Burna noć…
U po burne crne noći Feruz paša iz sna skoči, ali’ skoči i meca.
Noć je počela bezazleno kao svaka druga. Ono burna, ako neko misli na buru nije bilo ni B. Zrak je stajao kao vojnik na straži.
Vrtila sam se po kupatilu, jedno pola sata, i blaženo se prepustila bogu sna.
Šipak, na igralištu su zabijali loptu u koš, sve sam sportista do sportiste. Lopta je udarala u gvozdeni obruč, pa se odbijala u mrežu, pucač je urlao
-Zamalo…pogodih.
-Pogodio si jarca pečena htedoh viknuti, ali kako sam bila u najmanjoj spavačici koju sam imala, nekad zvanoj bebidolka, bio bi to napad na moral.
Srećom lako i brzo zaspim. Sanjam da pečem odojka na ražnju, pa se izmičem od vatre…skoro sam spala sa kreveta. Probuđena gledam nigde posteljine, jastuka…sve sam pobacala na drugi kraj sobe. Kupim one stvari, vruće. Ostavljam krevet i idem u dnevnu sobu pod klimu… Slično su mislili svi stanovnici nebodera, pa kaplje na sve strane, tandrču one starije, i pevuše mlađe… Ko može spavati uz klima koncert, mora da je gluh.
Da mi je sesti na ovu klupu pred kućom…
Tuširam se…sad će sused opet ujutro gledati značajno, i reći da je čuo tuš u dva sata noću. Jeste sve obožavaoci čekaju na red da mi zasviraju serenadu. Komarce definitivno ne ubrajam u obožavaoce, mada nije pošteno od mene… vole me. Oko tri sam počela kihati, pa se ponovo prebacujem u spavaću sobu, pravim propuh, odbacujem ono prcoljče od spavačice koje me davi i čekam zoru da zahladi. Nezgodno mi više da se tuširam, šta će svet reći… Papuča jedna nestala, mora da sem je bacila kroz prozor za vreme seobe.
Budim se, oblačno, a sunce pripeklo. Kako mu je to uspelo, ne znam, ali slikam ti se u beton asfalt i nebodere. Drveće su posekli jer se ne uklapa u viziju nekog čoveka, koji je sigurno vanzermaljac pa mu smeta zelenilo. da ne kažem sešto gore…
Vi kako hoćete, ali ja odoh na selo bar sene tamo ima…Morski ljudi sigurno sede u moru, pa se i ono zagrijalo… Da mi je tu se potunflati bar pola sata...