AnaM

Rođendan...
Davno davno, u srcu Trešnjevke, samo što je osvanuo dan.
Provirila sam na svet.
Sve je bilo belo, hladno, mokro, užas.
Umesto nežne pahuljice pojavio se mali zmaj u podznaku.
Derala sam se koliko sam imala snage, ali badava.
Što sasm mogla, počela sam rigati vatru i boriti se i sama ne znam više sa čime.
Godine prolaze. Daleko sam od mesta moje prve borbe, četvrtak, vani je +18, život je prekrasan.
I??


Jutro 21.1., sve je belo, hladno, mokro, užas.
Nešto grebe, struže pod prozorom. Onaj romantičan sneg se topi, pa ujutro sve zaledilo.
Šetati po snegu koji je ledena kiša napravila poligonom za kako pasti, a ne polomiti se, nije primamljivo
Ali
Sunce stidljivo izlazi, u parkiću prve sanke, užurbani kupci svakodnevnih potrepština...
Divan dan, i moje je rođendan...
Velika virtuelna torta za blogere, a navečer otvaramo šampanjac ako bude zainteresovanih...
Živi vi meni bili i veseli...