AnaM

Gosti…
Neko voli goste, neko ne.
U turističkoj sezoni gost je poseban. Željno očekuješ da dođe, a još više da ode. 15.8 je praznik, kuća, kafići, parkovi, gradići, sve je opet samo tvoje.
Ne mislim na goste koji plaćaju svoj dolazak u apartman. Takvi gosti su najsimpatičniji prvi dan, i dan kad plate pa odu. Odahneš, ali brojiš evriće.
Postoji i oni koji dođu na kavicu, ili na čašicu razgovora. Najčešće na vratima kažu
-Nemam vremena, samo minut da se ispričamo.
Posle tri, četiri sata tog minuta krenu da odlaze. Ustanu sa stolice, pa počnu skupljati svoje stvari, nikad pokupiti torbice, kišobrančiće za svaki slučaj, jaknice, šešire, kese i sto čuda. Na kraju krenu dva koraka, pa se sete da još nešto ispričaju, pa opet tri napred, jedan nazad i tako do bašte, pa se dive ružama, travi, susedovom psiću, ili već nečemu desetak minuta. Kad uhvate kvaku misliš kraj.
Nije.
Kvaka se ljulja bar desetak minuta.
U Norveškoj je uvredljivo pratiti goste do izlaza, jer se može pomisliti da se plašiš da su nešto tvoje poneli.
Rešila sam problem.