AnaM

Strašna priča… buuuu…
Vraćam se sa snabdevanja u svom stilu, natovarena kao da će smak sveta.
Primičem se soliteru, i onako ne gledajući, više sa strane, vidim neki čovek zvera okolo. Brzo sam požurila u sigurnost solitera. Vadim ključeve i osmehnem se u kameru jer znam da nadzorni organ, to jest, dežurni susjedi, bulje ko će ući, ko izaći, ko je kome došao i zašto je došao. Oni ključevi se umrsili jedva se setih šifre. Šipak, šifra ne radi, mora ključ. I dok se ja tako muvam oko vrata, onaj čovek se približava. Nigde nikog poznatog. Da sam dovela u kuću tudjeg muža, svi bi bili pred vratima buljili i pozdravljali.
Gledam onog čoveka, gleda on mene. Kosurinu pustio do ramena, oči neke ljubičaste a la Elizabet Tejlor, ali buljave pa strašne. Zvera levo desno. Sva sam se stisnula, a ono baš me gleda.
Nadjem te vražije ključeve, otvorim i uletim u zgradu. On se nakesi onako zlosutno na mene i uleti i on.
Ijaooo, one torbetine teške, vučem i kolica za snabdevanje, ispadoše mi novine. Manijak se saginje gleda me značajno i dodaje stvari koje mi padaju iz drhtavih ruku. Išla bih liftom do prvog kata, ali što ako uleti i on u lift. Tako je i bilo on u lift, a ja dahćem kao parna mašina. Dogurah se do stana.
Pred stanom manijak, gleda u moja vrata. Šta sad??

Oznake: manijak, soliter, paničarka