AnaM

Više, meni simpatičnih osoba, na blogu napisalo je da predjem u vegetarijance.
Poslušati ili ne, pitanje je sad.
Ček’’ ček’’ da vidim šta je to uopšte vegetarijanac. Da ne bude posle, nisam znala. Kao svaka savremena mlada žena, poenta je na ono mlada, guglujem ti ja te vegetarijance. Iskočiše sto vrsta, ni duge postove ne čitam. Što ne jedu dest vrsta, što jedu ne nadjoh.
Skratim ja na vegane.
Ljudi moji, ti ne jedu, asimilišu (to je onaj tandrmoljak koji biljka uzme od sunca za svoju zelenu boju,koja joj je što je nama krv, uprošteno rečeno). Vegani su neki fini ljudi, a ne ubojice kao ja. Rastužim se dus dibidus. Pročitam da oni se i ne oblače u robu životinjskog porekla. To mi nije problem, dok je meni Kineza i sintetike, veganuša sam na kvadrat.
Vagnula sam za i protiv.
Bilo je poena na obe strane, posebno kad je zdravlje u pitanju i donesoh odluku koja će ako ne promjeniti mi život, kuhanje u svakom slučaju. Pokušaću biti pravi vegano -vegeterijanac, pa što bude.
Ja počela kako je red sa postom.
Kako ja zamišljam post po veganima.
Slika kaže više nego reči. Moj prvi vegan ručak sa salatom