AnaM

e=3>Za Božić pahulje donele
zdravlja, osmeha,radosti,
a što da ne, i bogatstva...



Svim blogerima, njihovim familijama,
Prijateljima,
onima koje vole i koji vole njih,
dvonožnim i četvoronožnim ljubimcima,
želim sretan Božić

Neke osobe prođu kroz naš život
i zaboravimo ih čim zatvore vrata
Neke izađu iz našeg života čineći ga boljim
a poneko, tek poneko,
svojim dolaskom učini da živimo život......




upload photo

Velike mudrosti, nikkva pomoć...

Varalica misli da svi varaju,
lažov da svi lažu,
loš da su svi loši,
a dobar da su svi dobri.
Svatko kreće od sebe.

DA ili NE...
Manje više, u životu uvek imamo izbor.
Sami biramo hoćemo li reći da ili ne.
U životu sam mnogo bolje prolazila kad bih se okrenula
i kazala energično NE.

ZVONCE NA VRATIMA

Darovali su mi prekrasno zvonce za vrata.
U uputstvu piše da to može lako SVATKO da namesti. Pa valjda i ja spadam u te SVATKO. Da, još je pisalo da zvonce ima jednosmernu struju.
Znam iz gimnazije, a to mi je bio i jedan od prvih ispita-fizika, ta struja nije opasna.
Zvonce? I to smo učili!
Uzmem stolicu, nemam baš onaj šrafciger što svetli kad se pipne neka struja, ali imam turpijicu za nokte, a ona baš kao i šrafciger, na vrhu zatupasta.
Sad samo da skinem staro zvono, lepo piše, može SVATKO. Tamo, u strarom zvonu, neka četvrtasta kutija onako 10sa 10cm, od zida do kutije neka žičica.
Gurnem turpijicu za nokte u tu kutijicu.
Ljudi moji, koji cirkus!! Zatopi se turpijica za onu kutijicu, poče da vrcaju varnice kao na božičnom boru kad kupiš svećice kod Kineza, tras-bum petarda, ili što već, tresnu. Posle su mi rekli da se ta kutijica zove trasformator, ali... Istopi se bakelit na turpijici, a baš je bila lepa... baci me nešto na pod sa stolice... sva sam se ugruvala... i cela zgrada... ma, koja zgrada, ulica... ostade bez struje
Izgleda da ja nisam SVATKO... nažalost.

Ove godine sigurno kasnim
jer sam se skupa sa pomoćnicima
zaglavio na zelenoj travi...


resize hd image

Sveti Nikola,
zaštitnik dece, pomoraca, devojaka, siromašnih, studenata, farmaceuta,
pekara, ribara, zatvorenika, trgovaca, putnika

Da li su čizmice pune slatkiša, ili je Krampus doneo šibe??
Od detinjstva se nadam da će Krampus izgubiti moju adresu...
Ove godine sam odahnula,
samo su slatkiši,a Krampus nije zveckao lancima...

Operacija Cicero…
Neko koristi igle više, neko manje, ali svi je imaju u nekoj specijalnoj kutiji sa koncima svih boja, drikerima, iglama, rajfešlusima koji možda rade, trebaće za nešto, a možda su samo malo pokvareni, pa će se popraviti samim stajanjem u volšebnoj kutiji, jer će baš ta boja i veličina biti neophodna za pet, deset ili ko zna koliko godina. Tu su i odlične makazice, i one malo tupe i neki neindentifikovani predmeti kojima je tu mesto jer je prabaka nešto sa tim radila.
Uglavnom tu svetinju niko ne pipa, dapače, izbegava je.
Uvek ima ali.
Jednog jutra hitno treba ušiti gumb, jer sam baš to morala obući…
Uzimam svečano kutiju, otvaram. Tu je kutijica sa mnoštvom igala. Uzimam najmanju jer je i gumb maleni.
Konac odgovarajuće nijanse malo duže tržim, i on je tu.
Igla u levoj ruci, konac naperen kao mač viteza, u drugoj.
Guram onaj konac, on se vrti oko igle kao striptizeta oko motke. Malo škiljim da bolje nanišanim. Seckam „striptizetu“ da bude oštrija, žmirkam jače, uzimam veću iglu.
Onaj končetina neće ući u onu rupicu ni slučajno.
Uzimam iglu za vunu, uperim konac, ništa. Možda se konac mora uštirkati?? Seckam ga ponovo, ližem, neće. Operaciju ponavljam više puta, sve nestrpljivije. Došlo mi da bacim I iglu I gumb I kutiju… ali…
Posle duže vrmena
Ura uspela sam!!
Jesam šipak, ona igletina ne može u rupicu gumba.
Vraćam se malenoj igli i operacija Cicero se nastavlja. Posle dva sata konac je u igli, igla u gumbu, ali se konac volšebno smanjio, dva puta prošao kroz gumb i nema ga.
Kad razmislim, mogla bih i nešto drugo obući…

Osveži vezu
Savet…
Žali mi se prijateljica, koja je dugo u braku, da joj je pomalo dosadno. Sve je prešlo u monotoniju, nema one mladenačke vrcavosti, ni tajnovitosti novoga.
Tu sam da pomognem prijatelju dobrim savetom.
-Osveži vezu.
Ne znm šta je ona mislila, ali ja nisam mislila da nafajta veš, nego da predloži mužu neke novotarije.
Sad svi misle na sveće u kupaoni ili večeru sa svećama.
Kad se ja tuširam prska na sve strane, šamponi se sakrivaju u ormarić, prevrću i prolivaju, onaj zmijoliki tuš skače iz ruke, ručnik obavezno ostane u sobi, pri ruci (ako ti je ruka 10 metara). Izlazim plačući od pene koja se sa kose slila na oči, tražim žmireći papuče koje se ne klizaju, ali su otklizale u sobu.
Probala sam jednom i romantičnu večeru pod svećama.Odmah se čulo
-Kratak spoj, donesi bateriju.
Pogrešan sam jelovnik odabrala. Dajte vi kontinentalcu ribu da jede pod treperenjem sveće. Ni zamisliti se ne može, tek večera je završila pod svetlom svih sijalica i kući, a nekako se našla i lupa sa one uporne kosti uz primedbu da normalan čovek ne guta, kao ja, sve od ribe. Ne znam da li je to bio kompliment, ali za svaki slučaj sam se namrštila.
Elem, savetujem prijateljicu da proba.
Drugi dan pitam kako je prošlo??
-Kad sam nasmešena rekla da treba da osvežimo vezu, širom je otvorio prozore da se proluftira, brak valjda.
Sad ne znam da je se to računa u osveženja ili ne.