči
koje me štitiše.

U blizini ostadoh dalek,
srcem zaleđen,
moj spokoj i moja duša
svaki dan udaraju u zid,
a spavah na tim grudima
slušajući neko srce kako živi.

Osećam strah u ovoj tišini
gde se naša nebesa razdvojiše
i osmeh zatrpaše lažni zraci
po kojima gazim...

Stojim u svom životu kao stranac
blizu sreće koja me grlila,
ništa ne mogu dotaći,
da mi je bar da dodirnem kraj,
to mesto gde se duša precepila.


Milica.V

UMEO SAM

20.04.2020.


slika: digital artist


Umeo sam samo
da putujem kroz tvoje snove,
da budem nem,
da budem drugačiji,
bez trzaja na tvoje zvuke radosti.

Umeo sam da čekam na pogrešnoj stanici
bez prepoznavanja svega onoga
što već sam video i voleo.

Umeo sam da postojim hladan
kao nadgrobna ploča
nad svakom suzom tvojom.

Umeo sam samo da tiho tražim
sve tvoje u tuđim likovima.

Umeo sam da sačuvam svoj ponos
od tvoga molećivog osmeha,
a znaš jednom si me već izdala.

Milica.v

prećuti...

26.03.2020.



slika: digital art


Ako te pitaju o meni
prećuti moje ime,
jer bojim se ponestaće ti glasa
i nećeš ga izgovoriti do kraja.

Prećuti, ali sačuvaj ga
od zaborava,
spomeni ga šapatom
samo kad sam si,
jedino ću tako čuti,
da dozivaš me.

Jedino šapate tvoje
najjasnije čujem,
a ako ti kažu,
da prosjakinja sam,
prećuti siromaštvo duše moje,
jer bojim se ponestaće ti snage
i zaplakaćeš nad sudbinom mojom.

Jedino tako ću znati,
da isti smo postali,
da isti smo ostali,
jedino suze tvoje znaće,
da govore, da prosjaci smo
u duši postali oboje.

Ako ti jave,
da umrla sam
prećuti jecaj, prećuti bol,
jer bojim se da će tuga,
da savlada te i ubije
kao mene moja.

Upleti u kosu moj lik
i prećuti svima,
da nosiš me uvek sa sobom..

Dođi, priđi mi...
reci mi tad
i isplači mi sve,
tu na grobu mom
ostavi krik i suze sve
biće lakše ti,
da pređeš put
dalje bez mene..

...i opet posle prećuti sve...


Milica.V

KAP PO KAP

16.03.2020.



slika: digital artist


Ceo život sam osećao neku tugu,
nikada nisam bio
oslobođen od tog osećaja,
skriveno, duboko negde u duši
osećam tu teskobu,
uvek se kap po kap
doliva i kalemi,
nadograđuje i drugačije
deluje na mene.

Komora za sreću
samo sadrži tragove
onoga što me ujedalo,
nema jednog istinskog osmeha,
možda i postoji negde
u gomili svih lažnih,
više se i ne sećam,
ali vreme nije stalo,
nije sačekalo tu moju radost,
da zablista,
da u samom sebi vidim pobedu.

Barikade za moje korake
još stoje uspravno,
usporavaju moje kretanje,
da što pre dosegnem
u neka netaknuta polja svih istina
gde su osmesi simbol
onoga što duša živi,
gde je svaki šum
sreća onoga što sluša i razume,
da svaki uzdah nešto znači.

Nisam uspeo
da pogledom okrznem zrak
koji me tražio i molio
na dlan da ga prihvatim jedan tren.


Milica.v

MINUTI ŽELJA

10.03.2020.



slika: digital artist


Nisam od tebe tražio reči
u vreme ćutnje duboke,
tišine slomljene od čežnje.

Sakrivala si se
ispod plašta grehova,
dok sam ukaljan u tvojim lažima
ostao da čekam te.

Nisam od tebe izmolio priznanje
u vreme tvojih slabosti,
osmeha bojaznih i sramnih.

