AnaM

Odlazak…
Tu sam kad nisam negde drugde. Skakućem po blogu i uživam.
Ali…
Može se dogoditi da me nema.
Gledate vi gde je meca, a mece ni od korova.
Samo da se zna, ako me nema, kriv je Googo.
Izaziva sa gljivama u svakom postu. I ja u stilu biti ili ne biti, ili kao pravi potomak neustrašivih predaka, reših da pojedem neku gljivu. Glavnokomandujući je odmah pitao što je skrivio kad hoću da ga otrujem i najavio da će ručati iz konzerve.
Badava sam ubedjivala da su to sigurne, gajene, gljive. Dovoljno je jednu da umešaš i prozvao me gemištmajstor.
Stojim ja pred onim gljivama. Gledam ja njih, gledaju one mene. Prilazi neko i pita
-Da li su sveže??
-Jutros ubrane u šumi.
Bilo mi glupo da pitam za one veštačke iz podruma, kanala ili tunela što god već. Ako umirem, umreću od vrganja.
Koliko kupiti, deku, dvadeset, kilogram… pojma nemam. Vidi onaj da se kolebam, pa otseče
-30 deke najmanje sa prilogom. Ne brinite, gajene su, sigurne.- Aha, znači dobiću i prilog.
Ništa nisam dobila.
Videla sam jednom familiju koja je jela sigurne gljive, pa stavila muharku ubranu, svežu, da popravi onu bledu boju kupljenih gljiva.
Znači, ako me nema, znate koga treba za vrat uhvatiti.
I nemoj da mi pišete srceparajuće komentare u stilu gde si meco, nedostaješ, bila si meca i pol po kilaži i tako to. Gledaću vas odozgo ili odozdo, zavisno kako procene moj boravak na planeti zemlji.
Odoh sad da zabrčem gljive po receptu onog kuhara Olivera.
Šta će biti, biće !

Post napisan posle 14h