AnaM

Slike...
U ljudskoj je prirodi da voli sve da ovekoveči.
Nekad su to prava remek dela, nekad brljotine.
Manje više svi imaju mobiteli sa jednom dve, tri kamere. Slike su boli glava, jedna lepša od druge zavisno gde okrenete mobitel. Postali smo svi umetnici.Samo cak, cak,i gotovo.
Ranije su bili foto aparati.
Na tržištu je bilo boljih, koji su zahtevali ruku majstora, oko sokola, ali i talenat. Izložbe poznatih fotografa, modeli, bile su tražene. Većina se, ipak, opredila za foto aparat zvani „idiot“ kojima je baš svako mogao slikati. I tako je postalo popularno pravljenje slika-fotografija. Minutama si stajao na nekoj steni ne bi li slika bila bolja dok se podese one blende, svetlost i ostali tandrmoljci.
Nekad nije bilo tako lako.



Prvo poziralo se satima za samo jednu sliku.Od milijuna ljudi tek jedan ili dva su slikali. I gnjavili su mnogo. Sad tap tap i deset slika iskoči na mobitelu. Oni stari majstori su mesecima slikali jednu sliku. Nisu imali ni neku konkurenciju, tek dva tri su imali talenat za slikarstvo, a od tih dva tri možda je jedan postao slavan, ali tek posle smrti. Kako li bi izgledao fotoblog sa tim slikama ne mogu ni pretpostaviti.
Sve u svemu, čudno je to slikarstvo, ali je slatko kad te okače u nekoj galeriji, ili se pojaviš na izložbi kao poznat i priznat a ne samo talenat u povoju...
Nije važno gde i kada, važno je imati ono zrnce talenta koje te izdvoji od ostalih... Govorimo o slikarstvu još uvek...