Mikitarije
25.07.2020., subota
Ton glasa i ton pogleda
|
Uvijek se nadam idiličnom subotnjem jutru. Može ono biti sunčano, kišno, vjetrovito, prohladno, oblačno, ali očekujem mir i toplu kavu uz razgovor, čitanje vijesti ili pražnjenje (reset) mozga uz gledanje u neku zamišljenu točku. Problem s očekivanjima je taj što često dovode do razočaranja. Na spavanje sam otišla ranije nego inače, a zaspala sam poprilično brzo i to čvrstim snom. U neko doba noći susjedov pas izvršio je napad na svoju limenu zdjelu (a samim tim i napad na moj miran san.). Lavež i zveckanje lima po betonu baš i nije nešto što je uhu milo. Premda su do zore i nekog normalnog vremena za ustajanje još sati trebali proći, znala sam da odmora nema niti za Onog Mog, niti za kerušicu Lunu, a niti za mene. Noć isprekidanog sna izmori više nego besana noć, a jutro nakon takve isprekidane noći najbolje je zaboraviti. U mom slučaju, tko mi je najbliže, najviše nastrada. Ovaj put bila je to kerušica Luna. Skuhala sam kavu (preko volje), pripremila jelo Luni (preko volje), posložila (preko volje) još sinoć oprano posuđe (hvala Onom Mom što ga opere), pomela kuhinju (pogađate – preko volje) i sve to nešto preko volje stiglo je i do pogleda i do glasa. Luna ne pravi problema oko jela, što joj daš to pojede, ali ako osjeti drugačiji ton glasa i drugačiji ton pogleda – odbija jesti. Siđe na kavu tako i Onaj Moj i po tonu glasa i po tonu pogleda shvati da mu je najbolje sjesti što dalje od mene, a kavu je stavio na mini stolić, uz ruter – a to radi samo u iznimnim situacijama. Poveli smo razgovor o snazi tona pogleda i tona glasa i došli do zaključka da je ton pogleda ipak snažniji, a u kombinaciji su poprilično oružje. Na poslu se često koristim tim oružjem, tonom glasa i tonom pogleda i zaista pogled dopire i do onih do kojih glas nikada neće. Međutim, razgovorom (dakle u suštini glasom) smekšao mi se i glas i pogled i sad sam opet na početku razmišljanja, a sad se tu u misao utrpao i dodir … (o tome ipak neki drugi put). Dok tako razmišljam i pišem, Luna je pojela svoj doručak, Onaj Moj mi se ipak malo pomalo približio pa su pali i poljubac i zagrljaj (potvrda one misli o dodiru), šalice za kavu su prazne i nema druge nego skuhati još jednu, ali ovaj put ne preko volje i ne s „onim“ tonom pogleda i glasa. |
