Mehagina kći https://blog.dnevnik.hr/mehaginakci

petak, 19.06.2020.

Ne kosite rosnu travnu, ne lomite mladu granu...

Moja šetnja po planini nikad nije ispod 15 km, niti duža od 35 km. Rekord mi je tačno 35 km. To se sve mjeri brale moj satom. Mjeri se kolko imaš otkucaja srca, kolki ti je pritisak, kolko si koraka prešo,na koju si se visinu uzvero, kolko si kalorija potrošio, maltene kolko si uzdisaja uzdahno, kolko si puta šmrkno, kolko si zastao i kolko si trčo. Eheto, šta ti je tehnologija. Dokle smo došli! Prneš i ima aparat da izmjeri gustoću, mekoću gasa i štatijaznam. Tako su napravili i to čudo da mjeri naše trke, a fakat, sve negdje trčimo...A davno reče dobri čovik i pisac, pardon putopisac Zuko Džumhur sjedeći u hladu sa nargilom i gledajući nekog lika kako džogira : „Trči, trči, džaba trčiš, Allah ti je sve korake izbrojo“. E, tek da se zna, sve se broji, broje se i grijesi, njih broje anđeli na lijevom ramenu, a đavoli na desnom...ah pobrkala sam, pardon obrnuto je, ha ha, mora da je kod mene ovako, a more bit da je kod mene đavo i na jednom i na drugom ramenu. Zato je meni sve ravno k'o Bačka. A neko broji i ovce pred spavanje...Nego, šta sam ono 'tila reć. Postala sam zaboravna baba. Taman počnem pričat nešto i odem na deseto i ne znam ni kud sam pošla ni kud sam došla. I sve tako. Ima ona baba Milka od drugarice mi, ona samo gleda one turske serije i onda kad počne prepričavat, ona ti sve junake izmješa, više ne zna ni šta se desilo u kojoj seriji i ko kome pripada, ko je čiji, ko je skim, al to ona fino opet poreda u glavi, il ne poreda, ko će ga znat šta baba Milka misli, njoj je sve jasno i nek bude tako, mirna Bosna.

Ja sam htjela reć da odkako je ove korone odem u planinu iza moje zgrade. Nije mi to daleko. Poslije posla ja se prošetam, svakako mi je i poso skraćen i on je online. Jedno 10 km pređem al lagane šetnje, baš kao danas, kao skoro svaki dan. Ovo je više nako, livadarenje, branje mente. Menta je dobra za stomak. Baš lijepo miriše. Sad je vrijeme da se pravi sok od mente, a čaja imam sasvim dovoljno da podmirim svu familiju. Neki dan sam nabrala vršike od bora i stavila u galon sa šećerom. To se ostavi na sunce 40 dana i dobije se borov med. Podmirila sam se i kaduljom. Na ovom brdu možeš svašta nabrat. Kad bolje razmislim, lokaciju neću da odajem. Ostavite cvetna polja nek cvetaju za Ljiljanu ...i za mene...

19.06.2020. u 18:29 • 10 Komentara • Print • # • ^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.