AnaM

Ljubav…
Ljubav ah ljubav.
Ljubav je najvažnija stvar na svetu, odmah posle nogometa kazali bi muškići. Odmah posle moje dece, kazale bi ženskice.
Proleće, cvrkuću ptičice, cvetići otvaraju latice, pčelice lete. Idila.
Oni prostaci vole novac. Hm, neko reče, Ako zastupate mišljenje da novac nije sreća slobodno ga se otarasite šaljući ga meni.
Neću da volim novac. Napred ljubav, napred cvrkutanje, latice, sunašce. Dole prljavi novac.
I krenem ujutro kupiti doručak i nešto za ručak. Malo mi je neugodno bilo reći blagajniici u samoposluzi, volim te, ali ljubav je ljubav. Pozvala je obezbedjenje i uzeli mi korpu sa namirnicama.
Ne razumeju ljubav.

Krenula sam u neki muzej, a pre toga na kavicu sa prijateljicom. Naručila sam expreso i jedan božanstveni kolač pun kreme, pa preliven čokoladom. Počela sam kelneru, koji je došao uzeti prljavi novac, objašnjavati kako je proleće, i sve je spremno za ljubav, kad sam osetila oštar bol u kolenu. Prekinula sam baladu ljubavi, i sagla se u zadnji čas izmakla drugi udarac ispod stola. Prijateljica je šištala
-Jesi li normalna, šta to govoriš??
-Ljubav-pokušala sam da objasnim. Nije me razumela nego je rekla da ako tako nastavim neće više izlaziti samnom medju normalni svet.
Pokušala sam taj dan više puta dobiti nešto pomoću te magične ljubavi, ali sam očito promašila planetu. Ovde svi se dive i klanjaju božanstvu zvanom NOVAC.

Ljubav, ah ljubav, nežno osećanje koje pokreće svet, ali više onako virtuelno, u snovima, maštarijama.
Ovi prostaci svi traže konkretno, novac, ili prošetaj dalje…