AnaM

Uživam u kupovanje manje više.
Ono krompir, ulje, grožđe i nije nešto relaksirajuće, ali zato prava stvar je kupovanje sitničica, a i krupničica za sebe.Ono pipkanje stvarčica, pa traženje isto to, ali drugačije, ili ove boje, ali tamnije, možda svetlije.
Pre neki dan vidim patike mi traže zamenu. Mogu birati između firmiranih, skupih ali udobnih i bagatelu kod Kineza. Pogledaću sve, jer su mi stvarno nepohodne.

Šetajući po buticima pronađem božanstvenu torbicu, a cena joj kao moje tromesečno odvajanje novca za hranu plus režija. Kinezi imaju kopije, tešim se. Nešto ne volim te kopije, ali nisam luda ni za firmiranom robom.
Lutam dalje, i pronalazim proletnju garderobu. Ukopavam se na mestu… To moram imati. Dobro ne moram, ali…
Torbica ili jakna?? Stojim kao onaj magarac između dva plasta sena. Na patike sam već zaboravla.
Zvoni mobitel
-Gde si. Čekamo te pola sata.
Na kraju sam odjurila u kafić, pojela parče torte i puna srca se vratila kući.
Patike??
Ma ima vremena, neće pobeći…