AnaM

Nekada davno,preko sedam mora i sedam gora, na ostrvu, živeli su skladno svi osećaji i osobine koje poznajemo:Sreća, Vedrina, Tuga, Znanje, Taština.... a zajedno sa svima stanovala je i Ljubav. Iznenada su saznali strašnu vest:njihovo ostrvo će potonuti i zauvek nestati. Pretila je opasnost da sva osećanja nestanu i da živi svet postane mašina…
Odmah su se dogovorili da otputuju sa pretećeg ostrava u sigurnost i spasu prvo sebe, a onda one koji imaju osećanja.
Pripreme su užurbano počeli, svi su se pakovali , svi, osim Ljubavi, koja je brojala zvezde, divila se izlasku sunca, blistavim kapiljicama pod mesečinom, i sličnim romantično-sentimentalnim tandrmoljcima.
Kada je ostrvo već opasno počelo da tone i kad je more opasno zapretilo da će ga progutati, Ljubav je shvatila da mora malo se spustiti na zemlju da ne bi zaronila u more, pa je odlučila pozvati pomoć.
Tog trenutka je prolazilo Bogatstvo.
- Hej, možeš li me povesti sa sobom? – upita ga Ljubav.
- Ljubavi, nažalost, ne mogu. U brodu prevozim zlato i dragulje, ovde nema mesta za tebe.
U blizini Ljubav je zapazi brodić s Taštinom.
- Hej, možeš li me povesti sa sobom? – upita je Ljubav.
- Ne dolazi u obzir, umorna si iscrpljena,nisi više lepa , mogla bi mi naružiti brodić – reče Taština.