ZVONCE NA VRATIMA
Darovali su mi prekrasno zvonce za vrata.
U uputstvu piše da to može lako SVATKO da namesti. Pa valjda i ja spadam u te SVATKO. Da, još je pisalo da zvonce ima jednosmernu struju.
Znam iz gimnazije, a to mi je bio i jedan od prvih ispita-fizika, ta struja nije opasna.
Zvonce? I to smo učili!
Uzmem stolicu, nemam baš onaj šrafciger što svetli kad se pipne neka struja, ali imam turpijicu za nokte, a ona baš kao i šrafciger, na vrhu zatupasta.
Sad samo da skinem staro zvono, lepo piše, može SVATKO. Tamo, u strarom zvonu, neka četvrtasta kutija onako 10sa 10cm, od zida do kutije neka žičica.
Gurnem turpijicu za nokte u tu kutijicu.
Ljudi moji, koji cirkus!! Zatopi se turpijica za onu kutijicu, poče da vrcaju varnice kao na božičnom boru kad kupiš svećice kod Kineza, tras-bum petarda, ili što već, tresnu. Posle su mi rekli da se ta kutijica zove trasformator, ali... Istopi se bakelit na turpijici, a baš je bila lepa... baci me nešto na pod sa stolice... sva sam se ugruvala... i cela zgrada... ma, koja zgrada, ulica... ostade bez struje
Izgleda da ja nisam SVATKO... nažalost.
Post je objavljen 11.12.2024. u 10:09 sati.