Okamenjena u svojim mislima
ćutala si u strepnji smrznutih suza,
dok sam zarobljen u minutima želja
čekao tvoje šapate.

Nisam od tebe umeo da odem
u vreme izdaje ponizne,
krala si vešto toplinu sa mojih prstiju,
drhtavih usana ostavljala tragove
po rečima koje si dugo čuvala,
dok sam lutao po nepoznatoj tišini
umoran i zarobljen u senci istine
tvoje korake opet očekivao.


Milica.v

istina u tišini

27.02.2020.



slika: digital art

Hiljadu puta sam sedeo
preko puta istine,
onako oči u oči
sa punim pravom,
veći deo nje me je boleo
svaki put kada mi se
sručila u lice rugajuci se,
bahatila se, dok je po duši tabala
i tumarala znajući,
da me do koske boli.

Nije zazirala,
da me oslobodi i poštedi priznanja,
da još uvek živim bez slobode,
da kažem sve ono
što je u meni teret preteški.

Činjenica je opet lice istine
koju verujem da ću prevazići,
možda nekada,
onda kada budem pobedio
sve ovo zamrlo u tišini,
kada budem očima gledao,
a srcem odlučivao,
onda kada ne budem osećao
razliku između vremena
jednog osmeha i jednog dodira,
onda kada ne budem mario
za onim što mi je pogled pobedilo.

To je istina,
da istina umire..


...milica.v

oprosti što ti opraštam

05.02.2020.



slika: digital art

Ako sam ikada učinio nešto pogrešno
u reči ili postupku, izvini,
nisam želeo da te povredim
na bilo koji način.

Oprosti mi, što još uvek sam tu,
između pogleda i osmeha,
u trenu bezbojnom bez dodira.

Ako ikada ugledaš i prepoznaš
neku čeličnu ćutnju na mom licu,
prolaznost je zaboravila
na sve tragove istine.

Ne ljuti se što još uvek
uzdahom kitim sećanje
u onom trajanju gde bilo je sreće
i što zaborav nema mesta
za neke nove korake,
za nove puteve kojima bih pošao.

Sve je još uvek pesma nedovršena
o jednom osmehu na usnama,
o jednom setnom pogledu
i usamljenom svitanju.

Za sve to ti izvini,
a ja ti opraštam
svako ćutanje i svaku bol,
povređen od reči,
odrekao sam se
svakog osmeha u dvoje,
nestao sam kroz vreme,
da bih ispunio želju tvoju jedinu,
da budeš sama i beskrajno tiha.

To si od mene tražila
i sve u meni zaledila,
oprosti što ti opraštam.


...milica.v

MIRISI TUGE

25.01.2020.



slika: digital art

Još ti pišem i čekam,
da tvoja tišina progovori,
usamljen razbijam ovo trulo vreme
i tako tih negujem misli jedinom željom
u koju i povređen verujem,
još osećam i borim se
sa spostvenim uzdahom
što sam ponovo dozvolio,
da budem zgazen i odbačen
od nekog trajanja
u koje sam se kleo.

Usamljen u sobi vremena
vajam tvoj lik i svaku crtu
naše sreće pažljivo iscrtavam,
na svaku liniju dodajem uzdah
kao tačku na kraju svake ispisane misli.

Tražim onu vedrinu
što je osmeh pojela onog dana
kada je i treptaj postao težak,
razvlačim vreme boreći se protiv zaborava,
ugušen sačinjavam tvoje biće
od onoga što mi je ostalo,
a vreme prolazi,
guta i briše moje osmehe.

Nečujno prolazim pored sreće
koja stoji zaglavljena između dodira,
samo je ona bila stvarna
u svakom trenu koji sam živeo,
ali je krila mirise tuge svaki put
kada si se nadala,
da večnost nema svoj kraj.


...milica.v

VOZOVI

24.01.2020.



slika: digital art

Uvek povređen tražim neki odgovor
na sebi postavljeno bezbroj pitanja
i kao krivac osećam se krivim
pa ništa od odgovora ne nalazim.

