NOGOMET… MUŠKIĆI…
Muškići nas ne razumeju, ali ni mi njih ne shvatamo.
Skine se jedanest njih u gaće, uzmu loptu i trče za njom gore dole. Drugih jedanest u gaćama druge boje otimaju im tu loptu, pa vraćaju, pa guraju u mreže na kraju te njive, trga, igrališta, već što li je to. Da je njiva bilo bi bar kukuruza, pšenice, neka korist.
Ostali muški svet ako ne gleda ove gologuze direktno zbog pandemoje, bulji u ekran ili psuje svog provajdera, državu, što nije kupio tu utakmicu.
Neki put ugura se lopta u mrežu.
Euforija.
Svi urlaju, ljube se, nema homofobičara, grle se i raduju, ali samo oni koji imaju šalove istih boja kao oni gaće što su ugurali u gol loptu. Oni sa šalovima druge boje, grde, čupaju si kose, bacaju petarde, viču na sudiju koji je slep, potkupljen, izdajica roda svog.
Sinoć dremam uz neki film, kad
Tras-bum, pa lomnjava.
Susedu sigurno pozlilo, pa pao. Treba zvati hitnu, policiju, vatrogasce, mislim si.
Ne, sve je u redu. Čujem kroz zid.
-To…to, majstore, udri ga, zabij mu. Neka vidi ko je ko. Ne, ne, idiote, na levo, desno, desno, ugao. Ko te postavi tako nesposobnog…pa bujica psovki svih vrsta. Tooooooooooooo genije… kralju, care…to.
Mislite to je jednom godišnje??
Ne to je samo na svaka tri sata po prenos utakmica. Ima evropsko, svetsko prvenstvo, pa liga šampiona možda još nešto.
Muškić može zaboraviti datum rođenja sina, datum venčanja, ali ko je kad zabio gol pre deset, dvadeset godina, ko je bio prvak, a ko samo što nije, čak i da je mlada reprezentacija osvojila bod negde bogu iza leđa, nema šanse da ne zna.
Zato ženskice, ludilo je upravo počelo. Kupite mu nekoliko gajbica pive, pustite ga na miru… slobodne ste do sledećeg prvenstva..