AnaM

ponedjeljak, 27.11.2017.

Jesen je...

Jesen.
Doba romantike, uzdaha, lepote.
Žuto-vatreno lišće leprša noseći sećanja na prošlost, može i na nadu za budućnost, što ko voli. Put kroz šumu, praporci konja, jahač, obavezno na belom konju hita dragoj u zagrljaj. Ona ga čeka raširenih ruku sa suzama u očima.Vetrić se poigrava njenom dugom haljinom. Oblaci na plavom nebu plešu.
Idila, ubilo se.
Zašto ona plače, nije mi jasno, tek suze blistaju kao dijamanti na rumenim obrazima. Mora da je ili on ili ona nešto žestoko zabrljao dok je on konjem hitao. Što ne uze neko brže prevozno sretstvo?? Bilo kako bilo, vatreni zagrljaj, oči zagledane u daljinu i tajanstven osmeh.
U praksi je malo drugačije.


Ono lišće koje niko ne kupi lepi se za asfalt i klizavo užas. Ona stoji nervozno na stanici očekujući tramvaj zvani želja, da je preveze iz prošlosti u budućnost, to jest od kuće do radnog mesta. Suze su više kapljice kiše, a rumeni obrazi su zadnji krik nove šminke koja garantovano pegla bore svima ispod 25 godina. Oni preko te starosne dobi mogu si opeglati bore jedino kod plastičnog kirurga, jer i on mora od nečega živjeti. Konja nigde, zaglavio u nekoj birtiji pa se uspavao. Vetar pokušava se poigrati njenom garderobom. Šipak, traperice ne može pomeriti ni orkan.
Ni oblaci nisu što bi očekivali. Očito nemaju plesne cipelice ili ne čuju glazbu pa se razvukli i više liče na tračnice neke duge pruge nego na lepršave plesače.
Sve u svemu, teško je biti romantičan kad je jesen nekako sivo, vlažno tandrljiva.
Raspoloženje može popraviti samo pravi poznavalac jeseni, Oliver, ako mi uspe prebaciti na blog, ako ne zamislite inače ću vam ja zapjevati, pa spasavaj se ko može…

Nije uspelo, ko voli, nek' izvoli

Oznake: jesen konj, romantika lišće oblaci
- 09:59 - Komentari (44) - Isprintaj - #