Vrtim se u začaranom krugu svog bola
i samo iscedim suze
kao žal da moglo je
bolje, drugačije i lepše.

Bez jasne reči prihvatih neku tisšinu
na koju moram da se naviknem,
bez pitanja kako mi je u njoj,
a naučen da volim i da postojim
kao svetlo na kraju tunela,
polako se gasim bez reči utehe.

Nestajem u vidu magle,
pristajem na poraz,
iako to nisam želeo
i slomljen na obećano
tražim izlaz iz večitog sivila.

Pun grehova,
opet želim i borim se
za jedan osmeh,
da obučem prividnu radost
i odložim kraj
za neki lakši trenutak.

Verovao sam da vrednost negde postoji
kao trag za korak napred,
sa mislima dočekivao svaki novi dan,
da neko čeka na moje dodire poput svile.

Previše snova sam snivao,
tuđih i nedodirljivih i nisam osećao,
da su svi snovi tako daleki
kao vozovi koji odlaze sa putnicima.
koji boluju i putuju u jednim smeru,
smeru prema istini da kraj postoji.


...milica.v

ZA DVOJE

23.01.2020.



slika: digital art

Neću dozvoliti da ovi tragovi bola ikada izblede,
nestanu iz mojih očiju senke što me bude,
još uvek uplovim u osmeh nadanja,
da će sve biti kao ranije
kao pesma u kojoj čuvam dodire vremena za dvoje.

Neću pustiti suzama da zasuše i stanu
ne mogu iskrenost da ubijem i izbrišem
sve reči kojima sam živeo svaki dan novi uzdah,
još uvek negde sanjam da postojim
u večnu tajnu uvijen zbog grehova punih istine.

Neću moći da gazim dalje, slomljen i povređen
podignute glave čekajući zaborav
koji se ne da dotaći,izmice i ne postoji,
još uvek gledam kroz daljinu
gde je sve bilo u očima drugačije, stvarno
kao sjaj koji traje u jednoj sreći neprolaznoj.

Neću nikada reći drugima
da si bila sva moja bol neizrečena,
moja muzika za radost koju nisam doslušao,
ostala si jedino shvaćena dok plivaš tišinom,
usamljena, bez reči u bolu za dvoje.


...milica.v

LAŽNA ISTINA

19.01.2020.



slika: digital art

Možda je neko tako daleko srećan,
možda je neko tako blizu pun bola,
ja to ne prepoznajem,
jer moje lice je moje lice
ne živim tuđi bol niti tuđu sreću,
živim od svojih osećanja daleko od svih
u sebi napušten i sam.

Zivim svoj poraz za svoje dane,
u tišini koja je preglasna za svu tugu
što u meni navire i prelazi
moje mere izdržljivosti u duši.

Sve je tako prazno u pogledu,
pusto kao daljina koraku teška,
ali opet živim u nadi koja se budi
u nekom dalekom suncu
izmišljena samo za ovu tišinu
u kojoj tonem, tonem na dno,
a možda je u ovom vremenu ljubavi i bola
sve postalo lažna istina za verovanje.


...milica.v

TRAG SREĆE

18.01.2020.



slika: digital art

Malo mi je trebalo
da srečan budem,
jedan tren i mrva ljubavi,
da mi osmeh sija
kao ogledalo
i oči u radosti trepte,
malo mi je trebalo,
da dosegnem mislima
tako daleko,
lepa reč i nežnost treperava.

Sve je tako malo
u zrnu sreće,
a mnogo u bolu
što stoji, traži i sluti,
da zauvek je negde
u beskonaćnosti ostao
tvoj osmeh urezan i neizbrisiv.

Tvoja svaka reč
još odzvanja u mojim mislima,
očekujem i još čekam,
da vrati se sjaj
iz tvojih ociju,
da me dodirne nežno
po licu i kosi.

Malo mi je trebalo,
da osetim sreću,
da živim na tvom dlanu
onu večnost
koju smo zajedno ćutali.

Nekuda se prosu i rasprši
na sve strane
naše vreme istine,
da mogli smo
korak dalje uzeti od sreće,
tako malo je trebalo
za naše osmehe
koje smo uvek razumeli.


...milica.v

PLES SUDBINE

28.12.2019.



slika: digital art

Kao kapljica sreće
koja klizi niz ogledalo
i za sobom ostavi
trag bolan i neizblediv,
moje jutro je
sumorno i bolno,
skriveno negde iza stvarnosti,
krije samo iskru žara
i zelje neke daleke,
daleke kao beskraj.

Na mojim dlanovima
tuga neizbrisiva,
puna nemira i nemoći,
da nekuda istekne
u neke svodove večne,
da nestane sa linije ove sudbine.

Tišina okamenjena
nikuda ne odmiče,
živi, ali i sluti,
da kraj se nazire
jednom osmehu što nikada
ne izbi na usne umorne,
osta' u ćutnji dubokoj,
da vlada i dane pretvori
u čežnju najtežu,
onu koja traži odgovor,
da gresi nisu namerni.

Sve je u meni teret pretežak,
sećanje mi u očima živi,
puno trena i nade,
da moglo je drugačije biti,
trajati kao neka muzika tiha,
muzika za ples ljubavi i istine.

Produžimo vreme,
mi bili smo u nekom svetu
bliski i znani,
u pogled uvili svaki drhtaj
jednog neostvarenog sna,
ostali bez osećaja,
da odigramo taj ples,
ples sudbine.


...milica.v

SENKA STVARNOSTI

22.12.2019.




slika: digital art

Poželim da odem u neki mir
gde sve je drugačije,veselije,
gde osmeh ima svoje razloge,
da živim istinu ovoga
što u duši pritiskam,
hiljadu reči u jednom danu,
ali nem sam i tih posatao
kao ova hladnoća što me steže,
čupa iz srca sve
što tajno skrvah od dodira
bilo čijih ruku.

U svojoj jednostavnosti
bio sam jednostavno tih,
živeo svoj svet iluzija,
voleo svoju pustoš u duši
misleći da bolje ne postoji
i tako sâm nisam brojao dane,
svaki je isti, klize i odlaze,
ostavljaju tragove čiste i nevine
pune istine da život je
kao kula karata.

Boleo sam svoju bol
na dostojanstven način,
iscrpljen i usamljen tražio izlaz
iz svih laži koje su me proždirale,
bezeci od samog sebe
uplovio sam u neke
dlanove nežne i meke,
željan dodira opekao sam
svoje srce i dušu izgoreo,
u drhtaje uvijao svako svitanje
ne sluteći da sam ušao
u okove teškog nedostajanja.

Postajem senka
jedne stvarnosti.


...milica.v

CRNI SNEGOVI

20.12.2019.



slika: digital art

Postali su ovi dani k'o olovo teški,
dugi i bolni kao crna večnost,
a u meni samo žal živi,
da je istina uplovila u svoju luku
i nalazi ono što kraj se zove.

Postale su ove noći kao rane bolne,
duge i tamne pune tišine,
a u jutrima samo jedna reč živi,
da je sve tako hladno kao snegovi crni,
veju ono što čežnjom živi.

Postalo je sve oko mene sivo i mračno
upija svaki zrak i neda mu na lice umorno,
a ja kao besmrtnik tražim u ovoj tišini
samo verovanje da me bol ne slomi
i plivam u sebi izmučen od čekanja.

Postalo je sve tako tiho i mirno,
dok oči te traže u nekoj daljni,
želim da ostaneš u mojim očima
ono zbog čega sam te zavoleo,
bar pogledom da te dodirujem,
nedodirljivu i daleku.

...milica.v

KOLIKO?

16.12.2019.



slika: digital art

Koliko je tragova
ostalo za mnom?

U svim danima
tihim i teškim,
u onim jutrima
što oči štipaju
ne želim da svane,
a u očima sviće,
u osmehu lažnom
i utrnulim usnama
što u nemosti govore.

Koliko su koraci
teški i slabi
što gaze u pravcu cilja
punog strpnje i drhtanja?

Kada požele,
da dosegnu i dostignu
puteve neke tuđe sreće,
uzimaju i kradu neki skriveni
beg od istine.

Koliko su noći
načete i hladne,
dok ruke te traže prazne,
samo bol nalaze,
drhtaji silni
puni čežnje umiru,
nadaju se i ne prestaju,
da žive ispod kože?

Koliko treba,
da kažem i isplačem,
samo da bih ušao
korakom u jednu istinu.

...milica.v

NISAM TI REKAO

03.12.2019.



slika: digital art

Nisam ti rekao da odeš
onda kada sam možda trebao,
gazio sam sve dublje i dublje u tvom srcu
tražeći nešto svoje.

Našao sam želju i bol
koja i mene proždire,
u kojoj živim svoju usamljenost
kao kaznu najgoru.

Čekam dok sat otkucava
istu želju sa buđenjem
svake daleke zore.

Dugo si tu,
predaleka i prepuna sete,
dotaknem te ponekad prstima
i ostanem razapet
između stvarnosti i snova
vukući svoj život
samo kroz tvoj pogled.

Tvoji su dodiri pleli drhtaje
uvek kada si živela moje vreme,
tiha, pogledom si me molila
za još jedan zagrljaj.

Ogledao sam se u tvom bolu
što si u očma skrivala,
nisam ti rekao da odeš
onda kada si me najviše bolela.

...milica.v

SJAJ U TAMI

01.12.2019.



slika: digital art

Sručila se tama
kao bezdan po mojoj duši
i uzima onaj zadnji trzaj snage,
kada nedostajanje prelazi
u bol nesnosnu i trajnu
i onda kada pomislim,
da život nema milosti,
okrzne me sjaj
u mojoj tami kao znak,
da načinim još jedan korak bliže,
tako bliže između osmeha
i jednog zagrljaja
gde sve prestaje,
a počinje novi početak
mog uzdaha.

Čekam da zasija
na mojim dlanovima
ona zvezda skrivena,
pritisnuta i zagušena
moranjem bolnim
što ćutanje se zove,
da u tvoje ruke
svoj život sručim
i ostanem u tom miru
vezan samo jednom istinom,
da nazad ne želim.

Negde ispred nas
putevi su koji čekaju
naše tragove.

...milica.v

REČI ĆUTNJE

24.11.2019.



slika: digital art

Proci će vreme,
utihnuće želja
umorena i spotkačena,
na pola zastala,
negde sama trnjem okovana
i onda kada se
pritisne bol najjače
rukom sudbine,
izazvana suza teći će
kao kap istine,
da nešto je bilo,
želja i žar.

Teći će vreme kao reka,
neće stati niti presušiti
kao ova bol što ne prolazi.

Svaki je minut
za udisaj nevažan,
siv i ogrubeo
na svaku molbu i glas,
a nekada je značio.

Proći će vreme,
odlaziće u nepovrat,
kao reči što smo prećutali
ne znajući da to najviše boli.

Tišina.

Tiha je ova tišina,
kao umorna noć na očima.

...milica.v

SEĆANJA

20.11.2019.



slika: digital art

Sve je tako tužno
u praznom pogledu sećanja
ostaje samo ova tišina teška,
da objasni neobjašnjivo.

Tako usamljen
čekam neki bljesak,
da mi bar lice osvetli
ove oči od bola isprane.

Udišem neki novi osećaj
što dušu kida,
puca po njoj
bez kajanja i sažaljenja,
da li će izdržati?

Ne, ne pita!,
kida i čupa, boli i vene,
živi potop od sopstvene reči.

Sve je tako sivo,
a puno je zraka ne dopire,
izbrisan iz osećaja,
razdvojen i istrgut
od drugog komada svoga srca
na pola sam želje zanemeo.

Pun straha i razočarenja,
da drhtaji su lepi,
neki drhtaji rukom urezani.

Sve je tako teško,
a jednostavno,
izazvano sudbinom
gde nada ne postoji,
gde oči samo mogu,
da se sklope u neke snove
nedokučive, nedosanjane,
ali traju.

...milica.v

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.